Tokom jučerašnjeg dana, nekoliko osoba iz Negoslavaca privedeno je na informativne razgovore, vezano uz ratne zločine u Vukovaru, tokom 1991. godine. Tu informaciju potvrdio je i načelnik opštine Negoslavci, Dušan Jeckov navodeći da su svi, nakon toga, pušteni kućama. Ne zna o kojem se broju osoba radi, jer ga, kako je rekao, niko nije po tom pitanju kontaktirao. Prema izjavama meštana, navodno se radi o pet osoba. To nije prvi put da se meštani Negoslavaca privode zbog spomenutog, pa je tako u oktobru 2020. uhapšeno osam meštana, kada je policija u ranim jutarnjim časovima upala u njihove kuće. Dvojici od njih određen je jednomesečni istražni zatvor, a mesec dana kasnije, uhapšena je još jedna osoba.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa evidentirano je 297 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem. Najveći broj zaraženih je iz Vinkovaca, 75 osoba, 42 su iz Vukovara, te 31 osoba iz Županje, a preminula je jedna osoba. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 23 940, od kojih je 397 preminulo. Trenutno je u županiji 50 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti, dok se u samoizolaciji nalazi 1516 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 86 je pozitivnih osoba iz sistema zdravstva, dok je u samoizolaciji 13 zdrvstvenih radnika. Iz sistema obrazovanja obolelo je 139 nastavnika i 548 učenika.
Štab Civilne zaštite Vukovarsko-sremske županije odlučio je da od 56 škola, kojima je osnivač županija, 49 i dalje ima nastavu uživo u učionicama. Pet škola nastavu provodi online po modelu C, a to su osnovne škole u Bršadinu, Posavskim Podgajcima, Gunji, Račinovcima i Gradištu. Nakon razmatranja aktuelne epidemiološke situacije na području Osječko-baranjske županije Štab Civilne zaštite te županije izdao je preporuku o prelasku na online nastavu u višim razredima osnovnih škola i u svim razredima srednjih škola. Načelnik štaba Osječko-baranjske županije Mato Lukić rekao je da su na takvu preporuku bili primorani visokim brojem obolelih učitelja, njih 186, i 734 učenika, kojih je 2572 u samoizolaciji. Online nastava po modelu C, koju je u Osječko-baranjskoj županiji već pohađalo 97 razreda, počinje danas i trajaće do kraja januara.
Na javni poziv Fonda za sufinansiranje energetske obnove porodičnih kuća aplicirano je 8495 zahteva iz svih delova Hrvatske. Zbog velikog interesa za poticaje, budžet je s planiranih 300 povećan na 390 miliona kuna. Zatraženo je sufinansiranje za više od 16 hiljada mera energetske efikasnosti, koje se odnose na obnovu vanjske fasade, zamenu stolarije te ugradnju sistema obnovljivih izvora energije. Prosek zatraženih sredstava po pojedinom prijavljenom projektu iznosi 70 hiljada kuna, a najviše prijava je s područja Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije te Grada Zagreba. Cilj svih sufinansiranih mera je da smanje količinu potrebne energije za zagrejavanje i hlađenje prostora, povećanje korištenje obnovljivih izvora energije te u konačnici da građanima osigura bolji kvalitet života. Uz to, ovaj program generiše i dodatne pogodnosti za privredu jer se na njega naslanja i građevinski sektor. U pripremi je i novi program energetske obnove kuća, tako da se može očekivati dugoročan investicijski ciklus u građevinskom sektoru pogotovo što će za takve programe biti dostupna nacionalna, ali i evropska sredstva.
Odjeci novog srpskog “Zakona o kulturnom nasleđu”, kojim se cela dubrovačka književnost do 1867. svojata kao srpska i tvrdi da “Držić i Gundulić pripadaju jednako i srpskoj i hrvatskoj kulturi”, ne prestaju. Nakon hrvatskog Instituta za jezik i jezikoslovlje oglasila se i Matica hrvatska saopštenjem u kojem kažu da su “zgroženi, ali ne iznenađeni” Zakonom o kulturnom nasleđu Republike Srbije, kojim se, kako tvrde, nastavlja svojatanje ne samo hrvatskih književnika već i želja za prisvajanje hrvatske teritorije i hrvatskog mora. U saopštenju, koje je prenela agencija Hina, iz Matice hrvatske se navodi da “srpska kulturna elita u svojim istorijskim posezanjima nije uspela da uskladi ciljeve sa srpskom političko-vojnom elitom”.
Trenutna otkupna cena mleka, koja se kreće od 2,5 do 2,7 kuna za kilogram, preniska je i potrebno ju je povećati ako se ne žele nastaviti negativni trendovi u ovoj proizvodnji, zaključeno je na sednici Odbora za mlekarstvo Hrvatske poljoprivredne komore. Otkupna cena jako je niska i jedino što proizvođače može zadržati u proizvodnji je promena cena. Najveće mlekare najavile su povećanje za približno 10 lipa po kilogramu međutim, s obzirom na tržišne okolnosti smatramo da je nastavak proizvodnje moguć uz podizanje cene za minimalno 40 lipa po kilogramu, pojasnio je predsednik Odbora za mlekarstvo, Igor Rešetar. Okupljeni proizvođači složili su se da je sadašnja cena neodrživa i da će, uprkos podrškama države, proizvodnja nastaviti da pada ukoliko proizvođači ne budu mogli da obezbede kvalitetnu hranu za stoku. Kako je pojasnio Rešetar, trend odustajanja od proizvodnje mleka i dalje se nastavlja, a podatak iz novembra 2021. godine pokazuje da je proizvodnja mleka, na godišnjem nivou, manja za 4 miliona kuna, a broj mlečnih krava na istom nivou.
U Trpinji će danas biti održano tradicionalno plivanje za Bogojavljenski krst. Posle Svete liturgije u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg i vodoosveštenja, planiran je odlazak na sportsko jezero “Panjik”, gde će biti održano plivanje za Časni krst.