Predsednik SNV-a Boris Milošević rekao je za N1 da ga ne iznenađuju najnoviji transparenti i drugi ispadi s nekima od najgorih dosadašnjih poziva na mržnju. „Država ne šalje jasne i nedvosmislene poruke prema tim pojavama. Imamo situaciju da se na stadionima stalno čuju povici mržnje: ‘Ubij Srbina!’ i ‘Ubij tovara!’”, podseća Milošević. Primetio je da skoro više nema fudbalske utakmice s koje se u izveštaju ne piše o takvim ispadima, o ustaškom slovu „u” i sličnom. I dok je Krivični zakon o tim stvarima jasan, reakcija društva ili države baš i nije. „Kada je utakmica prekinuta? Da li komentator u živom prenosu upozori na to, smanji ton? Toga nema. Da li političari koji idu na utakmice odu s utakmice ili na bilo koji način pokažu neslaganje bilo kakve vrste na te poruke? Ne. Mi smo takve stvari prihvatili kao deo navijačkog folklora, a na grafite na ulicama smo oguglali”, rekao je. Konačno, kad je reč o pravosuđu, tu se donose presude koje su nejasne, koje sadrže određena obrazloženja, a koja većina građana, razumljivo, nikada ne čita, nego ide samo od zaključka iz naslova vesti po medijima: „Oni stiču utisak da „za dom spremni“ nije kažnjiv. I kako će onda ulica reagovati?” „Problem je dublji od politike, pravosuđa ili policije. To je strukturni problem društva. U svim porama društva stvari se prećutkuju, ne tretiraju se na adekvatan način. I onda svakih nekoliko meseci imamo poruke mržnje, koje prerastaju i u fizičko nasilje”, objasnio je ciklus nacionalističkih ispada u društvu. „Ne može ZDS biti govor mržnje, a u toj pesmi da ne bude govor iz mržnje… Zar se zaboravlja da je reč o pevaču koji je javno izražavao simpatije prema NDH i Paveliću, koji je pevao o Jasenovcu i Gradišci Staroj?”, aludirao je predsednik SNV-a na Marka Perkovića. Usto, pojedini političari iz struktura državnih vlasti, kako navode, dotičnu pesmu, odnosno „Bojnu Čavoglave”, doživljavaju kao „nacionalnu budnicu”. „Pitao bih preživele iz Jasenovca ili kozaračku decu koju je od smrti svojom akcijom spasila Diana Budisavljević, da li i oni tu pesmu doživljavaju kao patriotsku.
“U uvozu su najzastupljeniji meso i klaonički proizvodi, proizvodi na bazi žitarica i škroba, mleko i mlečni proizvodi te voće. Sve su to proizvodi s visokom dodanom vrednošću, što zapravo govori da imamo lošu strukturu proizvodnje i to moramo menjati”, rekao je potpredsednik Hrvatske privredne komore (HGK) za poljoprivredu i turizam Dragan Kovačević. Svežeg goveđeg mesa uvezli smo za 15,4 miliona evra, za 2 miliona više nego u istom periodu 2019., a kako su cene svinjetine globalno rasle, nešto manji količinski uvoz zahvaljujući rastu domaće proizvodnje stajao nas je 58 miliona evra, čak 34% ili 15 miliona evra više nego što smo svinjetinu plaćali u prvom tromesečju lanjske godine. Povrća je tako u prva tri meseca uveženo za 46,4 miliona evra, za 90 hiljada evra manje nego lani, dok je uvoz voća iznosio 56,3 miliona evra ili 9 miliona evra više.
Ministar finansija Zdravko Marić rekao je u sredu da situacija s punjenjem budžeta u junu “izgleda puno lepše” nego u maju, kada su porezni prihodi bili na nivou od približno 50 odsto prošlogodišnjih, ali poručio da i dalje treba biti oprezan. Napominje da se deo prihoda iz maja prelio u jun, jer je, za razliku od prošle godine, kraj ovogodišnjeg maja bio vikend pa su bila i dva radna dana manje. “Sam šesti mesec – situacija sada izgleda puno lepše. Međutim, treba pričekati razvoj događaja prema kraju meseca”, rekao je Marić. Navodi kako podaci iz sistema fiskalizacije pokazuju u junu kumulativni pad između 15 i 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pritom je trgovina na malo s jednoznamenkastim padom, međutim, pad u turizmu i ugostiteljstvu u junu je “više od 50, odnosno 60-ak odsto”. Marić ističe da Hrvatska u turizmu, nevezano za situaciju s koronavirusom, ima potencijala te da je i za financijski efekat važno podizanje kvaliteta.
Ministar rada i penzionog sistema Josip Aladrović rekao je da bi mera skraćene radne nedelje trebala biti predstavljena sledeće nedelje i moći će je koristiti firme s više od 10 zaposlenih, a finansiranje po radniku iznosiće do 2000 kuna. Radna grupa u kojoj su predstavnici Vlade, sindikata i poslodavaca imala je već nekoliko sastanaka na kojima se mera skraćene radne nedelje detaljno razrađivala, konsenzus je već postignut i do kraja nedelje trebale bi se definisati sve pretpostavke i kriterijumi mere, koja će sledeće nedelje biti predstavljena javnosti. Njeno korištenje biće moguće od 1. juna do kraja godine, a moći će je koristiti poslodavci s više od 10 zaposlenih, najavio je. Kao razlog što u toj meri neće moći učestvovati i firme s manje zaposlenih, Aladrović navodi vrlo tešku kontrolu te mere, apostrofirajući da se mera prvenstveno i odnosi na veće firme. S obzirom da mikropreduzetnici čine oko 90 odsto korisnika podrški za očuvanje radnih mesta, koje su se isplaćivale za prethodne mesece, Aladrović kaže da će se misliti i na njih te se pronaći način kako ih obuhvatiti nekom merom. Još se rade projekcije koliko bi mera ukupno mogla stajati do kraja godine, a u trenutnom radnom predlogu mere, finansiranje po radniku iznosi do 2000 kuna, naveo je Aladrović.
Opštinska organizacija SDSS-a Borovo donirala je 200-tinjak knjiga za biblioteku podoodbora Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” u tom mestu. Zaključak jedne od sednica Izvršnog odbora borovskog SDSS-a bio je da nastavimo sa jednom dobro prihvaćenom akcijom prikupljanja knjiga za borovsku biblioteku. Ovo je druga po redu donacija, prvi put smo donirali 1850, a sada nešto više od 200 različitih vrsta, uglavnom novih knjiga. Odlučili smo da pomognemo jer biblioteka kao ni podoodbor “Prosvjete” nemaju previše sredstava da izdvajaju za neka nova izdanja, rekao je predsednik borovskog SDSS-a Srđan Jeremić.Predsednica borovske „Prosvjete“ Radmila Latas, istakla je da knjižni fond broji približno 11 hiljada knjiga, ali je nedavno, nešto manje od hiljadu knjiga, koje su oštećene usled vlage i starosti, otpisano. U Prosvjeti se proteklih mesec radilo na uređenju prostora, koji je poprimio lepši izgled, i stvoreni su bolji uslovi za smeštaj knjige. Biblioteka radi svakog radnog dana, ponedeljkom i sredom od 15 do 19, a ostalim danima od 10 do 14 časova.