Ministarka poljoprivrede Marija Vučković sa saradnicima je juče u Vukovaru predstavila nacrte Strategije poljoprivrede 2020.-2030 „Više od farme“ i Strategije transformacije sektora akvakulture 2020.-2030. „Više od ribnjaka“. U saradnji s predstavnicima hrvatskog poljoprivredno-prehrambenog sektora usaglašena je strateška vizija razvoja hrvatske poljoprivrede – „proizvoditi veću količinu hranjive i visokokvalitetne hrane po konkurentnim cenama, održivo upravljati prirodnim resursima u promenjivim klimatskim uslovima te doprineti poboljšanju kvalitete života i povećanju zaposlenosti u ruralnim područjima”. Ostvarenje definisane vizije razvoja postićiće se stvarenjem nekoliko zadanih strateških ciljeva, objasnila je ministarka Vučković. Ciljevi su povećanje produktivnosti i otpornosti poljoprivredne proizvodnje na klimatske promene, jačanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, obnova ruralne privrede i unapređenje uslova života u ruralnim područjima te poticanje inovacija u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Aktivnosti za njihovo ostvarenje definisane su u planu provođenja, a osnovni zahtev strategije poljoprivrede je efikasnije korištenje javnih sredstava, kroz bolje usmeravanje poljoprivrednih podrški i poboljšanje apsorpcije EU sredstava za ruralni razvoj. Posetu našoj županiji ministarka Vučković je zaključila puštanjem u pogon sistema navodnjavanja Blata-Cerna, projekta vrednog gotovo 35 miliona kuna, pri čemu je 85 odsto finansirano iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj. Sistem navodnjavanja Blata-Cerna proteže se na neto površini od 550 ha te su potpisani predugovori s 17 budućih korisnika sistema, što pokriva preko 80 odsto poljoprivrednih površina u području koje obuhvata . Do sada su za građenje sistema navodnjavanja osigurana sredstva u vrednosti od gotovo 700 miliona kuna za 17 sistema navodnjavanja koja su u uzvođenju u Hrvatskoj.
Predsednik Demokratskog saveza Srba i zamenik gradonačelnika Vukovara Srđan Milaković juče je, nakon predaje izborne liste Državnoj izbornoj komisiji, izjavio da ciljaju na jedan mandat te da su bliži SDP-u zbog odnosa prema ljudskim i manjinskim pravima. “Ovo je najhrabrija lista na ovim izborima. S jedne strane lista koja se treba uhvatiti u koštac sa svim mukama Srba u Hrvatskoj, a s druge, lista koja se usudi izaći na megdan SDSS-u. Problemi s kojima se suočavamo su najpre marginalizacija Srba u Hrvatskoj i negativno etiketiranje koje se odražava na sve segmente svakodnevnog života”, izjavio je Milaković novinarima.
Potpredsednica Državne izborne komisije (DIP) Ana Lovrin, saopštila je juče ujutro kako je za parlamentarne izbore, koji će biti održani 5. jula DIP zaprimio 190 listi i 17 ‘manjinskih’ kandidatura. Zaprimljeno je 190 listi i 17 kandidatura u 12. ‘manjinskoj’ izbornoj jedinici, rekla je Lovrin, iza ponoći, kada je istekao rok za predaju listi i kandidatura.Predano je više listi nego pre četiri godine, manje je kandidatura za 12. jedinicu u kojoj osam svojih zastupnika biraju nacionalne manjine. Naime, na izborima za Sabor 2016. istaknuto je bilo 177 listi, te 29 kandidatura.Rekordan broj listi, čak 313, bio je na parlamentarnim izborima 2011. godine.
Dug u zdravstvu iznosi 8,6 milijardi kuna, a tome treba dodati dve milijarde, koliko iznosi obeštećenje lekarima za neplaćeni prekovremeni rad, upozoreno je juče na tribini na kojoj su HDZ, Restart koalicija, Most i Domovinski pokret predstavili zdravstvene programe. Dug u zdravstvu je veliki, priznaju učesnici tribine u organizaciji Hrvatske lekarske komore (HLK). Ivan Bekavac iz Mosta smatra da nedostatak novca generiše država koja ne podmiruje troškove zdravstvene zaštite za pojedine kategorije stanovnika, pa tu razliku plaćaju građani iz doprinosa, Ante Ćorušić (HDZ) kaže kako se to događa zbog sve većih ulaganja u sve skuplje lekove i tehnologiju. Hrvatska za zdravstvo izdvaja 804 evra po glavi stanovnika, a Nemačka 3,5 puta više. No, da li je nemački istem javnog zdravstva 3,5 puta bolji od našega, zapitao je Ćorušić.
Jevrejska verska zajednica Bet Israel najoštrije je juče osudila javni poziv desetak mladića u zagrebačkoj Kustošijanskoj ulici na nasilje i mržnju prema pripadnicima Srba u Hrvatskoj. Verujemo da će nakon krivičnih prijava, pravne institucije primereno važećim zakonima, kazniti krivce. Želja nam je da u Hrvatskoj živimo u kulturnom, humanom i civilizovanom okruženju koje poštuje pravo svakog čoveka na sigurnost i na dostojan život bez obzira na nacionalnu, versku, manjinsku, rasnu ili bilo koju drugu pripadnost, stoji u saopštenju.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo će do kraja septembra provoditi javnozdravstvenu kampanju Polno zdravlje “Nema maženja bez paženja” kojom se želi pojačati svest građana, posebno mladih između 15 i 25 godina, o važnosti očuvanja i zaštite polnog i reproduktivnog zdravlja. U sklopu kampanje, tokom letnjih meseci, putem info panoa, svlačionica na plažama širom Hrvatske i plakata u apotekama biće prikazane preventivne poruke, stoji u saopštenju Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo.