Hrvatski sabor danas će raspraviti konačan predlog zakona o prestanku važenja Zakona o matičnom broju jer se danom prestanka važenja tog zakona, 1. januara ove godine, prestaju određivati matični brojevi građana. “Matični brojevi građana koji su određeni do dana prestanka važenja Zakona o matičnom broju, neće se brisati iz postojećih evidencija te će se moći koristiti za povezivanje i razmenjivanje podataka u onim slučajevima kad se povezivanje podataka neće moći izvršiti korištenjem OIB-a, međutim ne kao osnovna i stalna identifikacijska oznaka građanina, nego kao kontrolni mehanizam. JMBG je u Hrvatskoj uveden 1976. godine, a prilikom uvođenja se građanima dodeljivao po mestu stanovanja, a nakon toga je dodeljivan po mestu rođenja. U JMBG-u su kodirani datum rođenja, region rođenja, redni broj i pol. Od 2009. uveden je novi identifikacioni broj, tzv. OIB, koji menja JMBG, ali su u prelaznom periodu oba broja bila u upotrebi. Iako se danas isključivo koristi OIB, JMBG se i dalje izdaje i koristi za koordinaciju podataka među državnim registrima.
Ove godine bi roaming u zemljama zapadnog Balkana trebali plaćati po istim cenama kao i roaming u zemljama Evropske unije, odnosno cene bi bile iste kao i one u Hrvatskoj, objavio je na svom twitter nalogu saborski zastupnik Bojan Glavašević napomenuvši da ta ideja postoji već dugo, ali sada je blizu realizacije. “U saboru je održan odbor za evropske poslove, na kojem je državna sekretarka Andreja Metelko Zgombić rekla da je glavni sporazum već potpisan, ali treba potpisati još nekoliko manjih sporazuma. Na pitanje kada bi se to trebalo realizovati odnosno stupiti na snagu, rekla je – ove godine”, naveo je za portal Index Glavašević, dodajući da politička volja za takav sporazum postoji već neko vreme. U sporazum bi, prema Glavaševićevim rečima, trebale biti uključene sve zemlje Zapadnog Balkana, između ostalih Srbija, Makedonija i BiH, koje su na bilo koji način uključene u proces pristupanja Evropskoj uniji.
Evrostat je objavio podatak o mestima gde se dogodila najveća depopulacija stanovništva od 2015. godine do 2020. te najveći porast broja stanovnika prema kojem Vukovarsko-sremska županija ima najveću stopu iseljavanja stanovništva u Evropskoj uniji, a iznosi -2,5 odsto godišnje. S druge strane, najveći porast beleži grčko ostrvo Ikarija, 2,8 odsto godišnje. Nakon što su prošle godine izašli konačni rezultati popisa stanovništva, u Vukovarsko-sremskoj županiji došlo je do pada broja stanovnika u odnosu na 2011. godinu od 19,54 odsto, odnosno županija je izgubila 35 083 stanovnika.
Na policama apoteka nestalo je najtraženijih lekova, a među njima je i i analgetik Neofen, kao i antibiotik Klavocin, a već od ranije je prijavljena nestašica kapi za nos Flixonase i njihove povećane potražnje. Kapi za nos neće biti sve do početka februara, objavio je portal danas.hr. Agencija za lekove i medicinske proizvode (HALMED) objavila je duži spisak trenutno nedostupnih lekova te navela da bi se pojedini lekovi na tržištu mogli naći tek u avgustu, ali neki bi se mogli vratiti na apotekarske police već za koji dan ili do kraja januara. Kao glavni razlog zbog čega ih nema na tržištu navode se “razlozi povezani s proizvodnjom” ili distribucijom, komercijalni razlozi, ali i povećana potrošnja. Iz HALMED-a su istakli da se ipak ništa drastično ne događa te da je na našem tržištu trenutno dostupno približno 3500 odobrenih lekova, a svaki se može povremeno naći u nestašici. “Nemamo zabeleženu nijednu kritičnu nestašicu leka te su za one u nestašici dostupne zamenske terapije s istim supstancama ili iz istih terapijskih grupa”, naveli su iz HALMEDA.
Hrvatska lekarska komora upozorila je na čestu pojavu lažnih oglasa o tzv. lekovitim proizvodima, preparatima i metodama. U njima se pojavljuju izmišljene izjave ili intervjui stvarnih lekara, a poslednji primer je oglas za preparat koji “čisti krvne žile”, gde se nedopušteno koristi fotografija i ime predsednika Hrvatske lekarske komore Krešimira Luetića. “Komora ne podržava niti reklamira bilo kakav preparat, a dr Luetić nije dao dozvolu za korištenje njegovog imena i fotografije. Zato se tu radi o krađi identiteta i lažnom oglašavanju te zloupotrebi institucije Hrvatske lekarske komore, kao i imena i ugleda predsednika”, ističe se u saopštenju, a Luetić je sve prijavio MUP-u.
Proizvodnja mleka je prošle godine pala za još 6 procenata, a broj proizvođača za oko 12 odsto, što ide u prilog trendu da odustaju mali farmeri. Prema podacima na e-Glasilu Ministarstva poljoprivrede količina isporučenog mleka u prvih 11 meseci prošle godine je nešto više od 373 miliona, prošle godine je bila nešto više od 394 miliona kilograma, što je 21 milion kilograma manje, dok je 2021. završena s 3440 isporučitelja, a kojih je u 10 meseci 2022. bilo 3053. Negativni trendovi sustižu jedan drugog, pa je u prvih devet meseci prošle godine uvoz mleka kroz mlečne prerađevine, po rečima predsednika Croatiastočara Branka Bobetića, premašio otkup mleka za 30 odsto. On je upozorio i da nam je prošle godine potreba u proizvodnji mleka pala sa 49 na 45 odsto. U Croatiastočaru navode da je istorijski najveći otkup mleka bio 2009. – 675 miliona kilograma, kada je smo proizvodili čak 82 odsto. Nakon 2009. kreće kontinuirani pad brojeva u proizvodnji i otkupu. Otkupna cena prošle godine je rasla 5-6 puta, ali, ističe nezadovoljno predsednik Saveza udruženja hrvatskih uzgajivača holsteina Branko Kolak, “sve po cent-dva”.