Štab civilne zaštite Republike Hrvatske doneo je odluku o izmeni Odluke o privremenoj zabrani prelaska preko graničnih prelaza Republike Hrvatske, odluku o načinu organizacije javnog saobraćaja za vreme trajanja proglašene epidemije bolesti COVID-19, te odluku o izmeni odluke o radnom vremenu i načinu rada u delatnosti trgovine za vreme trajanja proglašene epidemije. Ovim odlukama produžen je postojeći režim prelaska preko graničnih prelaza Hrvatske do 30. juna 2020. godine, omogućeno je uspostavljanje železničkog i cestovnog međunarodnog javnog saobraćaja uz pridržavanje preporuka i uputstava Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo te je za delatnost trgovine ukinuta zabrana rada praznicima i neradnim danima, što znači da je omogućeno uspostavljanje radnog vremena kao i pre proglašene epidemije bolesti COVID-19, ali i dalje uz obaveznu primenu protivepidemioloških mera i pridržavanje svih preporuka i uputstava Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, navedeno je u saopštenju Štaba civilne zaštite Republike Hrvatske.
Predsednik SDSS-a Milorad Pupovac izjavio je juče, nakon predaje izborne liste Državnoj izbornoj komisiji za 12. izbornu jedinicu, da oni koji ga nazivaju etnobiznismenom i na etničkoj mržnji zarađuju političke poene, obmanjuju narod za svoje pravo profiterstvo. Pupovac je, odgovarajući na prozivke Miroslava Škore da je ‘etnobiznismen’, rekao da ko god želi biti etnobiznismen na način na koji je to on, vrlo rado će im prepustiti svoju kožu i svoje poslove na samo 24 časa.Oni koji na etničkoj mržnji i predrasudama zarađuju političke poene, grade političku moć, obmanjuju narod. Oni druge nazivaju etnobiznismenima, a oni su zapravo ogledni primer toga koji na etničkoj mržnji prave politički biznis, kako bi mogli nastaviti praviti svoj pravi, profiterski biznis”. Rekao je i da Škori najbliži ‘prave biznis u Srbiji i Beogradu dok on njega optužuje da neko s njim upravlja iz Beograda’.
Hrvatski istoričar Dragan Markovina je, povodom neprimerenog transparenta i više uvredljivih grafita poslednjih dana upućenh Srbima u Hrvatskoj, poručio da je “nacionalizam u temeljima Hrvatske”. On je za sarajevski portal Klix rekao da odgovornost za poslednje neprimerene poruke Srbina, koji za njega nisu nikakva novost, pripisuje vladajućem HDZ-u, ali i SDP-u.
U protekla 24 časa u Hrvatskoj su zabeležena dva nova slučaj koronavirusa, čime je do sada ukupno zabeleženo 2254 osobe pozitivne na virus Covid-19, saopštio je juče Nacionalni štab civilne zaštite. Obe novoobolele osobe su iz grada Zagreba, navodi Štab. Do sada je, od početka pandemije, testirano 70 254 uzoraka, od toga 144 u zadnja 24 časa. Na bolničkom lečenju trenutno je sedam osoba, a na respiratoru nema bolesnika. Ukupan broj ozdravljenih je 2140, što je šest novoozdravljenih u poslednjem periodu. Do sada je umrlo 107 osoba.
Hrvatska je pred žetvom koja će zbog vremenskih prilika kasniti desetak dana u odnosu na prošlu godinu. Ulazak kombajna u polja pšenice očekuje se početkom jula, dok ječam, koji prvi dolazi na red, kreće za desetak dana. Jesenas je zasejano pšenice na 136 hiljada hektara, 6000 hektara manje nego preklani, kada je s tadašnjih 142 hiljada ha požnjeveno oko 800 hiljada tona, a približno te količine, između 750 i 800 hiljada tona, očekuje se i u ovoj žetvi. Očekuje se prosečna žetva, s prosečnim prinosima, tj. od sredine malo prema dole, objašnjava zamenik predsednika Hrvatske poljoprivredne komore Matija Brlošića. Uz procene Žitozajednice, krovne organizacije mlinsko-pekarske industrije, da ćemo 2020. požnjeti oko 750 hiljada tona, uz činjenicu da su nam potrebe za pšenicom zajedno sa semenskom robom sada 400 do 450 hiljada tona, a pre su bile od 500 do 550 hiljada, no pale su zbog iseljavanja i rasta uvoza (polu)gotovih pekarskih proizvoda, i ove godine imaćemo 350 do 400 hiljada tona za izvoz, no na njega bi se koronakriza mogla reflektovati. Prošle godine smo tokom cele godine izvezli oko 360 hiljada, a pretprošle 505 hiljada tona pšeničnog zrna, upozorava direktorka Žitozajednice Nada Barišić, podsećajući da dve trećine izvoza domaće pšenice ide za Italiju, jednu od zemalja koje je pandemija bolesti COVID-19 najviše pogodila.
U okviru programa „Prevenko“, koji za cilj ima doprineti suzbijanju i sprečavanju pojave zavisnosti među decom i mladima te eksperimentisanje sa sredstvima zavisnosti, centra za socijalno podučavanje PRONI, danas je u Gradskoj biblioteci Vukovar, odeljenju za mlade Spajalica, održan seminar „Edukacijom do efikasne prevencije“. Seminar su za radnike tri škole partnera na programu, OŠ Mitnica, OŠ Negoslavci i OŠ Nikola Tesla Mirkovci održali radnici policijske uprave vukovarsko-sremske, Udruženja za borbu protiv zavisnosti „NE-ovisnost“, socijalni pedagog Dubravko Šokčević te PRONI Centra za socijalno podučavanje. Goran Jelenić, voditelj programa iz PRONI Centra naveo je da je ovo prvi sastanak, jer su aktivnosti bile stopirane zbog koronavirusa. Cilj sastanka je upoznati radnike škola sa tim kako i na koji način raditi na prevenciji zavisnosti. Alen Turjak, pedagog u OŠ Nikola Tesla Mirkovci naveo je da iz njegove škole učestvuju učenici 7. razreda koji nastavu pohađaju i na srpskom i na hrvatskom jeziku, što smatra za dvostruki dobitak, jer ne samo da će se upoznati s načinima prevencije zavisnosti, nego će se i više međusobno družiti.