U organizaciji ZVO, juče je u Srpskom domu u Vukovaru počeo dvodnevni Sajam izdavaštva Srba u Hrvatskoj. Posle svečanosti otvorenja,održan je okrugli sto na kojem se razgovaralo o obavezama i izazovima pisanja na maternjem jeziku. Uz predstavljanje najnovijih izdanja srpskih izdavačkih kuća, organizacija i udruženja, na Sajmu su učestvovali i predstavnici Matice srpske sa izdavaštvom na polju istoriografije i književnosti. U ime organizatora, predsednik Odbora za kulturu ZVO, Veljko Maksić naglasio je da je cilj staviti tendencija na srpska izdavačka dostignuća, kao jedan od vidova očuvanja srpskog jezika i kulture. Naš poseban zadatak je na različite način očuvati srpski jezik, a to nije nimalo jednostavno. To možemo učiniti, prvenstveno kroz izdavaštvo i svakodnevnu upotrebu, pišući knjige, putem digitalnih medija, obrazovanja i sl., rekao je prilikom otvorenja Sajma Maksić. Cilj Sajma je, objasnio je predsednik Odbora za kulturu, promovisati najznačajnija izdanja te lokalne pisce, čiji dosadašnji rad prevazilazi lokalne okvire. Književnik Đorđe Nešić je bio učesnik okruglog stola, njegov Zavičajni rečnik i druga dela su izloženi, a kao čelna osoba, predstavio je i sve najznačajnije u izdavačkom smislu kada je u pitanju rad Kulturno-naučnog centra Milutin Milanković iz Dalja. Srpski jezik je danas u velikoj opasnosti od nestanka. Prvenstveno jer nas je sve manje, odnosno sve manji je broj govornika, a zastupljen je, uglavnom u školama i medijima i to parcijalno, smatra Nešić istakavši i druge „pretnje” poput priliva domicilnog hrvatskog jezika, usvajanja novih termina putem medija kao i brojnih anglicizama, koji iz tehnološke sfere prodiru u svakodnevni govor. Veliki deo reči biće sačuvan samo u rečnicima, knjigama i umetničkim delima i polako će iščezavati iz kolokvijalnog i književnog jezika, poručio je Nešić. Čedomir Višnjić, glavni urednik SKD „Prosvjeta”, koja je na Sajmu izdavaštva takođe imala svoja najznačajnija izdanja, osvrnuo se na neophodnost i načine očuvanja maternjeg jezika. Odgovor ovisi o tome ko je od nas odakle došao, ne samo teritorijalno, već i u obrazovnom smislu i kulturnom putu, kojem pripada, rekao je urednik „Prosvjete”
Tokom drugog dana Sajma izdavaštva Srba u Vukovaru, danas je svoja najznačajnija izdanja predstavila i Matica srpska, kao jedini učesnik koji dolazi van Hrvatske. Generalni sekretar Matice Milan Micić, istaknuti i istoričar i književnik rekao je da Matica deluje na celokupnom srpskom prostoru pa tako i kroz svoje programe u Vukovaru, Belom Manastiru i Osijeku. Istakavši značaj ovog događaja naglasio je da je ovo prilika da se sagleda sve što objavljuje srpska zajednica u Hrvatskoj, kako bi Matica imala jasniji uvid u izdavačku delatnost Srba u regionu. Odgovarajući na pitanje koliko je izdavaštvo i na koji način, u mogućnosti da sačuva srpski jezik u autentičnom, izvornom obliku, rekao je da je to obaveza i teret srpskih intelektualaca, kao i ove generacije koja je to preuzela od prethodnih generacija. Kroz izdavačku delatnost i kulturne programe, mora se pažljivo negovati identitet koji je na globalnom planu ugrožen a srpski narod kao mali, mora to da čini. Ovo pitanje se ne postavlja samo unutar Srba koji žive van Matice, nego je ono zastupljeno i među Srbima u Srbiji, rekao je Micić.
Agenciјa za vaspitanje i obrazovanje organizovala јe od 15. do 17. maja u Kopačevu trodnevni stručni skup za sve manjine u Republici Hrvatskoј na temu „Održavanje nacionalnog identiteta u digitalnom okruženju i u vreme globalizaciјe“. Planu i programu te izlaganju profesorke Ljiljane Baјac Nikolić i Slađane Milješić Ćićić prisustvovale su i predsednica Odbora za obrazovanje u ZVO-u Milica Stoјanović i viša stručna saradnica za obrazovanje u ZVO-u Maјa Kosić.
U organizaciјi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci i Katedre za istoriјu održan јe okrugli sto na temu “Identiteti od srednjovјekovlja do današnjih dana”. Na pomenutom stručnom skupu učestvovao јe predsednik Odbora za kulturu i sport Veljko Maksić govoreći o srpskom identitetu na slavonsko-sremskom prostoru tokom Prvog svetskog rata.
Završena јe treća faza uređenja prostora sporsko rekrativnog karaktera na stadionu Fudbalskog kluba “Vuteks Sloga”. Uređene prostorije namenjene su za mini teretanu, svlačionu i prostor za vežbanje i odmor, a obnova se finansira sredstvima iz kapitalnih donaciјa Zaјedničkog veća opština, a nosilac proјekta јe Veće srpske nacionalne manjine Grada Vukovara. Stadion su posetili predsednik Zaјedničkog veća opština Deјan Drakulić, zamenik gradonačelnika Grada Vukovara Srđan Kolar, predstavnici Veća srpske nacionalne manjine Grada Vukovara predsednik Zoran Rokvić i sekretar Zoran Čanji, te predsednik pododbora Srpskog kulturnog društva Prosvјeta iz Vukovara i član VSNM Grada Vukovara Milenko Živković.
Povodom 31. Festivala glumca, koji organizuje Hrvatsko društvo dramskih umetnika, Umetnička organizacija Asser Savus i Vukovarsko-sremska županija, župan Damir Dekanić je organizovao za glumce i učesnike festivala u županijskoj većnici u Vinkovcima tradicionalan prijem. Dekanić je izrazio zadovoljstvo kako zbog dolaska glumaca tako i što građani imaju priliku da uživaju u vrhunskim predstavama koje je stručni žiri procenio kao najbolje u protekloj godini. Ivica Pucar, predsednik Hrvatskog društva dramskih umetnika potvrdio je da su glumci ovde uvek lepo dočekani. Poručio je da im je cilj da Festival bude jedan od najznačajnijih događaja i centar hrvatske umetnosti. Festival glumca zatvara se u nedelju, na Otočkim virovima svečanom dodelom nagrada i priznanja najboljim glumačkim ostvarenjima.