Šef udruženja Potrošač Igor Vujović je tokom gostovanja na N1 TV komentarisao prava potrošača u Hrvatskoj, uoči uvođenja evra. Vujović tvrdi da već ima “lovaca u mutnom”. Nisu svi trgovci loši, ima ih i lošijih. Ulaz nije puno poskupeo, tu oni imaju možda sedam odsto poskupljenja, a mi smo svedoci da su na policama trgovina poskupljenja i 30 odsto. Ukoliko nisu dosad podigli cene, ne razumem zašto su ih sad podigli 30 procenata, posebno ovih osnovnih namirnica.Tzv. tajni kupci neće regulisati lov u mutnom i poskupljenja, nego će proveravati čisto preračunavanje iz kuna u evre. Ukoliko naiđu na nepravilnosti, mogu da podnesu zahtev Državnom inspektoratu, a isto to mogu i građani. Državni inspektorat koji je nadležan da provede kontrolu i ako utvrdi da je trgovina radila protiv zakona, ista će biti sankcionisana”, rekao je Vujović.
Ekonomski analitičar Andrej Grubišić u razgovoru za N1 TV komentariso je kako bi na jesen mogla izgledati ekonomska situacija u Hrvatskoj. Govoreći o navici dela stanovništva da kupovinu obavljaju u inostranstvu, u pograničnim gradovima u kojima su cene niže nego u Hrvatskoj, Grubišić je istakao da nije stekao utisak da su ljudi značajno motivisani da idu da kupuju u pogranična mesta. Pre 20-ak godina u Hrvatskoj nije postojala ovakva širina ponude. Sećamo se i vremena iz bivšeg sistema, kad su ljudi išli van, ali ne jer je bilo jeftinije, nego jer mnogih stvari kod nas nije bilo. Ako ćemo objektivno govoriti, pritisak na cene će biti manji što je konkurencija veća i što je PDV manji. Morate računati i na ekonomiju razmera, jer nije isto trgovački lanac s 10 lokacija i onaj sa 100 ili 200″, rekao je Grubišić. Osvrnuo se i na izjavu guvernera HNB-a Borisa Vujčića da bi građani trebali da kupuju tamo gde im je jeftinije. Guverner HNB-a je rekao ono što je ispravno i tačno. Razlike u cenama nisu toliko drastične i nemojte podcenjivati zdravu ljudsku pamet. Ni premijer, ni HNB, ni vi, ni ja ne znamo što je za koju porodicu najbolje u kojem trenutku. Korisno je redukovanje porezne presije pa neka ljudi sami odluče gde će i šta kupovati, zaključio je analitičar.
Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u pravnim licima u Hrvatskoj za jun mesec iznosila je 7 711 kuna, što je nominalno više za 7,5 odsto, a realno niže za 4,1 procenat u odnosu na isti lanjski mesec, pokazali su podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS). Realni pad plata posledica je rekordne inflacije. DZS je u sredu objavio da su potrošačke cene u julu bile 12,3 odsto veće nego u istom mesecu prošle godine, dok je u junu inflacija iznosila 12,1 odsto. U odnosu na platu za maj ove godine, prosečna neto plata za jun bila je nominalno viša za 0,3, a realno niža za 0,8 odsto. Najviša prosečna neto plata u pravnim licima za jun ove godine isplaćena je u finansijskim uslužnim delatnostima, osim osiguranja i penzionih fondova, u iznosu od 12 814 kuna, a najniža je bila u proizvodnji odeće i iznosila je 4923 kune.
Mađarska ima viši PDV od Hrvatske i on iznosi 27 odsto, međutim, treba istaći da su i oni od početka ove godine, baš kao i Hrvatska, snizili PDV na 5 odsto za određene kategorije proizvoda, posebno kada je reč o prehrani. Kad se preračunaju cene, litra ulja u Mađarskoj iznosi 13,91 kunu, brašno 3,70 kuna, mleko 8,53, a jaja 14,28 kuna. U hrvatskim trgovinama jaja koštaju od 15,49 kuna i više, cena ulja je od 19 kuna i više, cena mleka počinje od 7,40 kuna, dok je brašno od 7,29 kuna pa naviše. U Sloveniji ulje košta 2,99 evra, odnosno 22,53 kuna i ono je skuplje nego u Hrvatskoj, ali je cena brašna 0,65 evra ili 4,89 kuna, a mleko je 0,79 eura ili 5,95 kuna, navedeno je u analizi cene proizvoda u ove tri zemlje na N1.
Mladim hrvatskim lekarima biće vraćen obavezni pripravnički staž nakon završetka fakulteta, obaveza koja je prekinuta pre nekoliko godina, piše Jutarnji list. Ova promena neće se zvati “staž” već Nacionalni program za edukaciju mladih lekara, koji će propisati obavezni jednogodišni rad pod mentorstvom i to u porodičnoj medicini, hitnoj medicini, javnom zdravstvu ili kombinaciji tih programa. Pre tri godine prva generacija mladih lekara umesto na pripravnički staž, a potom i polaganje državnog ispita, krenula je odmah u potragu za specijalizacijama ili su nevoljno primorani na rad uz kontrolu jer su s diplomom odmah dobili i licencu za rad.
U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirano je 25 novih pozitivnih osoba na COVID-19 potvrđenih PCR testiranjem. Najveći broj zaraženih je iz Vinkovaca, ukupno 13 osoba. Preminula je još jedna osoba. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 30 581 osoba od kojih je 596 preminulo. Trenutno je u županiji 25 osoba na bolničkom lečenju.
Službenici Policijske uprave vukovarsko-sremske završili su kriminalističko istraživanje nad 36-godišnjakom i 39-godišnjakinjom, koji se sumnjiče za krivična dela u privredi, odnosno zloupotrebu položaja i ovlaštenja, povredu obaveze vođenja trgovačkih i poslovnih knjiga i falsifikovanje službene ili poslovne isprave. Mlađi muškarac se sumnjiči da je u periodu od marta 2018. godine do novembra 2019. godine, u nameri da ostvari protivpravne imovinsku korist za sebe, kao predsednik udruženja sa sedištem u Iloku, s računa udruženja je u više navrata podizao novčane iznose i naručio građevinski materijal, koje nije koristio za udruženje nego u vlastite svrhe. Takođe, s 39-godišnjom vlasnicom obrta je dogovorio izdavanje računa za robu, koja nije isporučena, a nakon što je novcem udruženja platio dogovoreni iznos, 39-godišnjakinja mu je vratila uplaćeni iznos „na ruke“. Policija navodi da su ovim krivičnim delima osumnjičeni oštetili udruženje za više od 70.000 kuna