Ministar zdravstva Vili Beroš juče je na Twitteru pozdravio odluku Evropske agencija za lekove da je vakcina AstraZeneca sigurna i delotvorna. Ministar Beroš ponovo je naglasio da su epidemiološke mere i vakcinisanje najefikasniji u borbi protiv epidemije koronavirusa. “EMA je odlučila: AstraZeneca vakcina protiv covida-19 je sigurna i nema jasne povezanosti s poremećajima zgrušavanja. Iako nas ova odluka čini zadovoljnima, ne sme biti razlog za opuštanje”, poručio je Beroš. On je juče rekao da je uspostavljen kontakt s proizvođačima dve kineske vakcine te su razgovori u početnoj fazi, a premijer Andrej Plenković naglasio je da je situacija s AstraZenecom dokaz koliko je oprez bitan.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak juče je izjavo da će možda biti potreban oprez u vakcinisanju mlađih žena AstraZenecinom vakcinom nakon što je Evropska agencija za lekove uočila određene nuspojave vakcine u toj populaciji. “EMA je zaključila da AstraZenecina vakcina nije povezana s tromboembolijom, ali nisu potpuno isključili njenu povezanost s pojavom koagulacije u svim krvnim žilama u telu i tromba u venskim sinusima mozga jer se pokazalo da je rizik nešto malo veći od očekivanog i to posebno za žene mlađe od 55 godina”, izjavio je Capak u Dnevniku Nove TV. Komentarišući zaključke Evropske agencije za lekove o sigurnosti vakcine britansko-švedske firme, Capak je naglasio da je EMA bila vrlo precizna u zaključku da se radi o sigurnoj vakcini te da su dobrobiti vakcinisanja puno veći od rizika koje ono donosi. “Ako bude čvršći zaključak o tome da postoji povezanost koagulacije i pojave tromba s vakcinom, razmotrićemo mogućnost da damo preporuku koja će ograničiti ili dati određene preporuke za žene mlađe dobi. U ovom trenutku ne možemo doneti takvu odluku jer još uvek i EMA i mi razmatramo tu mogućnost”, rekao je Capak.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs izjavio je juče da se nastava u školama odvija po modelu koji je postavljen od početka i da nema razloga za njegovu promenu, što se odnosi i na uskršnje praznike koji su definisani ukupnim planom odvijanja nastave, pa skraćivanje praznika dolazi o obzir jedino ako se to naredi iz ministarstva. Mi ove zime nismo produžili zimske praznike, samo smo ih presložili, obim časova izvođenja nastave ostao je isti, rekao je Fuchs novinarima uoči sednice Vlade. U Hrvatskoj je trenutno 640 dece pozitivno na koronavirus, od čega je 67 odsto u pet županija: Primorsko-goranskoj, Dubrovačko-neretvanskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Zagrebačkoj i Varaždinskoj županiji. Situacija u školama u ostalim delovima Hrvatske još uvek je dobra, stepen zaraze je na nivou oktobra prošle godine, obavestio je javnost ministar Fuchs.
Direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak juče je naglasio da u školama nisu uočena nikakva posebna žarišta, ali postoje dojave da je nešto više obolele dece u školama nego što je to bilo u prvom i drugom talasu. “Zato županije imaju mogućnost doneti odluku o prelasku njihovih učenika na online nastavu”, dodao je. Capak razlog povećanja broja novozaraženih vidi u razbuktavanju epidemije u susednim zemljama, pojavi novih varijanti virusa koji se brže šire, ali i u tome što su se građani delom opustili zbog vakcinisanja i prethodnih “dobrih brojeva”.
Prema pisanju portala Index.hr, iako brojevi novozaraženih u Hrvatskoj rastu, neće doći do novog zatvaranja. U Nacionalom štabu smatraju kako županijski štabovi moraju preuzeti veću odgovornost, ne samo za donošenje pravovremenih i konkretnih mera na svom području, nego i za provođenje mera. Nacionalni štab počeo je preduzimati aktivnosti koje bi trebale dovesti do puno većeg angažmana lokalnih štabova u kažnjavanju onih koji se ne drže mera. To se pre svega odnosi na vlasnike raznih objekata, od kafića i restorana do trgovina, teretana i drugih koji prema odlukama Štaba moraju provoditi mere u svojim objektima, ali i na građane, prvenstveno kad je reč o nenošenju ili neispravnom nošenju maski, ali i u slučajevima nedopuštenih privatnih okupljanja. “Bez lokalnih štabova se ne možemo boriti s ovom pandemijom. Ovo nije nikakvo prebacivanje odgovornosti, nego jedini način da ne uvodimo strože mere u celoj zemlji”, naveo je Indexov izvor blizak Štabu. „Svi na lokalnom nivou moraju postati svesni da će ih zemlje procenjivati po epidemiološkoj situaciji. Neke županije sada ne stoje dobro i nastojaćemo preko njihovih štabova to promeniti”, rekao je Indexov izvor. Zbog brojnih kršenja mera, prestaje se s praksom kojom su u pravilu deljena upozorenja. Od sada će se upozorenja svesti na minimum i ide se u masovno izdavanje prekršajnih prijava i novčanih kazni za kršenje mera. Tamo gde za to bude elemenata izdavaće se i krivične prijave za širenje zarazne bolesti, ali za to je merodavna policija. Kršenja mera su posebno primećena u ugostiteljstvu, gde su neki ugostitelji počeli zatvarati terase, dok neki čak puštaju goste da sede u zatvorenim delovima kafića i restorana. Štab i dalje smatra da je njihova odluka da se otvore terase kafića bila ispravna, jer je bolje da ljudi budu na otvorenom nego da se okupljaju u zatvorenom, ali zato idu u oštro kažnjavanje onih koji to zloupotrebljavaju.
Procenjena šteta od zemljotresa koji su pogodili centralnu Hrvatsku je 41,6 milijardi kuna odnosno 5,5 milijardi evra, a na temelju toga Hrvatska će iz Fonda solidarnosti Evropske unije zatražiti isplatu 319,19 miliona evra. To su najvažniji brojevi izneseni juče na sednici Vlade prilikom prihvaćanja predloga zaključka upućivanju zahteva za dodeljivanje sredstava iz Fonda solidarnosti Evropske unije, koji će Hrvatska uputiti Evropskoj komisiji radi pokrivanja dela šteta nastalih u seriji zemljotresa i kasnijih podrhtavanja tla.
Popis stanovništva koji je bio planiran za april i maj biće odložen zbog epidemiološke situacije te bi se kroz dve faze trebao provesti od 13. septembra do 17. oktobra, predlaže Vlada izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Hrvatskoj 2021. godine. U prvoj fazi popis bi se provodio samostalnim popisivanjem stanovništva kroz elektronski sistem e-Građani, a u drugoj će to obaviti popisivači na terenu, i to putem ličnog intervjua sa stanovništvom i uz pomoć elektronskih aparata, pri čemu bi obavili i kontrolu podataka prikupljenih u prvoj fazi popisa. Popis samostalnim popisivanjem preko sistema e-Građani provodio bi se od 13. do 26. septembra, umesto od 1. do 10. aprila.