Penzije manje od 1000 kuna imaju ljudi s 15 godina staža, 1500-2000 kuna s 23 godine staža. Oni koji su radili 32 godine primaju od 2500 -3500 kuna, a za 38 godina staža penzija je 4500-8000 kuna. U septembru ove godine penzije će porasti najmanje 6 odsto, odnosno od 150 do 210 kuna za najbrojniju grupu penzionera čija se penzija kreće između 2500 i 3500 kuna. Prosečna penzija, koja je isplaćena u julu mesecu bila je približno 2700 kuna, a ukoliko se gledaju samo ljudi koji su ceo staž odradili u Hrvatskoj, tada je prosek nešto veći i iznosi 3050 kuna. S ovim povećanjem, prosečna radnička penzija u septembru će iznositi oko 3200 kuna.
Poljoprivrednici su ove godine izloženi svim mogućim rizicima, međutim, sada je nastupila i velika nesigurnost. Osim ovih udara koji su vezani uz tržišne poremećaje, klimatske nepogode utiču na troškove i prinose koje mogu ostvariti, rekla je za N1 Zvjezdana Blažić, stručnjakinja za poljoprivredu i prehrambenu industriju. Jul je bio četvrti mesec zaredom u kojem globalno padaju cene hrane i to u svim kategorijama. Žitarice su pale do 15 odsto. Sama najava mogućnosti izvoza iz Ukrajine uticala je na smanjenje cena. Poljoprivrednicima su s druge strane ulazni troškovi i dalje izuzetno visoki, rekla je Blažić. Navela je da će potrošači teško da osete smanjenje cena, dok će se poljoprivredni proizvođači naći u “nemogućoj poziciji”. Prinosi u jesenskoj žetvi biće jako loši dodajući da kada bi došlo do nestašice, poljoprivredni proizvođači mogli bi da pokušaju promeniti recepture određenih proizvoda. Razni proizvodi poput ulja imaće jeftinije sastojke. Kao primer, navela je da bi umesto suncokretovog ulja imali palmino.
Tok glavne turističke sezone je odličan, približili smo se rekordnoj 2019. i prihod će biti veliki, izjavio je juče direktor Glavne kancelarije Hrvatske turističke zajednice (HTZ) Kristijan Staničić. Dodao je da u ovom trenutku pratimo trend oko 96 odsto noćenja i 90 odsto dolazaka u odnosu na 2019. Danas u Hrvatskoj boravi približno milion i sto hiljada turista, prihodi će biti još veći, rekao je za Dnevnik Hrvatske televizije (HTV) Staničić. Direktor Glavne kancelarije HTZ-a komentarisao je prognozu Hrvatske narodne banke (HNB) da ćemo od turizma ove godine uprihodovati oko 7 odsto više, što je gotovo 800 miliona evra više, u odnosu na 2019. godine. Prema procenama HNB-a prihodi od turizma ove bi godine mogli dostići 11 milijardi 300 miliona evra. “Imamo odlično prolazno vreme, imamo veći broj fiskalizovanih računa pa i prihoda u turizmu, ali treba pričekati ostatak glavne sezone, imamo i odlične najave za postsezonu, pa ćemo na kraju godine zbrajati pokazatelje i prihode, a sigurno će sezona biti odlična”, poručio je Staničić.
Premijer Andrej Plenković izjavio je juče u Rijeci da Vlada još nema mere protiv energetske krize a čim krene da radi, sagledaće situaciju i zavisno od potreba intervenisati, dodajući da je signal za optimizam sjajna fiskalizacija i turistička sezona. Uprkos svim okolnostima imamo sjajnu turističku sezonu, rekao je novinarima premijer nakon mise, održane povodom praznika Velike Gospe. Dodao je da su prihodi sjajni, kao i fiskalizacija, koja je veća nego lani, ocenivši da je to signal za optimizam, za rast BDP-a i za mogućnost Vlade da deluje u situacijama koje su uzrokovane nekim vanjskim faktorima.
Inspekcija drumskog saobraćaja pri Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture tokom pojačane kontrole prevoza putnika na graničnim prelazima utvrdila je ukupno 25 prekršaja vezana za propisani odmor i vremena vožnje vozača autobusa te beleženje podataka o vožnji. Tokom proteklog vikenda, od 12. do 15. avgusta , provedene su pojačane inspekcijske kontrole prevoza putnika na graničnim prelazima Bregana, Maljevac, Goričan i Macelj s naglaskom kontrole pridržavanja propisanih odmora i vremena vožnje vozača autobusa. Najveći broj prekršaja odnosio se na manipulisanje tahografskim podacima, upotrebu kartice vozača za digitalni tahograf, zatim nepoštovanje propisanih dnevnih i nedeljnih odmora, neposedovanje dokaza o radnom vremenu za prethodnih 28 dana, saopšteno je iz resornog Ministarstva. U proteklom periodu zabeležen je niz saobraćajnih nesreća u Hrvatskoj i okruženju sa smrtnim ishodom, u kojima su učestvovali vozači autobusa.
U vremenu kad se javljaju letnje viroze, sve je više novozaraženih koronavirusom, a u apotekama nedostaju pojedini lekovi za snižavanje temperature, pa čak i antibiotici. Neki lekovi kod nas uopšte nisu dostupni. Iako u apotekama nedostaju čak i antibiotici, za njih barem postoje zamenski lekovi. Nekih lekova za Covid-19 u Hrvatskoj uopšte nema, a evropske zemlje koriste ih već pola godine. Nedostaju neki lekovi, ali situacija nije kritična. “Trenutno na području Republike Hrvatske postoje određene nestašice lekova. Najčešće su to antibiotici i lekovi za snižavanje temperature za decu, međutim do sada se nije dogodilo da pacijentu bude uskraćena terapija, jer tu su zamenski lekovi”naveli su apotekari. U Agenciji za lekove i medicinske proizvode ( HALMED ) naveli su da nema kritične nestašice, a povremeni zastoji su uobičajeni. Povratak nekih lekova najavljen je tek za decembar. “Razlozi su različiti. U nekim slučajevima reč je o zastojima u proizvodnji, o komercijalnim razlozima i sl. Svi se trude da pronađu način kako bi snabdeli tržište i zadovoljili potrebe pacijenata”, rekla je Ivana Šipić Gavrilović iz HALMED-a.