Danas se obeležava dan sećanja na žrtvu Vukovara 1991. Kao i ranijih godina, program će početi ispred vukovarske bolnice. Odakle će Kolona sećanja krenuti put Memorijalnog groblja, gde će biti položeni venci i zapaljene sveće. Kao i prošle, i ove godine program se obeležava pod posebnim epidemiološkim merama. Iako nisu potrebne covid-potvrde, građani su zamoljeni da održavaju razmak i nose maske. Dužinom cele trase, kojom će se kretati Kolona, biće raspoređeni covid-redari. Hrvatski sabor doneo je 29. oktobra 1999. odluku o proglašenju Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991. godine, kako bi se dostojanstveno i primereno odala počast svima, koji su stradali tokom ratnih zbivanja, dok je odlukom Vlade iz 2019. godine 18. novembar proglašen praznikom i neradnim danom i obeležava se kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje.
Paljenjem sveća kod Nacionalne memorijalne bolnice Vukovar, brojni građani sinoć su odali počast žrtvama rata u Vukovaru 1991. “Kao i svake godine, već 22 godine zaredom, okupljamo se u krugu vukovarske bolnice. Prošle godine izvan bolnice zbog zaštite i zdravlja samih pacijenata bolnice, ali s jednom tužnom mišlju. Ovo je jedan od najtužnijih dana, uz onaj na Ovčari, jer ovo veče simbolizuje poslednje slobodno veče u ovom gradu. To je bilo veče pre grozota, koje su se, nažalost dogodile”, izjavio je novinarima ispred bolnice vukovarski gradonačelnik Ivan Penava.
Iz Vukovara je sinoć upućena poruka putem multimedijskog događaja, u okviru projekta pod nazivom „Vukovarski vodotoranj – hrvatski svetionik”. Naime, s obale Dunava čule su se reči hrvatskog glumca Joška Ševe, kojima je poručio da Vukovarski vodotoranj nije samo najviše mesto u gradu Vukovaru, nego najviše mesto ovog dela sveta, na korak do neba. “Večerašnji događaj simbolički je javni poziv svima da zajedno svojom dobrotom, radom, hrabrošću, žrtvom i poštenjem unesemo svetlo tamo gde još vlada tama, pre svega u ljudskim srcima, da ni jedno srce više nikada ne bude srce tame”, rekao je u govoru glumac. Gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava dodao je kako svetlo koje je upaljeno ne osvetljava samo Dunav i naš grad, nego odavde kreće kako bi osvetlilo svaki deo Hrvatske. S vukovarskog vodotornja je simbolično zasvetlilo prema svim stranama sveta, a gradom su odjekivale, uz zvukove granata i pucnjeva, reči prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, te Blage Zadre i Siniše Glavaševića.
Članovi porodica ubijenih i nestalih Srba i predstavnici srpske zajednice u Vukovaru, predsednik Zajedničkog veća opština i Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara Dejan Drakulić i zamenik gradonačelnika Vukovara i predsednik vukovarskog SDSS-a Srđan Kolar položili su juče vence i zapalili sveće na Srpskom groblju Aleja. Moramo se prisećati naših stradalih, mogli smo da budemo na njihovom mestu, neki su za dlaku izbegli takvu sudbinu i to ne smemo zaboraviti. Problem je što ljudi koji su tada stradali i danas nemaju status žrtve, o njima se ne priča, niko ih ne priznaje i jedino mi govorimo o tome. Naša je obaveza da ističemo potrebu izjednačavanja žrtava i svaka žrtva zaslužuje dostojanstvo. Najteže je porodicama i onima koji su proživeli tu golgotu. Najteže je onima koji još uvek nisu pronašli svoje najmilije, ali evo tu smo da učinimo šta možemo, da pomognemo u tom procesu ukoliko možemo, izjavio je Drakulić te poručio ljudima da se u miru i tišini pomole za svoje najmilije i prisete onih koji su nastradali. Aleja je jedino mesto u gradu Vukovaru gde Srbi mogu da se prisete i odaju počast svojim žrtvama. Žrtvama koje se ne priznaje, kojih kao da nije bilo u gradu Vukovaru. Zvanična politika Republike Hrvatske, a pogotovo gradske vlasti, zanemaruju jednu nepobitnu činjenicu, a to je da su prvo u gradu Vukovaru nastradali Srbi i to je nešto što se ne sme zaboraviti. Zbog grada i budućnosti koja je pred nama, da više ne živimo u ratnoj atmosferi, prvenstveno moraju da se pronađu svi nestali, sve civilne pa i vojne žrtve rata, istakao je, između ostalog, zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Kolar.
Uoči današnjeg obeležavanja Dana sećanja na žrtvu Vukovara, iz hrvatske vlade juče je saopšteno da je posebna Radna grupa za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina do sada razrešila 44 krivična dela ratnih zločina počinjenih na području ovog grada, a za krivična dela su prijavljena 22 počinioca. Iz Banskih dvora su poručili da vlada svojim radom želi da, kako navode, očuva kulturu sećanja na “žrtvu Vukovara i podstakne aktivnosti usmerene na društveni i privredni razvoj grada koji je pre trideset godina stradao u Domovinskom ratu”.Uz podsećanje koliko je sredstava vlada izdvojila za Vukovar i susedne opštine Lovas, Ilok i Tovarnik, podsetila je da Hrvatska još uvek traga za 386 građana i hrvatskih branitelja, kako navode, “nasilno odvedenih i stradalih u Vukovaru 1991. godine.
Vukovarsko-sremski župan, Damir Dekanić primio je u nastupnoj poseti ambasadora Ukrajine u Hrvatskoj, Vasilja Kiriliča, a tom su prilikom razgovarali o aktuelnoj političko-ekonomskoj situaciji u Hrvatskoj i Ukrajini. Ambasador Kirilič istakao je zadovoljstvo ostvarenim nivooom saradnje te zahvalio na prenesenim iskustvima Vukovarsko-sremske županije o procesu mirne reintegracije Podunavlja. Župan Dekanić zahvalio se ukrajinskom ambasadoru na poseti iskazavši želju za nastavkom i širenjem saradnje.
Hrvatska vlada odlučila je da produži rok za podnošenje zahteva za državljanstvo za još godinu dana. Rok za podnošenje zahteva za državljanstvom po važećem zakonu ističe 1. januara naredne godine, ali pošto je pandemija mnogima otežala podnošenje zahteva, rok je produžen za još godinu dana. Hrvatsko državljanstvo poreklom mogu steći prema zakonu i osobe starije od 21 godine rođene u inostranstvu, čiji je barem jedan roditelj u trenutku njihovog rođenja bio hrvatski državljanin.