Prema podacima direktorke Zavoda za javno zdravstvo Vukovarsko – sremske županije Kate Krešić u našoj županiji trenutno na popisu zaraženih ima i učenika ali i prosvetnih radnika. „Trenutno u našoj Županiji imamo 4 učenika i 2 prosvetna radnika pozitivna na COVID-19. U samoizolaciji je 8 razreda sa ukupno 131 učenikom u osnovnim školama i 1 razred sa 25 učenika u srednjoj školi. Dakle trenutno je u samoizolaciji ukupno 9 razreda sa ukupno 156 učenika“, navela je Krešić.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs izjavio je da je zabeležen blagi trend povećanja broja dece koja su u samoizolaciji, ali da je stanje za sada u redu te da taj broj iznosi manje od jednog procenta od ukupnoga broja učenika. “Za sada je to u redu i procenat dece u samoizolaciji manji od 1 odsto, ali nemojte me ‘loviti’ za reč”, odgovorio je ministar Fuchs novinarima nakon sednice Vlade na pitanje o broju dece u samoizolaciji od početka nove školske godine.
Na poslednjoj sednici Skupštine Vukovarsko-sremske županije većnici su raspravljali o 12 tačaka dnevnog reda, između ostalog i o županijskom budžetu za ovu godinu. Izveštaj o izvršenju budžeta Županije za prvu polovinu 2020. godine te predlog rebalansa podnela je Sandra Adžaga, pročelnica Službe za poslove budžeta i javnih finansija. Prihodi Vukovarsko-sremske županije za prvu polovinu ove godine ostvareni su u iznosu od 421,7 miliona kuna odnosno 32 odsto u odnosu na plan. Županijski prihodi u odnosu na plan ostvareni su svega 26 odsto, a razlog tome je pandemija koronavirusa koja je uticala na pad aktivnosti u privredi što je imalo za rezultat pad javnih prihoda s jedne strane, a s druge strane morali smo pronaći dodatna sredstva kako bi se preduzele neke mere i aktivnosti s ciljem ublažavanja epidemije, istakla je Adžaga. Pojašnjavajući prvi rebalans budžeta, pročelnica Adžaga istakla je kako se on sada sastoji od 1,7 milijarde kuna prihoda, rashoda u iznosu od 1,104 milijarde kuna te od viška prihoda u iznosu od 34 miliona kuna. Razlog izrade ovog rebalansa je smanjenje prihoda zbog pandemije koronavirusa. Tako imamo na prihodovnoj strani smanjenje prihoda od poreza za 4 miliona kuna i smanjenje prihoda od rudne rente za 3 miliona, a na rashodovnoj strani imamo smanjenje od 32 miliona kuna za energetsku obnovu škola u našoj županiji jer konkursa u ovoj godini neće više biti. Takođe, uvodimo novu stavku – troškovi koronavirusa u iznosu od 1,5 miliona kuna – pojasnila je Adžaga.
U bolnicama radi više od 20 hiljada medicinskih sestara i tehničara ali prema važećim sistematizacijama do pune popunjenosti trebalo bi ih zaposliti još 4500, poručili su juče iz Hrvatske komore medicinskih sestara i Hrvatskog strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara. Nedostatak je najizraženiji u velikim bolničkim sistemima, kliničkim bolničkim centrima i kliničkim bolnicama, dok se manjak medicinskih sestara i tehničara u opštim i županijskim bolnicama kreće između 10 i 35 odsto, navode njihovi predstavnici u saopštenju nakon nedavnog sastanka s ministrom zdravstva Vilijem Berošem.
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je na sedici Vlade da je u toku stručna epidemiološka rasprava o mogućem skraćenju izolacije za zaražene na deset dana, dok će samoizolacija i dalje trajati 14 dana. “U skladu s najnovijim naučnim saznanjima, zaraznost se značajno smanjuje nakon sedmog dana bolesti pa se predlaže da se osobe u izolaciji otpuštaju nakon desetog dana, ako u poslednja 24 časa nemaju simptome. Izuzetak su osobe koje imaju teže oblike bolesti, pneumoniju, gde otpust zavisi o kliničkoj proceni. U toku je stručna epidemiološka rasprava o mogućim procenama tih smernica u Hrvatskoj”, rekao je Beroš. Ali samoizolacija će za sada ostati 14 dana, iako se i to područje pažljivo prati te će u budućnosti biti predmet rasprava. Beroš je obavestio da dve najveće infektološke klinike u Hrvatskoj, zagrebačka i splitska, unazad nedelju dana beleže pad broja hospitalizovanih, dok je na nivou Hrvatske procenat hospitalizovanih u odnosu na prethodnu nedelju dva odsto veći.
Premijer Andrej Plenković osvrnuo se na sednici Vlade i na posetu Zagrebu srpskog člana predsedništva BiH Milorada Dodika. Teme razgovora, objasnio je Plenković, bila su važna pitanja za saradnju, posebno saobraćajna infrastruktura, mostovi kod Gradiške i Svilaj, pitanje rafinerije Brod te trasa autoputa kroz Republiku Srpsku. “Dogovorili smo da te trase neće ugrožavati kuće Hrvata koji žive na području Republike Srpske. Mislim da je to jedan od konkretnih rezultata i postignuća ove posete i razgovora koji smo vodili”, rekao je Plenković. Najavio je i sednicu Vlade u Gospiću, koja će se organizovati sa županima, a na njoj će se govoriti o poreznoj reformi, pripremi izmene zakona o izboru funkcionera na nivou lokalne i područne samouprave te predstavljanje okvira izrade Nacionalnog plana oporavka i otpornosti.
Stjepan Mesić je u intervjuu za frankfurtske Vesti izjavio da je stvorena atmosfera da su najveći neprijatelji Hrvatske svi Srbi, ali da se takva atmosfera pomalo menja nabolje te da su Srbi najveća žrtva poslednjeg rata, pa čak i oni koji su bili lojalni Hrvatskoj. “Nadam se i da će ovaj korak koji je napravio Boris Milošević pomoći Hrvatima da shvate da niti su Srbi problem, niti opasnost za Hrvatsku. Ali, da bi se u tome uspelo, Hrvatska mora da se dodatno otvori i to pre svega prema Srbiji. Ona to treba da uradi bez zadnjih namera, bez kalkulacija”, poručuje Mesić. Za odlazak Borisa Miloševića na proslavu “Oluje” u Knin, kaže da je pozitivan korak, ali da svi dalji koraci u obnavljanju i popravljanju odnosa dva naroda zavise od političke volje političkih elita kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. “Što budu bili bolji odnosi između Srbije i Hrvatske, to će biti i više razumevanja i za srpske žrtve u Hrvatskoj. Zato treba pozdraviti svaki pokušaj koji ide u tom pravcu”, ukazao je Mesić. Na konstataciju da se događaju incidenti u kojima su napadani Srbi u Hrvatskoj, a da iza incidenata stoje mladi, koji nisu ni rođeni u vreme rata, Mesić je naglasio da je to dokaz da nema dovoljno političke volje, ali i dokaz da školstvo nije na visini zadatka. “Umesto da pomaže da nove generacije evropski razmišljaju, školstvo se uklapa u te nacionalne torove koji svima donose samo štetu”, rekao je Mesić i ocenio da se na veštački način održava mržnja. Smatra da Srbija i Hrvatska imaju kompatibilnu privredu i da zajedno mogu da naprave mnogo toga ako dobro sarađuju i dodaje da je “mali šengen” dobra ideja, ali da konačno rešenje mora biti ulazak u EU svih onih država koje to žele, a još nisu njene članice.