Ministar građevinarstva i prostornog uređenja Predrag Štromar najavio je da u proleće kreću prijave za dugo očekivanu energetsku obnovu poropdičnih kuća. Nacrt spomenutog programa trenutno je na javnom savetovanju, pa Ministarstvo poziva građane da se uključe u raspravu svojim predlozima. Raspisivanje poziva za energetsku obnovu kuća predviđa se već krajem prvog kvartala 2020. godine, a odnosiće se na postojeće porodične kuće, bez obzira na godinu izgradnje – osnovni uslov je da budu zakonito izgrađene odnosno legalne, saopšteno je iz ministarstva. Za finansiranje provođenja ovog Programa u finansijskom planu Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost biće osiguran iznos od 142 miliona kuna. Od navedenog iznosa predviđenog za sufinansiranje energetske obnove porodičnih kuća, 20% sredstava, odnosno 28,4 miliona kuna, namenjeno je za finansiranje energetske obnove u celosti odnosno 100% potrebnog iznosa za obnovu kuća vlasnika, koji su u opasnosti od energetskog siromaštva. Sa ostalih 80% od ukupno predviđenih sredstava za sufinansiranje odnosno113,6 miliona kuna, sufinanciraće se energetska obnova svim ostalim građanima, vlasnicima porodičnih kuća, i to sa stopom od 60% sufinansiranja, dok će ostatak iznosa građani morati osigurati iz vlastitih izvora.
Premijer Andrej Plenković izrazio je na kraju dvodnevne radne posete Nemačkoj zadovoljstvo postignutim tokom boravka u Berlinu te izrazio nadu da će nastup Hrvatske na poljoprivrednom sajmu Zelena nedelja, na kojem je Hrvatska zemlja partner, dodatno ojačati ekonomske odnose dveju zemalja. Luka Burilović, predsednik Hrvatske privredme komore, koja je saorganizator organizacije hrvatskog nastupa na nemačkom sajmu, izrazio je nadu da bi ovaj nastup mogao podstaknuti izvoz hrvatskih poljoprivrednih proizvoda.”Trenutno izvozimo poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2 milijarde evra, a možemo i trebamo puno više. Sajam je odlična platforma za povećanje tog broja. Ovde će prodefilovati više od pola miliona ljudi iz celog sveta i svima njima želimo pokazati da naše turističke lepote prati i kvalitetna gastronomija te da naša poljoprivreda ima dugu tradiciju, ali i veliki potencijal”, rekao je Burilović.
Evropska unija zadala je sebi novi veliki zadatak da uspostavi jedinstvenu minimalnu platu na nivou EU, piše danas Večernji list, navodeći da bi minimalac u Hrvatskoj trebao rasti za 400 kuna. S obzirom da postoje velike razlike među primanjima na Starom kontinentu, a Bruxelles zna da nema ni ovlaštenja da određuje plate u zemljama članicama, Evropska komisija planira da propiše kriterijume, koje će vlade morati zadovoljiti prilikom postavljanja te plate, navodi dnevnik.U utorak su predstavljene prve konture plana, a u evropskim se krugovima navodi da bi glavni kriterijum trebao da bude taj da ona mora iznositi najmanje 60 odsto medijalne plate u pojedinoj zemlji. Međutim, taj je predlog naišao na otpor, i to, paradoksalno, na severu Evrope, gde su socijaldemokratske tradicije najsnažnije pa je implementacija ove mere upitna. Jedan od glavnih ciljeva EK je ovom merom smanjiti iseljavanje radnika s istoka na zapad Unije, a za nju posebno lobira uticajni potpredsednik Komisije Frans Timmermans, koji je prošle godine zamalo postao šef tog tela.Večernji podseća da najvišu minimalnu plazu u EU, više od dve hiljade evra, ima Luksemburg, a najmanju Bugarska, u kojoj najmanje plaćeni radnici mesečno zarade tek nešto više od 300 evra bruto.
Repovi najdugotrajnijeg štrajka u istoriji hrvatskog školstva još se vuku, a novi finansijski udarac državnoj bi blagajni mogao nastati ako nastavnici i učitelji, koji nadoknade nastave propuštene zbog štrajka odrađuju subotama zatraže da im se taj rad plati, navodi Jutarnji list. A takvih će zahteva, kako saznaje ovaj dnevnik, sigurno biti. Osim toga, tu mogućnost predviđaju, između ostalog, i granski kolektivni ugovori za osnovno te srednje školstvo, prema kojima se za rad subotom osnovna plata (odnosno dnevna zarada) povećava za 25 odsto, što prosečno iznosi 75 kuna (neto). Podsećaju da su nakon potpisivanja sporazuma, kojim je nakon 36 radnih dana okončan štrajk u prosveti, čelnici većinskih sindikata obrazovanja, koji su organizovali štrajk s premijerom Plenkovićem usaglasili, kako su ga nazvali, “džentlmenski dogovor”: Vlada će prosvetarima platiti sve dane provedene u štrajku, a oni zauzvrat neće tražiti da im se plate nadoknade.
Iako je ovogodišnja sezona gripe u Hrvatskoj počela nešto ranije, prve prijave obolelih u Vukovarsko-sremskoj županiji počele su tek početkom nove godine. Prema evidenciji Zavoda za javno zdravstvo, u prve dve nedelje ove godine zabeležene su 32 prijave obolelih od gripe. Direktorka Županijskog Zavoda za javno zdravstvo, dr. Kata Krešić naglasila je da vakcina ima dovoljno te da se oni koji to žele još uvek mogu vakcinisati. Ove smo godine dobili 16.700 doza vakcina, a početkom sezone vakcinisanja smo potrošili više od 16.000. Navela je da ukoliko u nekim ambulantama primarne zaštite vakcina nema, zainteresovani mogu da se jave u epidemiološke službe u Vinkovcima, Vukovaru ili Županji.
U prolećne borbe za ostanak među
hrvatskim fudbalskim drugoligašima, ekipu BSK-a iz Bijelog Brda
povešće treći ovosezonski trener, Tomislav Steinbrückner, koji je
u 53 godine života, poslednjih 20 proveo kao učitelj svih
kategorija fudbalera. Poslednje tri godine trenirao je kadetsku i/ili
juniorsku ekipi Osijeka. Ove zime prelomio je taj status i krenuo
novim, neizvesnim samostalnim putem, raskinuvši radni odnos s
matičnim klubom. Drugi poziv predsednika bjelobrdskog BSK-a Jove
Vukovića nije odbio. U ponedjeljak je okupio igrače BSK-a i počeo
pripreme za zadržavanje Bjelobrđana u drugoligaškom društvu. Pred
njim nije lagan prolećni zadatak, ali veruje da će ga uspešno
rešiti. Lako neće biti, ali to nisam ni očekivao, izazova se ne
bojim i verujem da će “misija ostanak” biti apsolvirana onako
kako svi želimo, zaključio je treći ovosezonski trener BSK-a.