Veće za elektronske medije (VEM) je nakon razmatranih 36 predmeta zbog mogućeg kršenja zakona govorom mržnje ili podsticanjem diskriminacije, zbog ustaškog pozdrava Za dom spremni prošle godine u emitovanoj Bujici kaznilo Z1 i STV kao i udruženje Vigilare zbog podsticanja diskriminacije oko rodnog identiteta. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje iz Veća ističu da prošle godine, osim navedenog, nije bilo porasta govora mržnje, odnosno značajnijeg srozavanja ljudskih prava i porasta diskriminacije u društvu posredstvom medija. Medijski regulator ističe kako su ti slučajevi procesuirani, odnosno da su pružaocima tih medijskih usluga izrečene i sankcije. Podsetili su da je zbog slučaja Bujice izrečena četveročasovna zabrana emitovanja navedenim televizijama, dok je Vigilare dobio opomenu zbog širenja mržnje na osnovu, rodnog identiteta, izražavanja ili polne orijentacije što je i DORH-u poslano ‘na daljnje postupanje. Veće je na taj način poslalo poruku da neće tolerisati nikakvo podsticanje na mržnju ili diskriminaciju po bilo kojoj osnovi, rekao je predsednik Veća za elektronske medije Josip Popovac. Prema informacijama iz medijskog regulatora, najviše predmeta o kojima se raspravljalo odnosilo se na elektronske publikacije, njih 27, na televizijske izdavače odnosilo se devet predmeta dok na radijske izdavače nije bilo prigovora od strane građana ili institucija.
U 2 040 skloništa, sa koliko se trenutno raspolaže, Hrvatska može da smesti manje od deset odsto svog stanovništva, navedeno je u izveštaju Državne kancelarije za reviziju o upravljanju i korištenju skloništa za građane prema popisu iz 2021. godine. Više od tri četvrtine skloništa, njih 1 637, nalazi se u 14 najvećih gradova, a najviše ih je u Zagrebu koji ima kapacitet za 168 000 stanovnika glavnog grada. Gradovi obuhvaćeni revizijom upravljaju s 476 skloništa, od čega ih je 170 izdano na korištenje. Kao primer dobre prakse, Revizija je navela Finsku, koja uz Švajcarsku, ima najviše izgrađenih skloništa u Evropi. Prema saopštenju Kancelarije, Hrvatska je miljama daleko od finskog standarda, jer ne zna ni broj, ni stanje svojih skloništa, njeni zakoni nisu jasno definisani i ne zna se šta se pod javnim skloništem podrazumeva. Vlada je 2019. donela Procenu rizika od katastrofa za Hrvatsku, ali u tom dokumentu nisu predviđeni rizici koji mogu nastati ratnim delovanjem i terorizmom te nema propisanih obaveza i tehničkih normativa za izgradnju skloništa, upozorili su iz Kancelarije, postavljajući pitanje na koji način mogu svrsishodno da se utvrde lokacije za izgradnju skloništa i lokacije na kojima bi se pri izgradnji stambenih ili objekata javne namene gradile podrumske i druge prostorije za potrebe sklanjanja ljudi. Državni plan delovanja civilne zaštite, donesen iz septembra prošle godine i drugi planski dokumenti doneseni na državnom nivou, skloništa više ne spominju kao objekte koji se koriste za sklanjanje stanovništva.
Korisnicima koji su ostvarili pravo na podršku u okviru Javnog poziva „Digitalizacija usluga u turizmu VSŽ“, juče su u Vinkovcima dodeljeni ugovori, kojima drugu godinu zaredom županija kroz navedeni javni poziv sufinansira vlasnike smeštajnih i ugostiteljskih objekata s iznosom od 500 evra za izradu ili nadogradnju mrežnih stranica. Ukupna vrednost Javnog poziva je 10 hiljada evra, a podeljeno je 20 ugovora, od zaprimljena 23 zahteva, rekao je župan Damir Dekanić, dodajući da je s prošlom godinom, ukupno 50 objekata koji su dobili ovu pomoć Županije. Istakao je važnost vidljivosti kapaciteta i onog sa čime se raspolaže, zbog lakše komunikacije i umreženosti objekata, a što doprinosi tome da zainteresovani turisti imaju sve na jednom mestu. Trudimo se izaći u susret, kako vlasnicima objekata, tako i svima koji dolaze u našu županiju, rekao je Dekanić. Turističke rezultate u županiji u poslednje dve godine, župan je ocenio kao pozitivne i rekao da je svake godine evidentan porast broja noćenja i dolazaka. -U prvih nekoliko meseci ove godine zabeležen je isti broj dolazaka, ali 30 procenata više noćenja. Dobijamo ono o čemu dugo pričamo, da turisti ne dolaze samo na jedan dan, nego ostaju po nekoliko dana. Želimo da ti ostanci budu što duži, sa povećanjem broja dolazaka jer se povećava i broj objekata, a time je i usluga sve bolja, poručio je župan Dekanić.
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama juče je u Vukovaru u organizaciji Udruženja žena Vukovar, u okviru programa „Superseniori Vukovara“ u zgradi Udruženja penzionera „Borovo naselje“, održana prva javna tribina na kojoj je policijska službenica za prevenciju govorila na temu Izloženost starijih osoba nasilju u porodici“ s ciljem ukazivanja na važnost zaštite starijih osoba, te osveštavanje problema s kojima se ova populacija suočava. Policijska službenica je tom prilikom je istakla da je nasilje nad starijim licima ozbiljan problem današnjeg društva, pri čemu je u efikasnom suzbijanju nasilja nad starijima potrebno da se deluje zajednički na svim nivoima. Drugi deo javne tribine bio je namenjen edukaciji o pravima starijih osoba s naglaskom na ugovore o doživotnom i dosmrtnom uzdržavanju o čemu je govorila Jelica Balog, pravnica u penziji s dugogodišnjim iskustvom rada. Balog je tom prilikom prisutnima objasnila koje su to osnovne razlike između ova dva ugovora, te kada su u opasnosti da ostanu bez svoje imovine. Naglasila je da treba biti oprezan i savetovala da pre potpisivanja ovih ugovora treba potražiti pravni savet kako bi se u što većoj meri sprečila njihova zloupotreba.
Povodom međunarodnog dana borbe protiv nasilja, na fudbalskom stadionu „NK Fruškogorac“, u Iloku u nedelju je održan deseti po redu fudbalski turnir limača pod nazivom „Zajedno protiv nasilja“ na kojem je učestvovalo osam ekipa. Tom prilikom je ukazano da se nasilje, u bilo kojem obliku, ne sme tolerisati. Policijski službenici granične policije Ilok su u okviru turnira postavili i info pult sa promotivnim materijalima, kako bi se podigla svest učesnika turnira i drugih građana o neophodnosti sprečavanja svih oblika nasilja. Nakon održanih utakmica slavili su limači ekipe 1 iz HNK Vukovar 1991. Drugo mesto osvojili su igrači iz NK Bedem iz Ivankova, a na trećem mestu bili su igrači HNK Vukovar 1991, ekipa 2.