Premijer Andrej Plenković najavio je juče da će država, uz već postojeće besplatne udžbenike, iz budžeta za sledeću godinu finansirati i jedan obrok dnevno svim osnovnoškolcima. Naveo je da će to koštati 550 miliona kuna, a tom merom će se osigurati obrok za 311 hiljada dece, od čega je njih gotovo 80 hiljada u siromaštvu. Premijerovu najavu da će država od sledećeg polugodišta ove školske godine osigurati besplatan obrok za osnovnoškolce su pozdravili i vladajući i opozicioni saborski klubovi. I Inicijativa “Pravo svakog deteta na školski obrok” pozdravila je najavu premijera Plenkovića rekavši da očekuju će u implementaciji fokus države, škola, županija, opština i gradova biti na održivom finansiranju te zelenom i dugoročnom rešavanju problema školske prehrane gde će deca imati priliku ne samo besplatno već i zdravo jesti. “Neizmerno smo ponosne kada vidimo da se celi ovaj proces isplatio i da će se deci, roditeljima i školama olakšati nadolazeći školski period, a što je posebno važno u jeku ove krize s kojom se suočavamo kao društvo”, istakli su iz Inicijative.
Ministar rada Marin Piletić izjavio je juče da je Vlada korigovala ponudu sindikatima tako da bi povećanje osnovice plata od dva odsto bilo odmah iza Nove godine, ali sindikati javnih službi kažu da je to njima i dalje neprihvatljivo. Vlada je korigovala ponudu te sada predlaže povećanja osnovice za plate četiri procenta od 1. oktobra i dva procenta od 1. januara, rekao je Piletić nakon četvrtog kruga pregovora sa sindikatima. Prethodna ponuda koju su sindikati odbili bila je povećanje od dva odsto od 1. aprila 2023. “Korigovali smo ponudu tako da smo ova dodatna dva procenta pomerili na 1. januar. Osnovica je već povećana u maja za četiri procenta, a zajedno s ovim predloženim povećanjima, ukupno povećanje iznosi deset procenta”, rekao je Piletić. Dodao je da je ponuđeno i povećanje božićnice za 2022. sa sadašnjih 1500 na 1750 kuna, te povećanje regresa i božićnice u 2023. za dodatnih 250 kuna. Matija Kroflin, pomoćnik glavnog sekretara Nezavisnog sindikata nauke i visokog obrazovanja, rekao je da je Vlada napravila iskorak, ali on je daleko od očekivanja sindikata i njihovih članova. “Mi ćemo konsultovati naše članove i videti šta će oni reći na ovu ponudu. Verovatno se vidimo ponovno za nedelju dana i verovatno ćemo očekivati ponovo neku korigovanu vladinu ponudu”, rekao je Kroflin nakon pregovora.
Sindikati su zadovoljni najavom povećanja minimalne plate na 4220 kuna, ali s obzirom na okolnosti, smatraju da bi to trebalo da bude više te dostižnim smatraju novi cilj Vlade da prosečna plata dostigne 8200 kuna, ali, kako kažu, ne na štetu doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever i predsednik Saveza samostalnih sindikata Hrvatske Mladen Novosel su za agenciju Hina komentarisali najavu premijera Andreja Plenkovića da će minimalna neto plata od sledeće godine iznositi oko 4220 kuna, odnosno 560 evra te novi cilj Vlade da do kraja mandata prosečna neto plata bude 8200 kuna, odnosno 1088 evra. Novosel je rekao da smatra da će povećanje sigurno pomoći radnicima na minimalcu, ali ističe da je veći problem što u Hrvatskoj nema tzv. sistema povezanih posuda, odnosno da rast minimalne plate prati rast i ostalih plata, pre svega u privatnom sektoru. Pojasnio je da je u dobrom delu privatnog sektora razlika između minimalne plate i plate poslova srednje stručne spreme gotovo minimalna. Na pitanje kako će poslodavci podneti povećanje minimalne plate, koja je zakonska obaveza, s obzirom na privrednu situaciju, Sever je naglasio da je dobit tokom ove godine rasla daleko iznad rasta inflacije, a plate ispod te je dodao da poslodavci tu dobit nisu u dovoljnoj meri podelili sa svojim radnicima. “Iako postoje poslodavci koji teško sklapaju kraj s krajem, postoje mnogi koji koriste ovu situaciju i ovakvu minimalnu platu da bi svoje radnike držali prijavljene na minimalne plate, a neku razliku im isplaćivali na crno, čime ih varaju za doprinose”, istakao je Sever.
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je da će kao vrhovni komandant biti protiv ideje da se u Hrvatskoj obučavaju ukrajinski vojnici jer bi to značilo dovođenje rata u Hrvatsku. “Ne podržavam tu ideju zato što ne podržavam upetljavanje Hrvatske u ovaj rat više nego što treba. Korektni smo, solidarni i to je to. Dalje od toga ne. Kao vrhovni komandant neću to odobriti. Nisam čuo za predlog, ali unapred kažem to mi se ne sviđa, to je dovođenje rata u Hrvatsku”, poručio je Milanović.
Međunarodni dan žena sa sela juče je obeležen u Borovu u organizaciji Aktiva žena SDSS-a Vukovarsko-sremske županije. Žene iz više udruženja s područja naše, ali i Osječko-baranjske županije su kroz gastronomsku ponudu i različite rukotvorine pokazale čime se one bave u slobodno vreme. Saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov je podsetila da je Aktiv žena SDSS-a ovaj dan počeo da obeležava 2014. godine sa ciljem da se ženama posveti pažnja i na ovaj dan. „Ovakve manifestacije, kada žene pokažu svu svoju kreativnost, sav svoj rad i trud, to ima poseban značaj”, poručila je Jeckov. Predsednica Aktiva žena SDSS-a na nivou čitave Hrvatske i zamenica župana Sisačko-moslavačke županije iz reda srpske zajednice Mirjana Olujić je zahvalila na pozivu za dolazak na obeležavanje u Borovu.