Saborski odbor za ljudska prava i prava nacionalnih manjina podržao je juče Predlog zakona o civilnim invalidima rata, čija su prava trenutno regulisana zakonom iz 1992. a koji, uprkos činjenici da je menjan 12 puta, nije obuhvatio sve civile koji su nastradali. Po novom zakonu, prava će moći ostvariti hrvatski, ali i strani državljani uz uslov da su u trenutku stradanja imali prebivalište u Hrvatskoj, a procenjeni broj novih korisnika je oko 2500. Državni sekretar Ministarstva uprave Darko Nekić rekao je kako se, između ostalog, predlaže ublažavanje uslova za sticanje porodične invalidnine, definiše se pojam civilnog invalida iz Domovinskog rata te omogućuje korištenje porodične invalidnine članovima porodice koji to do sada nisu mogli. Predlažu se i veći iznosi lične invalidnine, ortopedskog dodatka, dodatka za negu i pomoć druge osobe i porodične invalidnine zbog povećanja osnovice za određivanje navedenih prava sa 100 na 115 odsto budžetske osnove. Predsednik Odbora Milorad Pupovac iz SDSS-a istakao je da je važno da zakonskim predlogom budu obuhvaćeni svi nastradali u poslednjem ratu te je postavio pitanje hoće li Zakonom biti obuhvaćeni i nastradali na Petrovačkoj cesti u avgustu 1995. koji se nisu vratili u Hrvatsku u roku od mesec dana nego su ostali van Hrvatske.
Rebalansom budžeta Grada Vukovara za 2021. godinu, koji je usvojen juče, prihodi i primanja iznose gotovo 446 miliona kuna, a rashodi i izdaci su planirani u iznosu od 510 miliona kuna. Razlika će biti pokrivena iz viška prethodnih godina, obrazložila je na jučerašnjoj sednici Gradskog veća Vlasta Šibalić, pročelnica Upravnoga odelenja za financije. Gradonačelnik Ivan Penava naglasio je kako se vrlo rano krenulo u rebalans upravo zbog nadolazećih lokalnih izbora zbog kojih će doći do raspuštanja Gradskog veća, što će dovesti do određene blokade i nemogućnosti donošenja odluka. Zato smo se odlučili za raniju reviziju budžeta jer imamo projekte iz komunalne infrastrukture i imovinsko pravnih odnosa zbog kojih smo morali krenuti u izglasavanje rebalansa budžeta kako ne bi došli u blokadu u realizaciji tih projekata, a sve sa ciljem realizacije većeg broja projekata- pojasnio je gradonačelnik Ivan Penava.
Nakon jučerašnje sednice Gradskog veća Vukovara, većnik Živog zida i nezavisni kandidat za gradonačelnika Pavao Josić oglasio se saopštenjem za javnost u kojem je prozvao aktuelnog gradonačelnika Ivana Penavu da u nedostatku argumenata optužuje medijske radnike za špijunažu. „Za mene je kao slobodnog čoveka apsolutno neprihvatljivo da gradonačelnik Vukovara javno huška na HDZ-ovce koji se u slobodno vreme zabavljaju uz turbo folk muziku i time dodatno potpiruje vatru u već nacionalno podeljenom Vukovaru ne bi li pridobio koji glas više, a sasvim mu je svejedno što direktor jedne gradske firme to isto radi i to još u radno vreme. Jedna pravila očigledno vrede za Penavine ljude sklone ovakvoj muzici, a druga za sve ostale pa su ovi poslednji valda mrzitelji svega hrvatskog kada to Penavi zatreba za dnevno-političke svrhe. Istovremeno Vukovar je zbog upravo takvih huškačkih izjava gradonačelnika Penave već gotovo dve godine taoc međuetničkih vršnjačkih incidenata i pitanje je trenutka kada će neko od te naše dece stradati. Zato sam ga pozvao da ne blati funkciju gradonačelnika Vukovara i da prestane s nacionalističkim huškanjem, a njegov je odgovor na taj moj dobronamerni poziv bio prozivanje radnika Hrvatskog radio Vukovara, tvrdnja da on zna on ko meni piše takva pitanja i da oni u upravi i gradskim preduzećima sve prate!? Gradonačelniče Penava, vaš savetnik mi je u centru Vukovara pretio metkom pre dve godine, a sada vi, ničim izazvani, pretite novinarima, indirektno ih optužujući za špijunažu i učestvovanje u lokalnoj kampanji za izbore!?”, naveo je između ostalog Josić. Napomenuo je i da je na sednici predložio da stepenice, koje vode prema Gimnaziji nose ime novinara Drage Hedla objasnivši da je upravo taj istraživački novinar u poslednje četiri godine raskrinkao, rasvetlio i raspetljao niz afera u kojima su glavni protagonisti lokalni vukovarski političari i dao doprinos demokratizaciji zajednice, što su vladajući odbili.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 21 nova pozitivna osoba na COVID-19, od čega je 6 osoba iz Ivankova, po 3 osobe iz Donjeg Novog Sela i Jarmine, te po 1 osoba iz Borova, Cerića, Lipovca, Markušice, Lipovače, Rokovaca, Slakovaca, Vinkovaca i Vukovara, a preminulih osoba nema. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 8993, od kojih je 8643 izlečeno, a 198 je preminulo. Trenutno su u županiji 24 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa je testirano 260 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 48 179. U samoizolaciji je 567 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji su pozitivna 3 radnika iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji je jedan radnik. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 13 nastavnika i 21 učenik, a u samoizolaciji je 121 učenik.
Podaci Ministarstva rada i socijalne brige pokazuju da samo 1,4 odsto građana Hrvatske prima socijalnu pomoć, piše današnji Jutarnji list, navodeći da je broj socijalnih slučajeva pao zbog rigoroznih kriterijuma, a ne prosperiteta. Broj primaoca socijalne pomoći na dan 31. decembar 2020. godine, prema podacima Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike, pao je na najniži nivo do sada, 57 628 građana koristilo je socijalnu pomoć, u odnosu na 2018. godinu, kada ih je bilo 72 759, prošle godine broj korisnika pao je za 20 odsto. Socijalnu pomoć prima 23 260 samaca, 1273 samohrana roditelja, 19 305 odraslih članova domaćinstva i 13 790 dece, s tim da od toga 1692 dece živi sa samohranim roditeljima. Među njima je najveći broj nezaposlenih, 26 166, zaposlenih je tek 202, penzionera 499. U prošloj godini je za 4234 korisnika priznato pravo na socijalnu pomoć, a za njih 5106 je prestalo, potvrđuju u Ministarstvu, a kao razloge ukidanja prava navode zaposlenje, sticanja prava na penziju, smrt korisnika, sticanja dovoljno sredstava za život, podnošenje zahteva za prestanak prava od strane korisnika, brisanje iz evidencije te priznavanje prava na uslugu smeštaja, piše Jutarnji list.