Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon govorio je juče pred poslanicima na skupštinskom Odboru za dijasporu i Srbe u regionu o problemu nestajanja Srba na prostoru Hrvatske, posle objavljivanja rezultata popisa stanovništva. On je naveo da je Hrvatska izgubila 10 odsto stanovništva, ali da su Srbi svedeni na nivo statističke greške od 3,2 odsto, odnosno na 123 892. „Starosna struktura koja se navodi, svakako ima svoj udeo, ali ko god je obilazio srpski narod u Hrvatskoj, zna da postoji još nešto, a to su diskriminacija, koja se sprovodi kod zapošljavanja, kod nemogućnosti učenja srpskog jezika i izolacije srpskih sela, kao i nasilje. Zabeleži se oko 300 napada godišnje na Srbe u Hrvatskoj, što je tri puta više nego na Srbe na Kosovu i Metohiji”, rekao je Gujon i naglasio da srpski predstavnici u Hrvatskoj treba da nađu način da žive i sarađuju s Hrvatima ali da to ne vodi ka asimilaciji. Sednici su prisustvovali i govorili predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić, zamenik gradonačelnika Vukovara iz redova srpske zajednice Srđan Kolar i episkop osečkopoljski i baranjski gospodin Heruvim.
Sindikatima zaposlenih u javnim službama Vladina ponuda povećanja osnovice plata nije prihvatljiva i očekuju da se koriguje, što će izneti i tokom nastavka pregovora, najavila je juče predsednica Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Nada Lovrić. “Želimo da smanjimo realan pad plata s obzirom na inflaciju”, poručila je Lovrić s konferencije za novinare u ime obrazovnih sindikata naglasivši da imaju veliku većinsku podršku članstva iskazanu na referendumskom izjašnjavanju od oko 80 odsto. Podsetila je da Vlada nudi povećanje osnovice od 4 odsto od 1. oktobra i dva odsto od aprila, što im je neprihvatljivo. Ako Vlada nije spremna na korekciju sve su opcije otvorene i sindikalne akcije će da krenu u finalizaciju, najavila je Lovrić napominjući da su u pripremu već krenuli za 180 hiljada zaposlenih u javnim službama.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i socijalne isključenosti, udruženja za ljudska i radnička prava su istakla da Vlada mora da učini više za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava te da poveća minimanu platu za 20 procenata. Istakli su da je gotovo petina građana u Hrvatskoj u riziku od siromaštva, a posebno su ranjivi oni koji žive sami, žene i starije osobe. Svaka druga žena u samačkom domaćinstvu te svaka druga osoba starija od 65 godina koja živi sama, u riziku je od siromaštva. Na globalnom nivou procene Ujedinjenih nacija govore u prilog zaustavljanju postignuća u suzbijanju siromaštva, pa čak i pogoršavanje stanja. U 2020. bilo je 100 miliona ljudi više koji su patili od neuhranjenosti u odnosu na 2019. godinu. Globalni trendovi trebaju da alarmiraju i Hrvatsku koja godinama nema adekvatan odgovor za smanjenje siromaštva i progresivno ostvarivanje socijalnih i ekonomskih prava, poručili su iz više udruženja. Svaka treća samohrana porodica ili porodica u kojoj žive starije osobe u riziku su od siromaštva. Čak četvrtina građana teško spaja kraj s krajem, a iako je više od 19 odsto građana siromašno, tek jedan odsto ih prima socijalnu pomoć i druga s ovim povezana prava. Iznos od hiljadu kuna socijalne pomoći nije dovoljan, minimalna plata od manje od četiri hiljade kuna je daleko od dostojanstvene, i trebala bi da poraste za 20 odsto da bi građani mogli da ulove korak s trenutnim poskupljenjima, smatraju udruženja i naglašavaju da je krajnji čas da država poveća minimalnu platu i iznos socijalne pomoći na prag rizika od siromaštva, uskladi penzije s troškovima života, proširi i unapredi dostupnosti socijalnih usluga i osigura stanovanje koje se može priuštiti.
Gotovo 50 odsto Romkinja u Hrvatskoj rađa u maloletnoj dobi, a čak 17 odsto njih mlađe je od 16 godina, rečeno je juče na okruglom stolu, održanom u Osijeku „Kako iz začaranog kruga siromaštva“ u organizaciji Saveza Roma u Hrvatskoj „Kali Sara“. Suzana Kunac, voditeljka projekta „Obrazovane Romkinje, osnažene romske zajednice“, koji Savez Roma provodi uz finansijsku podršku Fonda za aktivno građanstvo, koji u Hrvatskoj vodi osječka Fondacija Slagalica, ističe da je 17 procenata mladih Romkinja nepismeno, samo petina ih završava srednju školu, a gotovo 80 odsto ih ne ulazi na tržište rada. “Za 27 odsto mladih Romkinja u Hrvatskoj razlozi zbog kojih prekidaju školovanje su sklapanje braka i trudnoća, a u 15 odsto slučajeva što postaju roditelji”, rekla je Kunac i ocenila da su to poražavajući podaci. Istakla je da je važno da Romi govore za Rome jer je važno da zajednica podrži žene u daljnjem školovanju. Saborski zastupnik Veljko Kajtazi posebno je istakao da je ovo prvi puta da neko romsko udruženje bude nosilac samog projekta. “Sve do sada su one bile partneri u određenim projektima i to je dokaz da romska zajednica ima jako i snažno udruženje, da su se Romi u Hrvatskoj jako dobro organizovali i da se mogu nositi s takvim projektima”, ocenio je Kajtazi.
Prema trećoj proceni Državnog zavoda za statistiku, vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2021. iznosila je 20, 6 miliona kuna, što je u odnosu na prethodnu godinu porast od 13,3 odsto, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede. Poljoprivredna proizvodnja jednaka je zbiru vrednosti biljne i stočne proizvodnje, poljoprivrednih usluga i vrednosti proizvodnje neodvojivih nepoljoprivrednih sporednih aktivnosti, pri čemu je obračunski period kalendarska godina. Vrednost biljne proizvodnje u 2021. beleži rast od 12,9 odsto u odnosu na 2020., dok vrednost stočne proizvodnje beleži rast od 16,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Bruto dodana vrednost iznosi gotovo 11 miliona kuna, odnosno radi se o porastu od 26,3 procenta. Neto dodana vrednost u 2021. porasla je 35,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ekonomski računi u poljoprivredi za Republiku Hrvatsku izračunani su na osnovu podataka dobijenih iz istraživanja Državnog zavoda za statistiku te administrativnih podataka Ministarstva poljoprivrede i Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju, a obuhvataju celokupnu poljoprivrednu proizvodnju, na OPG-ovima i kod poslovnih subjekata.
Cene goriva od ponoći su ostale iste uprkos jučerašnjim najavama o mogućim poskupljenjima. Nakon višečasovnnih sastanaka i pregovora zbog porasta cena na tržištu, Vlada je odlučila da zamrzne cene na nedelju dana pa će cene goriva biti kao i do sada – 10,72 kuna litra benzina i 12,30 kuna za litru dizela. Mali distributeri odmah su prozvali Vladu da gura zemlju u neminovnu nestašicu goriva. O svemu se oglasio resorni ministar Davor Filipović. Dizel će porasti za kunu i 47, benzin za kunu i 23, a za kunu i 24 plavi dizel, jednostavno smo odlučili da povučemo ručnu da se to ne dogodi, rekao je ministar dodajući da sledeće nedelje moraju da razgovarati o tome.