Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava danas je u Gradskoj većnici sa saradnicima predstavio drugi javni poziv za dodelu bespovratnih podrški preduzetnicima na području Grada. Nakon što je prvi javni poziv, vredan 2,7 miliona kuna, iskorišten, Grad je osigurao još 1,1 milion za podrške, rekao je gradonačelnik, istakavši da ovaj poziv nije bio planiran. Zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić je naglasila da, iako je poziv otvoren danas, prijave počinju tek od ponedeljka, i biće otvorene 8 dana. Naglasila je da oni, koji su se prijavili u prvom pozivu, a nisu dobili sredstva, za ovaj poziv provere određene papire, koji su zastareli. To se pre svega odnosi na potvrde da se nema dugova prema državi i Gradu te potvrde iz Zavoda za penziono osiguranje, a potrebno je popuniti nove formulare za prijavu. Gradska pročelnica za privredu Marijana Grubišić je istakla da oni koji su ostvarili podrške u prvom krugu, nemaju pravo prijave u drugom.
U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirana je 91 nova pozitivna osoba na COVID-19, od kojih je 87 pozitivno na PCR testiranju, a 4 na brzom antigenom testu. Od ukupnog broja zaraženih, 37 osoba je iz Vinkovaca, 13 iz Vukovara, 9 iz Ivankova, po 3 osobe su iz Jarmine, Prkovaca i Vođinaca, 2 iz Andrijaševaca, Gaboša, Retkovaca, Rokovaca, Slakovaca i Tovarnika, te po 1 osoba iz Antina, Bobote, Borova, Gunje, Marinaca, Novih Jankovaca, Nuštra, Privlake, Račinovaca, Starih Jankovaca i Trpinje, a preminulih osoba nema. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 10 336, od kojih je 9711 izlečenih, a preminule su 204 osobe. Trenutno su u županiji 53 osobe na bolničkom lečenju. U protekla 24 sata testirano je 346 osoba, pa je ukupan broj do sada testiranih osoba na području županije 56 123. U samoizolaciji se nalazi 726 osoba, a policija je evidentirala pet slučajeva kršenja mere samoizolacije, a počiniocima su izdani prekršajni nalozi u skladu sa Zakonom o zaštiti građana od zaraznih bolesti. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19, u Vukovarsko-sremskoj županiji je pozitivno 8 radnika iz sistema zdravstva dok je u samoizolaciji njih sedam. Iz sistema obrazovanja obolelo je 8 nastavnika i 11 učenika, a u samoizolaciji se nalazi 17 nastavnika i 91 učenik.
U protekle četiri godine u cestovnu infrastrukturu na području Vukovarsko-sremske županije, uloženo je 278 miliona kuna, a reč je o kapitalnim projektima, rečeno je na radnom sastanku župana Bože Galića s rukovodiocem Poslovne jedinice Hrvatskih cesta u Osijeku, Goranom Martinovićem. „Završeni su kapitalni projekti kao što je vinkovačka obilaznica u vrednosti od 120 miliona kuna, sanirana je ulica Priljevo u Vukovaru u vrednosti 30 miliona kuna, nadvožnjak u Vukovaru i brojni drugi projekti”, rekao je Martinović. U našoj županiji su trenutno aktivni projekti u vrednosti 30 miliona kuna. „Uskoro kreće sanacija ceste D-55 od Županje do graničnog prelaza s BiH, sledi građenje kružnog toka u Ivankovu vrednog 4 miliona kuna, građenje kružnog toka u Vukovaru ispred OŠ Antun Bauer vrednog 5,5 miliona, a kreće i sanacija ceste D-2 od Sotina do Opatovca vrednosti 20 miliona kuna. Uskoro počinju i radovi na četvrtoj fazi na takozvanoj Sremskoj graničnoj transverzali od Apševaca do Lipovca, a reč je o kapitalnom projektu važnom za privredu i demografiju cele istočne Hrvatske. U planu nabave Hrvatskih cesta je 90 miliona kuna za poboljšanje cestovne infrastrukture”, najavio je Martinović.
Na poslednjoj sednici Vlade donesena je Odluka o provođenju programa za finansiranje projekata lokalne infrastrukture i ruralnog razvoja na područjima naseljenim pripadnicima nacionalnih manjina, za koje je u ovoj godini u budžetu osigurano 20 miliona kuna. Cilj tih programa je pružanje pomoći razvoju lokalnih zajednica na kojima žive i pripadnici nacionalnih manjina, a koja su demografski, ekonomski ili socijalno oslabljena i značajno ispod proseka nacionalne razvijenosti. Provode se na području jedinica lokalne samouprave koje su, u skladu sa Zakonom o regionalnom razvoju i Odlukom o razvrstavanju jedinica lokalne i područne samouprave prema stepenu razvijenosti, stekle status potpomognutog područja i s udelom više od 5 odsto pripadnika nacionalnih manjina u stanovništvu, prema Popisu stanovništva iz 2011. Njima će se osigurati minimalni standard komunalne i socijalne infrastrukture, kao i finansijski instrumenti OPG-ovima, istakla je ministarka regionalnog razvoja i fondova Evropske unije Nataša Tramišak.
Potpredsednik Vlade za ljudska prava Boris Milošević izjavio je juče da sistem Civilne zaštite, koji je prvih dana nakon zemljotresa u Sisačko-moslavačkoj županiji verovatno mogao biti bolje koordinisan, sada funkcioniše, ali time nije zadovoljan jer još ima problema. “Sada funkcioniše, ali ako ćete me pitati jesam li zadovoljan, nisam, odnosno nisam miran jer sam svakog dana tamo, rešavam probleme i hteli bi da to sve bude brže i bolje”, rekao je Milošević novinarima o funkcionisanju Civilne zaštite na zemljotresom pogođenom području. U sklopu predstavljanja godišnjeg izveštaja Kuće ljudskih prava Zagreb o stanju ljudskih prava u Hrvatskoj, koje je pokazalo da su uz pandemiju zemljotresi snažno uticali na stanje prava, pre svega na Baniji, Milošević je s narodnom pravobraniteljkom Tenom Šimonović Einwalter učestvovao u panel diskusiji. Šimonović Einwalter je rekla da je protekle godine Kancelarija narodne pravobraniteljke primila veliki broj pritužbi zbog ograničenja prava na zdravlje i pristupa zdravstvenoj zaštiti. U uslovima pandemije, kada je celi niz ljudskih prava bio ograničen ili pod udarom, osobe starije životne dobi bile su jedna od najranjivih grupa. “Pravo na zdravlje i inače je područje u kojem je bilo više pritužbi, a pandemija je razotkrila postojeće probleme u sistemu i donela neke nove probleme i teškoće”, navela je Šimonović Einwalter. Kancelarija je primila i veliki broj pritužbi oko prava na rad, a tu je pre svega istaknuta nespremnost poslodavaca na organizaciju rada u uslovima pandemije, kao i problemi rada od kuće ili prevoza do posla, kada je bio ukinut javni prevoz. “Moja ocena za prethodnu godinu bila bi – manji pristup pravima i još veće nepoverenje građana u institucije nego ikad pre”, rekla je Šimonović Einwalter.