Na početku prolećnog dela zasedanja Hrvatskog sabora, koje će da traje do kraja marta, saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov je, u okviru aktuelnog časa, pitala o uvođenju besplatnih obroka u osnovnim školama, odnosno kako se planiraju rešiti problemi tehničke prirode te planiraju li se nova zapošljavanja u školama. Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs je rekao da su ti problemi prisutni, da škole treba opremiti, a da je cilj celodnevna nastava od ujutro do otprilike 15 časova. „U 40 odsto škola nema školske kuhinje ni trpezarije, a i u nekim drugim školama oprema nije dovoljna. Bili smo svesni toga, ali smo krenuli u projekat. Problem će da bude rešen do 2027. ili 2028. godine”, odgovorio je ministar Fuchs zastupnici Jeckov.
Premijer Andrej Plenković izvestio je danas, u okviru aktuelnog časa Hrvatskog sabora, da je Državni inspektorat izrekao 151 novčanu kaznu vrednosti 234 hiljade evra subjektima koji su se kod uvođenja evra počeli ponašati po nepoštenim poslovnim praksama te najavio da će to da se nastavi. Naglasio je da Vlada nakon toga ima tri arsenala. „To su ukidanje subvencija, dodatni porezi i vraćanje cena na neki raniji rok”, rekao je Plenković i podsetio da je Vlada u prošloj godini za građane i privredu obezbedila tri paketa pomoći vredna 3,6 milijardi evra.
Trgovci su medijima poslali odgovor koji su jutros uputili u Ministarstvo privrede vezano za spisak cena koji su trebali da dostave vladi da bi pratila kretanje cena. Kažu da će da sarađuju, ali se mora znati metodologija poređenja cena. Predstavnik Sektora trgovine pri Hrvatskom udruženju poslodavaca Martin Evačić je rekao da iz spiska koji je dostavila vlada nije jasno o kojim se proizvodima radi jer je samo naveden na primer šampon za kosu, a u velikim trgovačkim lancima ima na desetine različitih primeraka tog proizvoda. Dodao je i da se na kraju ne radi o 80 proizvoda, nego o hiljadama, ako bi se gledale sve marke koji se nalaze na policama trgovina „Ovim putem u ime svih trgovaca kojima ste se obratili sa zahtevom za dostavljanjem podataka o cenama ističemo da su trgovci spremni da učestvuju u realizaciji mehanizma praćenja cena nakon što prethodno između trgovaca i Ministarstva detaljno bude usaglašen te javno objavljen način provođenja mehanizma poređenja cena, sve da bi se osigurao ispravan prikaz stanja na tržištu i sprečila daljnja reputacijska šteta koju smo zajedno s ostalim trgovcima u proteklom periodu neopravdano pretrpeli”, poručili su trgovci. Naime, trgovački lanci su bez osnove prozvani za nepravilnosti, manipulacije i “varanje” potrošača u procesu konverzije, a da su te optužbe bile neosnovane pokazali su rezultati više od 170 inspekcijskih kontrola, koje su provedene u nizu trgovačkih lanaca, a u kojima je pronađen tek manji broj primera povišenih cena, što je zanemarivo s obzirom na obim delatnosti trgovine u Hrvatskoj, poručili su trgovci.
U decembru prošle godine inflacija je blago usporila te je na godišnjem nivou iznosila 13,1 odsto, u odnosu na novembar, kada je bila 13,5 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku. U odnosu na novembar potrošačke cene u decembru su pale za 0,3 odsto. Najveći porast cena imali su hrana i bezalkoholna pića koji su bili 19 odsto skuplji nego pre godinu dana, te 1,2 odsto u odnosu na novembar. Slede restorani i hoteli, 17,1 odsto, zatim nameštaj, oprema za kuću i redovno održavanje domaćinstva koji su skuplji 16,1 odsto, cene stanovanja, režija i goriva rasle su 16 odsto, odeća i obuća 12,1 odsto, prevoz 8,4 odsto, alkoholna pića i duvan 5,3 odsto, a zdravlje 4,6 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku.
Predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić i saborska zastupnica Dragana Jeckov su se sastali sa potpisnikom Erdutskog sporazuma Piterom Galbrajtom sa kojim su razgovarali o realizaciji Erdutskog sporazuma i pitanjima koja su ostala nerešena. Saborska zastupnica Dragana Jeckov osvrnula se na sam značaj Erdutskog sporazuma, ali i probleme kao što su registracija škola, dvojezičnost, žrtve rata, ali i odnos gradskih vlasti prema srpskoj zajednici i okolnim opštinama vezanim za urbana područja. Predsednik ZVO-a Dejan Drakulić je podsetio na važnost postojanja Zajedničkog veća opština i poslova kojima se bavi ova institucija za bolji život srpske zajednice.
Prema podacima Hrvatske turističke zajednice za 2022. najistočniju hrvatsku županiji, u decembru je posetilo 6459 turista, od kojih 644 inostrana, što je u poređenju s istim mesecom 2021. godine,povećanje od čak 138,25 odsto. U tom je mesecu ostvareno 8556 noćenja, od kojih su 1304 ostvarili stranci. U istom mesecu 2021. bilo je 5020 noćenja. U 2022. zabeleženo je povećanje od 70,44 odsto i po tome je Vukovarsko-sremska županija ostvarila najveći skok među kontinentalnim odredištima, ali i onima na moru. U 2022. godini najistočniju županiju posetila su 81 894 turista, od kojih je 17 900 stranaca, a 63 994 domaća. Ostvarili su ukupno 81 740 dolazaka i 149 753 noćenja. Najviše je stranih gostiju iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Srbije, a bilo ih je i iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Tunisa, Indonezije i Islanda.
Zelena akcija izvestila je danas da su evropske i hrvatske organizacije za zaštitu životne sredine pozvale Ministarstvo privrede i održivog razvoja da poveća povratnu nadoknadu za ambalažu pića koja je, kažu, sramotno najniža u Evropskoj uniji. Da bi se garantovala visoka stopa prikupljanja i maksimalna količina materijala za recikliranje u lokalnoj industriji, opravdana minimalna vrednost povratne nadoknade u Hrvatskoj trebala bi da bude 10 evrocenti, poručili su iz Zelene akcije. S obzirom da je u Hrvatskoj od 1. januara ove godine službena valuta evro, iznos povratne nadoknade od 50 lipa sada iznosi tek 7 evrocenti, što je najniži iznos povratne nadoknade u Evropskoj uniji te udruženja za zaštitu životne sredine smatraju da taj iznos ne predstavlja dovoljno snažnu motivaciju za povrat takve vrste ambalaže. Naglašavaju da se povratna nadoknada pokazala ključnim mehanizmom u modelima sakupljanja ambalažnog otpada budući da dovoljno visok iznos može da stvori snažnu finansijsku motivaciju za potrošače. Eko udruženja takođe pozivaju Ministarstvo na proširenje sistema tako da obuhvati i jednokratnu ambalažu od pića veću od tri litre te drugu ambalažu tekućih jestivih proizvoda, tekućih kozmetičkih proizvoda i proizvoda za čišćenje.