U Vukovarsko-sremskoj županiji je u poslednja 24 časa evidentirano 130 osoba pozitivnih na COVID-19, od čega je 107 pozitivnih na PCR testiranju, a 23 na brzom antigenskom testu. Od ukupnog broja zaraženih u poslednjem danu, 22 osobe su iz Vinkovaca, 20 iz Vukovara, 13 iz Županje, po 5 osoba iz Iloka, Otoka, Orolika i Starih Mikanovaca, 4 iz Cerne, po 3 osobe iz Novih Jankovaca, Nuštra, Posavskih Podgajaca i Rajevog Sela, po 2 iz Bapske, Cerića, Gradišta, Ivankova, Jarmine, Komletinaca, Lovasa, Lipovca, Marinaca, Mohova, Nijemaca, Šiškovaca i Slakovaca, te po 1 osoba iz Andrijaševaca, Babine Grede, Borova, Bošnjaka, Čakovaca, Drenovaca, Negoslavaca, Ostrova, Prkovaca, Rokovaca, Sremskih Laza, Šiškovaca i Štitara, a još jedna osoba je preminula. Od početka epidemije, obolelo je 7112 osoba, od kojih je 6 338 izlečeno, dok su 123 osobe preminule. U županiji je trenutno 97 osoba hospitalizovano zbog korona virusa. U samoizolaciji se na području županije nalazi 1567 osoba, a policija je u danu iza nas utvrdila sedam kršenja mere, o čemu je obavešten Državni inspektorat. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u Vukovarsko-sremskoj županiji pozitivna su 62 radnika iz sistema zdravstva, dok ih se u samoizolaciji nalazi 23. Iz sistema obrazovanja obolela su 22 nastavnika i 41 učenik, dok je u samoizolaciji trenutno 43 nastavnika i 550 učenika.
Prema pisanju hrvatskih portala, juče su dogovorene nove mere koje će važiti od utorka, a biće predstavljene danas, na konferenciji za medije Nacionalnog štaba civilne zaštite. Uvodi se zabrana kretanja između županija uz ponovo uvođenje propusnica te zabrana okupljanja ljudi iz više od dva domaćinstva. Ovog puta će pravila za propusnice biti stroža, odnosno međužupanijsko kretanje biće dozvoljeno primarno radnicima službi kojima je to zaista potrebno te u nekim izuzetnim slučajevima. Firme više neće moći masovno dobijati propusnice, nego će se izdavati se samo u izuzetnim slučajevima, za zaposlene koji ne mogu raditi od kuće. Izdavanje propusnica građani će moći zatražiti preko sistema e-propusnice. O većini će odlučivati županijski štabovi, ali u slučajevima posebnih okolnosti, poslovnih ili privatnih, odlučivaće Direkcija civilne zaštite. Lični slučajevi za putovanja u pravilu se neće dozvoljavati, s izuzetkom, na primer, posete lekaru. Plan je da se ograničenje kretanja među županijama i propusnice 8. januara ukinu. Od utorka će vrediti i zabrana okupljanja više od dva domaćinstva. Ta će se odredba pridodati dosadašnjem ograničenju privatnih okupljanja od najviše deset osoba. Na snazi, u sklopu produženja postojećih mera, ostaje zabrana rada kafića, a i restorani ostaju zatvoreni za goste. Rad trgovina i šoping-centara regulisan je drugom odlukom kojom je dodatno ograničen broj ljudi u trgovinama i šoping-centrima. Ona vredi do 10. januara i tu neće biti promena. Ovaj će paket mera biti na snazi do 8. januara, kada bi se ukinule propusnice, no većina drugih mera bi se produžila na još dve nedelje kako bi se videlo kakve će posledice imati praznična okupljanja na brojeve novozaraženih. Među merama koje bi se produžile i nakon 8. januara je i zabrana rada kafićima te posluživanja gostiju u restoranima.
Direktorka zagrebačke Klinike za infektivne bolesti “Dr Fran Mihaljević” Alemka Markotić potvrdila je juče da bi se prvo vakcinisanje u Hrvatskoj s manjim brojem doza trebalo dogoditi pre kraja ove godine. “Iza toga slede kvote koje bi trebale već biti dogovorene na nivou Evropske unije i u jednom trenutku bi u svim zemljama u isto vreme početi vakcinisanje. Još uvek se vode razgovori na nivou Evropske komisije, pokušava se na osnovu toga šta farmaceutske kompanije mogu isporučiti napraviti pošten raspored i distribucija vakcina po zemljama”, odgovorila je Markotić u Dnevniku HTV-a na pitanje kakvu dinamiku vakcinisanja možemo očekivati kada ono počne i kada će na red doći većina građana koji ne pripadaju prioritetnim grupama. Dodala je kako će se prvo vakcinisati ugrožene grupe, odnosno stariji ljudi, zatim zdravstveni radnici i radnici u sistemu socijalne brige. U odnosu na dinamiku koju će farmaceutske kompanije moći pratiti, vakcinu će dobiti svi ostali. Iskreno se nadamo da će to biti što pre, i da će se u nekih četiri do pet meseci veći deo moći vakcinisati, ali to ne mogu reći sa sigurnošću dodala je dr Markotić.
Ministar rada Josip Aladrović rekao je juče da produžetkom isplaćivanja pomoći za plate i nakon Nove godine Vlada pokazuje preduzetnicima da i dalje stoji uz njih i želi očuvati svako radno mesto. Govoreći o merama aktivne politike zapošljavanja za 2021. godinu, Aladrović je nakon sednice Vlade rekao da je njihov smisao obuhvatiti sve koji se nalaze na tržištu rada kako bi proaktivno delovali prema njima, i kako bi im uz finansijski efekat omogućili jednostavnije zapošljavanje ili samozapošljavanje, osposobljavanje i edukaciju. “Idemo na vrlo širok skup ljudi, procenjujemo da ćemo obuhvatiti gotovo 25 hiljada naših sugrađana, a investiraćemo 1,2 milijarde kuna”, istakao je Aladrović.Vlada je na sednici podržala donošenje mera aktivne politike zapošljavanja za 2021., koje provodi Hrvatski zavod za zapošljavanje u skladu s kretanjima na tržištu rada i potrebama privrede. Sredstva za provođenje tih mera osigurana su u državnom budžetu za 2021., u ukupnom iznosu od 1,27 milijardi kuna.
Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Hrvatska povredila pravo na poštovanje privatnog života učitelju srpske nacionalnosti iz Darde koji je dobio otkaz jer nije predavao na standardnom hrvatskom jeziku. Sud je otpuštenom učitelju dosudio 5000 evra na ime nadoknade neimovinske štete, te 850 evra za troškove postupka. Škola je smatrala da učitelj nije bio kompetentan za osposobljavanje za predavanje na hrvatskom jeziku s obzirom na dob i radni staž jer je u vreme otkaza imao je 55 godina i 29 godina staža. Evropski sud je zaključio da je odluka o otkazu predstavljala mešanje u njegov privatni život jer se temeljila na činjenici da je on zbog svojih godina i dugogodišnjeg načina predavanja te zbog nemogućnosti prilagođavanja radnom mestu dobio otkaz što po stavu tog suda čini deo fizičkog identiteta osobe, a fizički identitet je bitan aspekt privatnog života pojedinca.