Nakon dva meseca od parlamentarnih izbora i sastavljanja nove Vlade HDZ-a i Domovinskog pokreta, ne zatvorenom delu jučerašnje sednice Vlade, imenovani su novi državni sekretari i potvrđeni stari. Domovinski pokret dobio je sekretare za sada u devet resora, što je juče prilikom dodeljivanja sertifikata poljoprivrednicima na vukovarskoj pijaci, potvrdio i predsednik spomenute stranke i gradonačelnik Vukovara Ivan Penava. Penava je rekao da će se dogovarati oko još nekih pozicija, te da bi nakon letnje pauze ova stranka mogla da dobije još dva ili tri državna sekretara te poručio da će letnji period da pogoduje da bi se, kako je rekao, svima uskladile životne i profesionalne situacije. Za državnu sekretarku Ministarstva kulture izabrana je Dražena Vrselja, intendant HNK Osijek. Zlatan Bašić, Marinko Beljo dobiće resor poljoprivrede, Vedran Špehar iz firme Plinarco državni je sekretar zadužen za privredu, vukovarska pročelnica za privredu Kristina Bilić dobiće resor EU fondova i regionalnog razvoja, David Vlajčić direktor Vukovarske privredne zone dobio je resor saobraćaja, a Tomislav Bilandžić iz osječke policijske uprave, koji je radio je u Pevexu kao direktor bezbednosti, novi je državni sekretar MUP-a. Dobili su, neslužbeno i resor obrazovanja.
Vlada je s jučerašnje sednice u Saboru uputila predlog izmena Zakona o državnom premeru i katastru nekretnina s ciljem efikasnog provođenja sistematskih mera za unapređenje zemljišne administracije. Glavni direktor Državne geodetske uprave Antonio Šustić rekao je kako su važećim zakonom propisani postupci koji se odnose na osnivanje i održavanje katastarskog operata. Podsetio je na program Vlade da se do kraja 2030. završi obiman posao ažuriranja katastarskih i zemljišno uknjiženih podataka. Najvažnije promene koje donosi ovaj predlog zakona odnose se na odredbe koje propisuju postupak katastarskog premera, jer je ista osnov za sistematsko obnavljanje, odnosno osnivanje zemljišnih knjiga, kao i uspostavljanje novog katastarskog operata, i konačne Baze zemljišnih podataka”, naveo je Šustić. Predlogom zakona detaljnije se propisuju radnje u postupku izrađivanja, pregleda i potvrđivanja geodetskih elaborata, čime se doprinosi pravnoj sigurnosti i zaštiti prava i obaveza stranaka u postupcima te su pojednostavljene neke radnje.Uticaće se na osiguranje savremenog i efikasnog sistema zemljišne administracije, koji doprinosi povećanju pravne sigurnosti u postupanju s nekretninama, potiče i ubrzava proces ulaganja te poboljšava funkcionisanje tržišta nekretnina, istakao je Šustić.
Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje obrazovanja objavio je konačne rezultate državne mature u letnjem roku. Ukupan broj kandidata koji imaju rezultate ispod praga prolaznosti je veći nego prošle školske godine, pa je u gimnazijama iznosio 928, odnosno 8,7 odsto, a u strukovnim školama 7330, odnosno 48,5 odsto ,izjavio je juče, direktor Centra Vinko Filipović. Veći je i ukupan broj negativnih ocena, odnosno 19.754, rekao je Filipović dodajući da nije zadovoljan rezultatima. Podsetio je da je u pretpandemijskoj 2019. godini, broj negativnih ocena bio gotovo isti kao što je ove godine. U strukturi negativnih ocena 3.209 je kod gimnazijalaca, a 14.394 kod učenika strukovnih škola. Nakon privremeno objavljenih rezultata državne mature, bilo je prijavljeno više od 5000 prigovora.
Pravo upisa na neke od studija u letnjem upisnom roku za narednu akademsku godinu u Hrvatskoj ostvarilo je 23.540 kandidata, pokazale su konačne rang-liste objavljene juče. U odnosu na prošlu godinu, pravo upisa ostvarilo je 1.901 kandidata manje. Ukupno 32. 285 prijavljenih kandidata, što je 1.532 kandidata više nego prošle godine, moglo je birati između 1.313 studija, saopštila je Agencija za nauku i visoko obrazovanje. Najveći interes budućih studenata bio je za studije glume, fizioterapiju, te sestrinstvo .Veliki interes bio je i za kriminalistiku, te za grafički dizajn i vizuelne komunikacije. Najveći broj prijava prvog izbora imali su: poslovna ekonomija, elektrotehnika i informaciona tehnologija i računarstvo, pravo, te medicina. Nakon objave konačnih rang-listi ostalo je slobodno 17. 634 mesta.
Izgradnjom dečjeg vrtića Mali princ, prvog gradskog vrtića koji se gradi nakon 40 godina, Vinkovci će sledeće godine, dobiti novih 176 vrtićkih mesta. Vinkovački gradonačelnik Ivan Bosančić rekao je juče da je cilj da se svakom detetu obezbedi mesto u vrtiću te da je do sada napravljeno 20 odsto predviđenih radova .Direktorka dečjeg vrtića Vinkovci Suzana Zidar istakla je kako će se otvaranjem vrtića Mali princ smanjiti pritisak na ostale gradske vrtiće. Voditeljka projekta Kristina Jukić iz Agencije za razvoj i investicije grada Vinkovaca, poručila je da će se dogradnjom postojećih vrtića obezbediti dodatnih 80 mesta a sa kapacitetom Malog princa Vinkovci bi dobili novih 270 od potrebnih 500 mesta u vrtićima, koje trenutno pohađa oko 600 mališana. Projekt Izgradnja i opremanje područnog dečjeg vrtića Mali princ s kuhinjom vredan je nešto manje od 3 miliona evra od čega su bespovratna sredstva gotovo 1 816 000 evra. Projekat je finansiran putem Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i uz podršku Ministarstva nauke i obrazovanja.