Državni zavod za statistiku trebao bi sredinom godine da objavi rezultate prošlogodišnjeg popisa stanovništva koji se odnose na etničku i versku strukturu populacije Hrvatske. Uz sam broj stanovnika to su ujedno i javnosti najzanimljiviji podaci iz popisa jer o učešću pripadnika pojedine nacionalne manjine zavise i neka njena posebna prava. Demograf Stjepan Šterc sa Fakulteta hrvatskih studija rekao je da će rezultati popisa stanovništva verovatno pokazati pad udela pripadnika srpske manjine na manje od 4 odsto, u odnosu na 4,36 odsto iz 2011. godine, kao i dalje smanjenje broja rimokatoličkih vernika, čiji će se udeo približiti brojci od 80 odsto, dok će istovremeno udeo ateista u Hrvatskoj porasti na 5 odsto.”Do sada se u Hrvatskoj udeo manjinske populacije uvek smanjivao. To je delom vezano uz migracije, ali i uključivanje manjina u hrvatsko društvo. Nije to klasična asimilacija, nego funkcionalno uključivanje. Kod nas se nije razvijalo razdvajanje nacionalne od etničke pripadnosti. U skandinavskim je zemljama nacionalnost samo jedna i ona se ne određuje prema etničkoj pripadnosti, nego prema pripadnosti prostoru i državi. Mi imamo nacionalne manjine i to je relikt bivše države. Uvek se na javnoj sceni vraćamo u prošlost u kojoj se definišu neke krivice koje se prenose na sadašnjost iako nam je sadašnjost opterećena nizom drugih problema. Za to se često koristi manjinska populacija”, pojasnio je Šterc.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs juče je u Rijeci najavio da će Ministarstvo, nakon intenzivne komunikacije sa zainteresovanima, uneti izmene u odluku o upisu učenika u prvi razred srednje škole te da će se neki od prethodno ukinutih programa vratiti. “Duboko se nadam da će insistiranje na tim programima i odobrenje za zahteve imati za rezultat veći upis učenika”, rekao je ministar. Istakao je da se godinama ponavlja da se prijavljuje maksimalan broj programa pa se u neke programe ne upisuje nijedan učenik. “To je opterećenje nastavnicima koji ne izvode nastavu jer nema učenika, a ima i finansijske posledice za budžet. Rad s tako malo učenika u razredima nije dobar ni za učenike”, rekao je ministar. “Očekivali smo da će županije i drugi osnivači biti realniji u pristupima”, istakao je Fuchs. “Zanimljivo je da nijedna primedba u e-savetovanje, koje je bilo otvoreno do 14. maja, nije stigla od roditelja, niko od njih se nije našao pogođen”, dodao je Fuchs. Na primedbu da se ukidaju razredi kuvara, ministar je naveo da se to dogodilo samo tamo gde se zadnjih godina nije prijavio nijedan učenik, a na pitanje novinara da komentariše najavu vaspitača da će zatražiti ocenjivanje ustavnosti izmena Zakona o predškolskom vaspitanju, Fuchs je odgovorio da je to njihovo pravo. “Mi mislimo da smo napravili posao dobro i ne razumem te povike. Ne znam šta bi na nivou ustavnosti bilo povređeno u izmenama i dopunama zakona”, rekao je Fuchs i dodao da vaspitači, koliko je shvatio, imaju strah da će se povećati vaspitne grupe dece u vrtićima i da zato neće moći kvalitetno raditi. „Ne znam gde to nalaze u zakonu, pogotovo kada se najavljuju građenja dečjih vrtića i spominje se mogući nedostatak vaspitača”, zaključio je Fuchs.
U ponedeljak je počeo štrajk oko 400 vozača saniteta, medicinskih sestara i tehničara u sanitetskom prevozu iz osam županija, a trajaće sve do donošenja uredbe kojom bi se izjednačile plate na nivou cele države, jer se razliku po županijama. U štrajku su i radnici saniteta iz Vukovara i Županje, a radnici iz Vinkovaca ne, iako ih podržavaju, rekao je predsednik Hrvatskog sindikata hitne medicine i Hrvatskog udruženja radnika hitne medicinske pomoći Danijel Šota dodavši da su se svi dogovorili da rade po pravilima struke, za šta smatra da je još lošija varijanta od samog štrajka.
Proizvođači mleka danas su izvestili o sastanku s ministrima poljoprivrede i finansija Marijom Vučković i Zdravkom Marićem, na kojem su upozorili da je otkupna cena mleka nedovoljna za pokrivanje troškova proizvodnje i da takvo stanje preti opstanku farmi. Iz Hrvatske poljoprivredne komore su izvestili da su mlekari na sastanku održanom juče upozorili da sadašnja otkupna cena mleka ne može pokriti troškove proizvodnje, što proizvodnju dovodi u pitanje. „U sektoru proizvodnje mleka situacija je dramatična, a ako se ne preduzmu konkretne mere bojimo se da će se nastaviti urušavanje sektora, napuštanje proizvodnje te smanjivanje broja mlečnih krava, kao i daljnji pad proizvedenih količina”, istakli su iz Komore. Igor Rešetar iz Odbora za mlekarstvo Hrvatske privredne komore kaže da su troškovi investicija, mehanizacije i električne energije udvostručeni. Ocenjuje da je Ministarstvo poljoprivrede zadnje tri godine učinilo dosta, ali nedovoljno, posebno zato što su mlekare zahvatile krize na globalnom tržištu hrane i energenata kao i problemi zbog rata u Ukrajini. Predstavnici industrije mleka na sastanku su izneli i da je otkupna cena od juna prošle godine do danas povećana 28 procenata. Iako se, kako tvrde, trude kroz povećanje otkupne cene sanirati pritisak na troškove proizvođača, primarni proizvođači ih svakodnevno informišu o troškovima koji su im porasli i preko 300 odsto. Mlekari su ponovili da otkupnu cenu treba povećati, jer će se svi ratarski troškovi, koji takođe rastu, na jesen dodatno preliti na stočarstvo i proizvodnju mleka te da smatraju da treba pojačati podrške, smanjiti PDV na mlečne proizvode i troškove za investicije.
Nakon što je početkom aprila u Vukovaru održana izborna skupština vukovarskog ogranka HNS-a na kojoj je izabran dosadašnji županijski predsednik Nenad Bučko, a za potpredsednike su izabrani Ivan Barković i Duško Simić, sinoć je izabrano i konstituišuće predsedništvo na kojem je za sekretara izabran Đorđe Stjepanović.