Danas će biti predstavljen Nacionalni plan stambene politike, dokument koji bi trebao da pruži modele i mere za priuštivo stanovanje. Željko Uhlir, državni sekretar u Ministarstvu prostornog uređenja, građevine i državne imovine, rekao je za HRT da je, s obzirom na to da je Hrvatska heterogena zemlja, situacija vezana za stanovanje na severu, jugu, zapadu i istoku potpuno drugačija. Kada vlada usvoji dokument, očekuje se da će od sledeće godine početi realizacija, a najbrže bi se realizovati moglo aktiviranjem praznih stambenih jedinica, rekao je Uhlir. Takvih praznih stanova, prema analizama, ima gotovo 600.000. Neće sve biti iskorišteno, oni su većinom u privatnom vlasništvu, a trebaće merama podstaknuti vlasnike praznih jedinica da aktiviraju stanove i da posluže u rešavanju stambenog pitanja naših građana, poručio je Uhlir.
U okviru jučerašnje rasprave u Saboru o radu policije u prošloj godini, saborska zastupnica SDSS-a, Dragana Jeckov posebno se osvrnula na deo izveštaja koji se odnosio na krivično-pravnu zaštitu dece i porodice s obzirom na zabrinjavajuće podatke, koji iziskuju reakciju. Zabrinjavajuće je stanje u području zaštite dece i porodice, u kojima je 2023. godine prijavljeno 11.540 krivičnih dela što je povećanje od 18 odsto, a broj takvih dela svake godine raste. Uz spomenuto, u prošloj su godini bila zabeležena 7372 prekršaja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, što je gotovo 20.000 porodica u kojima je zabeleženo nasilje, istakla je Jeckov. Podsetila je da Ustav obavezuje državu da štiti porodicu i decu i da je neophodno učiniti više u preventivnom delu jer se sankcionisanjem očigledno ne rešava problem. Istakla je i evidentan i zabrinjavajući porast broja krivičnih dela, koja su motivisana mržnjom za 66,7 odsto. Zastupnica SDSS-a je izrazila optimizam da će policija pronaći kvalitetna preventivna rešenja, a po potrebi i represivna, kako bi se smanjili negativni trendovi.
Ministar demografije i useljeništva Ivan Šipić najavio je juče donošenje strateškog Zakona o demografskoj obnovi, koji bi mogao da bude usvojen u roku godinu dana. Za donošenje tog dokumenta biće važna saradnja sa akademskom zajednicom, privrednicima, lokalnom i regionalnom samoupravom, poručio je Šipić sa Naučnog sabora Slavonije i Baranje, održanog u Osijeku u organizaciji Zavoda za naučni i umetnički rad. Ministar je kao dobro ocenio što dolaze ljudi iz drugih zemalja kako u Hrvatsku,tako i u Evropu, poručivši da su svi dobro došli. Nećemo odbiti nikog, ukoliko poštuju pravila RH, zakone i jezik, rekao je između ostalog Šipić. Ministar je aktuelne demografske trendove u pet slavonskih županija i celoj Hrvatskoj ocenio kao zabrinjavajućim, posebno kada je reč o ruralnim krajevima. Pet slavonskih županija izgubilo je od 2011. do 2022. godine više od 140 hiljada stanovnika od 413 056, koliko je izgubila cela Hrvatska. U tom periodu umrlo je više od 109 hiljada osoba, a rođeno je svega 68 786, što je 40.577 više umrlih nego rođenih. Negativni se trendovi nastavljaju i u ovoj godini u kojoj je najveći relativni pad broja stanovnika zabeležen u Požeško-slavonskoj, Vukovarsko-sremskoj i Virovitičko-podravskoj županiji, izjavio je Šipić naglasivši da demografija nije pitanje ideologije i stranačkih pripadnosti već nacionalnog konsenzusa u kojem je doprinos svakog pojedinca važan.
U Hrvatskoj je trenutno najviše radnih dozvola izdano radnicima iz BiH, slede emigranti iz Nepala, zatim radnici iz Srbije, a najviše prigovora upućenih narodnoj pravobraniteljki odnosilo se na neisplatu, odnosno isplatu umanjenih plata, navedeno je. Strani radnici najviše se žale da nisu dobili platu ili im je isplaćeno manje od dogovorenog, jer im je deo plate isplaćen na ruke ili su bili prisiljeni na prekovremeni rad bez prava na dnevni i nedeljni odmor, navela je zamenica narodne pravobraniteljke, Dijana Kesonja na Forumu o urbanoj sigurnosti koji je je okupio eminentne stručnjake. Zaključak istraživanja je da društvo postaje multietničko i emigraciono jer smo za emigrante bogati zapad, ali problem je što je regrutovanje i dovođenje stranih radnika prepušteno isključivo privatnicima i posrednicima. Hrvoje Butković s Instituta za razvoj i međunarodne odnose rekao je da su sektori s najviše radnih dozvola građevina, turizam i ugostiteljstvo. Cilj je podstaknuti dolazak visoko kvalifikovane radne snage jer je u Hrvatskoj taj deo radnika emigrirao, pa umesto njih dolaze niskokvalifikovaani radnici, dodao je Butković.
Grad Vukovar je na poziv Ministarstva regionalnog razvoja i fondova Evropske unije (MRRFEU) učestvovao na „Danima otvorenih vrata EU projekata“. Predstavnici Upravnog odeljenja za privredu s predstavnicima VURE – Razvojne agencije Vukovar, pre dva dana su na Gradskoj pijaci u Vukovaru putem informativnog štanda predstavili građanima uspešno provedene projekte Grada Vukovara, koji su sufinansirani iz fondova Evropske unije, uz deljenje promotivnih materijala provedenih projekata. Cilj je bio da se građanima pruže informacije o EU projektima, koji poboljšavaju kvalitet života i doprinose daljnjem razvoju lokalne zajednice. Grad Vukovar predstavio je projekte Pokloni mi osmeh IV, Dogradnja i opremanje Centralnog objekta Dečjeg vrtića Vukovar I, Dogradnja i opremanje Područnog objekta dečjeg vrtića Mitnica, Sunce nad Vukovarom, Rekonstrukcija zgrade „Radnički dom“ u Borovu naselju i prenamena u prostor Veleučilišta „Lavoslav Ružička“ u Vukovaru te Projekat Adica.
U organizaciji Turističke zajednice Grada Vukovara na imanju Goldschmidt KADA???? održan je prvi Master class tradicionalne kuhinje i edukacija brendovanja turističkih, celogodišnjih ili sezonskih gastro destinacija. Edukaciju je provodila ŠKMER kuvarska akademija iz Splita u saradnji s renomiranim stručnjacima za vina iz Slavonije i Srema, a bila je namenjena ugostiteljima, OPG-ovima, agencijama i hotelijerima. Prikazane su moderne tehnike u funkciji tradicionalne kuhinje kako bi se lokalni ugostitelji i proizvođači podstakli da prate trendove i pripreme na potražnju savremenih gostiju. S obzirom na dugogodišnju kulinarsku baštinu i tradiciju našega kraja te uz lokalne namirnice, trebamo se brendovati kao celogodišnja gastro destinacija, istakla je direktorka Turističke zajednice grada Vukovara Marina Sekulić. Edukaciju je ispred kuvarske akademije održala njena voditeljka Alma Harašić Bremec. Na predavanju je učestvovalo tridesetak vukovarskih ugostitelja, a master class su održali šefovi Željko Neven Bremec i Petar Vlakm koji su na moderan način prezenovali pripremu domaće hrane.