Ministar finansija Marko Primorac danas je predstavio nacrt predloga Zakona o dodatnom porezu na dobit, koji će danas biti upućen na javno savetovanje, a o kojem je danas na sednici Vlade govorio i premijer Andrej Plenković. Primorac je rekao da je cilj Zakona da oni koji imaju više pomognu onima koji imaju manje, a ne kažnjavanje onih koji su uspešni. Rekao je da je porez namenjem redistribuciji profita poreznih obveznika koji će u 2022. godini ostvariti nivoe profita odnosno dobiti koji su značajni. Oni čiji je prihod bio veći od 300 miliona kuna plaćaće ekstraprofit. Imaće stopu od 18 odsto poreza na dobit te dodatan porez koji će zavisiti o nivou profita u ovoj godini i koji će biti iznad nivoa od 20 odsto od proseka u poslednje 4 godine, pojasnio je Primorac i dodao da će se detaljno obrazložiti prihodi koji će biti prikupljeni i na šta će se distribuirati, a to su najugroženiji. “Kad sve saberete, ako je nekome dobit, na primer, rasla u 2022. 50 odsto u odnosu na četverogodišnji prosek, njegova efektivna stopa poreza na dobit bi bila 24 odsto. U ovoj kriznoj situaciji, kada svi trebaju da podnesu deo tereta kriza, smatramo da je predlog ovakvog poreza utemeljen na načelima jednakosti i pravednosti”, dodao je ministar i naglasio da se to tiče svih pravnih osoba, a ne samo energetskog sektora.
Potrošačke cene u Hrvatskoj su u oktobru porasle za 13,2 odsto na godišnjem nivou, tako da je inflacija dostigla nov najviši nivo od kada Državni zavod za statistiku vodi te podatke. Najviša međugodišnja stopa inflacije u Hrvatskoj do danas je bila ona zabeležena u septembru od 12,8 procenata. Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju porasle su i na mesečnom nivou za 1,3 odsto. Prema podacima Zavoda, od početka godine do kraja oktobra inflacija je povećana za 9,4 procenta u odnosu na isti period prošle godine. Najveći godišnji porast potrošačkih cena u oktobru je zabeležen u grupi hrana i bezalkoholna pića, za 19,7 odsto.
Hrvatski sabor danas će da raspravlja o novom Zakonu o strateškim robnim rezervama koje se stvaraju zbog osiguravanja osnovnog snabdevanja stanovništva u doba rata ili neposredne ugroženosti, u slučaju velikih prirodnih nepogoda i ekoloških katastrofa. Čine ih poljoprivredni, prehrambeni i neprehrambeni proizvodi te lekovi, vakcine, protivotrovi, medicinski proizvodi, medicinski materijal i zaštitna oprema koji su neophodni za život ljudi. Spisak robe koja čini robne rezerve određuje se Bilansom strateških robnih rezerva te se u njoj određuje vrsta, naziv i količina robe u rezervama kao i njihov teritorijalni razmeštaj, a donosi je hrvatska Vlada na predlog Ministarstva privrede. Vlada je do sada imala obavezu revidirati Bilansu jednom u tri godine, a u novom zakonu uređeno je da će to biti svake godine.
Zbog jačanja sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Vlada je sa današnje sednice u hitnu saborsku proceduru uputila izmene četiri zakona te zakon vezan uz ovlaštenje Vlade da uredbama uređuje pojedina pitanja iz delokruga Sabora u vreme dok ne zaseda. U jedno saborsko čitanje upućene su izmene i dopune Zakona o ustanovama, o udrugama, o zakladama te Zakona o trgovačkim društvima, a odnose se na mere i aktivnosti na osnovu Akcionog plana za jačanje efikasnosti hrvatskog sistema sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, koji je Vlada usvojila u maju. Akcionim planom, rekao je državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa i uprave Sanjin Rukavina, cilj je sprečiti osobe pravomoćno osuđene za krivična dela pranja novca i finansiranja terorizma da deluju kao direktori ustanova, osnivači udruženja, zaklada, deoničari ili direktori, a uvešće se i zahtev za proveravanje kriminalne prošlosti tih osoba, uključujući proveravanje ciljanih finansijskih sankcija. Propisano je i da osobe ovlaštene za zastupanje udruženja, zaklade, stranog udruženja ili strane zaklade ne mogu da obavljaju tu funkciju ako su pravomoćno osuđene i za određena krivična dela iz područja sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Zbog jačanja efikasnosti hrvatskog pravnog sistema zaštite prava dece propisano je i da osnivač udruženja i osoba ovlaštena za zastupanje udruženja, koja je u direktnom doticaju s decom, ne može biti osoba pravomoćna osuđena za neko od krivičnih dela polnog zlostavljanja i iskorištavanja deteta.
U Hrvatskoj je u prošloj godini na odlagališta odloženo 58 odsto komunalnog otpada, upozorio je juče na završnoj konferenciji dvogodišnjeg projekta „Primenjivanje koncepta kružne privrede u upravljanju otpadom“ državni sekretar u Ministarstvu privrede i održivog razvoja Mile Horvat i dodao da su ciljevi koji se moraju postići do 2035. godine smanjenje odlaganja otpada na odlagališta sa 58 na 10 odsto te povećanje recikliranja sa 31 na 65 odsto. Cilj projekta je bio pružanje podrške Hrvatskoj u prelasku na kružnu privredu, a naglasak je bio na održivom upravljanju građevinskim otpadom, koje je Ministarstvo odabralo kao prioritetnu kategoriju otpada, pre svega zbog njegovog velikog materijalnog i ugljeničkog otiska, ali i socio-ekonomske vrednosti. Ta je odluka potaknuta sa dva razorna zemljotresa i velikim količinama građevinskog otpada. Identifikovana su još tri prioritetna sektora koja bi mogla da imaju najviše koristi od primenjivanja kružnih rešenja, a to su plastika, hrana i tekstil. Na završnoj konferenciji projekta je naglašeno da Hrvatska godišnje proizvede oko šest miliona tona otpada, što je prosečno oko 1,5 tona po osobi godišnje, a većina dolazi od građevinskog sektora i domaćinstava.
Državni sekretar Tugomir Majdak je učestvovao na 16. radnom sastanku ministara poljoprivrede zemalja Jugoistočne Evrope u Budvi. Teme sastanka bile su približavanje zemalja kandidata i potencijalnih kandidata zemalja Jugoistočne Evrope u poljoprivredi i ruralnom razvoju, regionalna saradnja i napredak u regionu i Zeleni plan za Zapadni Balkan, a razgovaralo se i o rezultatima Foruma poljoprivredne politike 2022. Majdak je rekao da su brojne politike, uključujući poljoprivrednu, pod uticajem ciljeva Zelenog plana Evropske unije, a trenutno su na nivou Unije u toku rasprave o zakonskim predlozima osnovanim na Zelenom planu, kao što su uredba o održivoj upotrebi pesticida, nove obaveze u pogledu emisija stakleničkih gasova u poljoprivredi i smanjenje onečišćenja iz stočarske proizvodnje. „Prošle nedelje je Evropska komisija je objavila saopštenje o đubrivima, u kojem se predlažu mere za smanjenje zavisnosti o uvozu, uključujući promovisanje korištenja ekološki prihvatljivijih đubriva. „S druge strane, uz puno poštovanje klimatskih ciljeva i ciljeva zaštite životne sredine, moramo da budemo realni. Ključno je pronaći način da se proizvodnja hrane održi na primerenom nivou, očuva poljoprivredni sektor, a našim ruralnim stanovnicima omogućimo očekivanu kvalitetu života. Bez toga, ne samo da nećemo moći osigurati snabdevanje hranom, već će to imati i negativan uticaj na postizanje naših klimatskih ciljeva i ambicija”, rekao je državni sekretar Majdak.