Zoran Milanović svečano je pred predsednikom Ustavnog suda Miroslavom Šeparovićem položio zakletvu za 5. predsednika Republike Hrvatske, obavezavši se na vernost Ustavu. Novi predsednik je u svom govoru nakon polaganja zakletve poručio da ne namera biti korektivni nego konstruktivni faktor te da će uložiti “sve što ima i zna” da iz zrna razumevanja koje moli za svoje greške “izraste predsednički mandat koji će biti na korist Hrvatskoj i svim njenim građanima”. Najavio je kako će se u spoljnoj politici fokusirati na tačke na kojima se može graditi saradnja i prosperitet. Zamolio je unapred za “zrno razumevanja za svoje greške, jer te greške nikad neće biti namerne, s namerom da nekoga povrede ili ponize”. Milanović je zaključio da je patriotizam, za razliku od sirovog nacionalizma, kritička odanost i negacija isključivosti. “Patriotizam je stalno i uporno nastojanje na afirmaciji onih aspekata državnosti koji su naše društvo i naše živote učinili – i čine – boljim, slobodnijim, nadahnutijim. Što bude širi i nijansiraniji, taj spektar odanosti Hrvatskoj, to će naša zemlja biti srećnije mesto za život.“ Milanović je poručio da su ratovi gotovi te da je danas naša obaveza i odgovornost u tome da se ni jedan građanin naše države ne oseća uplašenim, diskriminisanim ili na bilo koji način isključenim zbog činjenice da je – drugačiji ili drugačija. “Naša Republika treba svakog čoveka i svaki čovek u Hrvatskoj mora dobiti priliku da pronađe svoj put i svoje mesto, da dostojanstveno živi od svog poštenog rada. Ovo je kuća za nas. Za sve nas. Za nas koji smo tu, za generacije koje dolaze, i za one koji će se vratiti svojoj kući”, zaključio je Milanović svoj govor. Dužnost predsednika Milanović počinje obavljati sutra, kada će potpisati i prve odluke o imenovanjima ljudi koji će biti deo njegovog Kabineta na Pantovčaku.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, Dejan Jović, izjavio je povodom današnje inauguracije predsednika Zorana Milanovića na Pantovčaku, da je to dobro jer je, kako je rekao, iz centralnog mesta izbacila Crkvu.”Ne znam je li elitizam prva reč koju bih prvu povezao s novoizabranim predsednikom. Mislim da je inauguracija na Pantovčaku ipak dobra stvar, ako zbog ničeg drugog onda zbog činjenice da je iz centralnog mesta i kadra u kome se inauguracija događa, izbacila Crkvu koja je bila sastavni deo svih dosadašnjih inaugracija, a sada je nema. Crkva će biti zastupljena s ‘Tako mi Bog pomogao’ i ni na koji drugi način.
Grad Vukovar doneo je Odluku o komunalnom redu, kojom su uređena brojna pitanja, uključujući uređenje naselja, održavanje i korištenje površina javne namene i zemljišta u vlasništvu Grada te održavanje čistoće. Kako je istakao Dražen Čulig, pročelnik Upravnog odeljenja za komunalnu privredu, građenje i zaštitu životne sredine, odluka je u skladu sa zakonom, ali i svim potrebama na području Vukovara, u kojem još uvek ima u ratu uništenih i oštećenih objekata i napuštenih parcela. Upravo zbog te specifičnosti želeli smo definisati način na koji ćemo efikasno rešiti pojavu divljih deponija na privatnim placevima. S obzirom na to da je Ustavom zabranjen ulazak na privatni posed, u prvom koraku ćemo upozoriti vlasnika parcele kada ono što se nalazi na njoj ugrožava normalan život komšiluka i sigurnost građana. Ako se ogluši na upozorenje, Grad će očistiti parcelu i račun ispostaviti vlasniku, no ako ga ne plati, knjižićemo se na njegovu parcelu i neće moći njome raspolagati sve dok ne podmiri troškove raščišćavanja – objasnio je Čulig, dodavši kako će na taj način rešiti problem s ruševinama i zapuštenim parcelama pretvorenima u šikare ili divlja odlagališta otpada, koje su neretko pune lisica. Grad odlučio rešiti problem na legalan način, jer su takve ruševine i parcele ne samo neugledne nego i opasne za zdravlje ljudi. Odluka o komunalnom redu sadrži i kazne, koje se, zavisno o prekršaju, kreću u rasponu od 200 do pet hiljada kuna.
Hrvatski zavod za penziono osiguranje podseća korisnike doplatka za decu da do kraja februara trebaju podneti zahteve kako bi mogli bez prekida nastaviti primati doplatak i u 2020. godini. Dohodovni cenzus trenutno je isti je kao i prošle godine, 2328,20 kuna prosečno mesečno po članu domaćinstva, odnosno 70 odsto budžetske osnovice. “Uz zahtev za ostvarivanje prava na doplatak za decu potrebno je dostaviti potvrdu poslodavca o svoti nadoknade koju je isplatio zbog bolovanja na teret sredstava HZZO-a, potvrde centra za socijalnu brigu o ostvarenoj novčanoj nadoknadi roditelja negovatelja ili negovatelja te udomiteljske nadoknade. Nije potrebno dostavljati dokaze o ostvarenom ukupnom dohotku domaćinstva korisnika doplatka za decu od Porezne uprave, poslodavca, HZZO-a i HZZ-a. Ako su podnosioc zahteva i članovi njegovog domaćinstva ostvarili dohodak ili penziju iz inostranstva, uz zahtev treba priložiti kopiju ugovora o radu u inostranstvu i dokaze o visini navedenih primanja u neto iznosu. Korisnicima kojima od 1. marta 2020. u odnosu prema prethodnoj godini nije utvrđena promena u visini doplatka za decu, doplatak će se nastaviti isplaćivati bez donošenja novog rešenja za tekuću godinu. Nova rešenja se donose samo korisnicima kojima se visina doplatka smanjuje ili povećava i kojima u 2020. prestaje pravo na doplatak za decu”, poručuju iz Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje. Osobe koje su zaposlene u drugim državama članicama EU-a, Evropskom privrednom pojasu ili Švajcarskoj Konfederaciji, a njihov bračni, vanbračni ili razvedeni drug je zaposlen u Hrvatskoj i deca imaju prebivalište u Hrvatskoj, zahtev za doplatak za decu obavezno podnose u Hrvatskoj. Zahtevi se podnose Hrvatskom zavodu za penziono osiguranje, područnoj službi, kancelariji ili ispostavi prema mestu prebivališta te besplatno u poštama širom Hrvatske.
Samo pet hrvatskih županija, i to tri jadranske i dve kontinentalne, danas imaju više zaposlenih nego što su ih imale pretkrizne 2008. godine, piše današnji Večernji list. To su Zadarska, Dubrovačko-neretvanska i Ličko-senjska županija u jadranskom delu zemlje te Zagrebačka i Krapinsko-zagorska županija u unutrašnjosti, navodi Večernji. Nakon izlaska iz recesije u Hrvatskoj je stvoreno 150 hiljada novih radnih mesta, ali da bismo se vratili na nivo zaposlenosti iz rekordne 2008. godine, treba nadoknaditi još 50 hiljada radnih mesta. U Zagrebu je zaposleno 460 hiljada osoba, a slede Splitsko-dalmatinska županija i Primorsko-goranska županija. Nezaposlenost se osipa brže nego što raste zapošljavanja, što je pre svega posledica iseljavanja, a prema analizi Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti po županijama je od najnižih 3,4 odsto u Zagrebu do visokih 18 odsto u Sisačko-moslavačkoj županiji, gde je bez posla gotovo svaka peta osoba u radno-aktivnoj dobi, donosi Večernji list.
U sklopu nacionalne kampanje za poticanje čitanja naglas „Čitaj mi!“ u Gradskoj biblioteci Vukovar održano je učestvovanje u kampanji s ciljem promovisanja i poticanja čitanja naglas te saradnje osnovnih škola i biblioteke. Učestvovali su odabrani učenici četvrtih razreda OŠ Antun Bauer, OŠ Nikola Andrić, OŠ Mitnica te OŠ Dragutin Tadijanović u pratnji učiteljica i bibliotekarki. Učenicima su dodeljene zahvalnice kao nagrada za trud i saradnju.