U Vinkovcima je juče održana 31. sednica Županijske skupštine na kojoj se između ostalog raspravljalo o predlogu budžeta za narednu godinu, o čemu je obavestila Sandra Adžaga, pročelnica županijske Službe za poslove budžeta i javnih finansija. Budžet Županije za iduću godinu će se sastojati od milijardu i 403 miliona kuna prihoda, rashoda u iznosu od milijardu i 421 milion kuna te od viška prihoda u iznosu od 18 miliona. Višak od 5 miliona prihoda se odnosi na županiju, a 13 miliona na budžetske korisnike. Adžaga je rekla kako su za iduću godinu iz državnog budžeta osigurali pomoć u iznosu od 17,55 miliona kuna za sufinansiranje preuzetih radnika Državne uprave. Za popis stanovništva osigurana su sredstva u iznosu od 3 miliona kuna, za lokalne izbore 2,7 miliona, za obnovu Osnovne škole Nikola Andrić u Vukovaru pola miliona, za borbu protiv COVIDA-19 1,5 milion, za razvoj poljoprivrede 5,8 miliona, za prevoz učenika srednjih škola 19,2 miliona kuna. Kada je reč o izdacima za učenike i studente te mlade porodice, osigurana su sredstva za demografske mere, i to za prevoz studenata 450 hiljada kuna, za pomoć mladim porodicama za stambeno zbrinjavanje 1,75 miliona kuna te za školsku prehranu 1,92 miliona. Adžaga je rekla i kako na kraju budžeta za narednu godinu imaju strateške projekte koji su planirani u iznosu nešto manjem od 225 miliona kuna, a radi se o Geotermalnim izvorima, Drvno-tehnološkom i Agro-tehnološkom centru, Preduzetničkoj zoni Vuka, Proizvodnji jaja iz slobodnog uzgoja te Transportno-logističkom centru. Župan Božo Galić je objasnio kako je planirano da će budžet biti slabiji, ali se ipak pokazalo kako je privreda malo življa nego što se mislilo, uz mere koje se provode. – Prihod u rebalansu budžeta će biti svega nekoliko procenata manji nego u protekloj godini, jer ipak privreda trpi, ali očekujemo kako će se u narednoj godini nastaviti još kvalitetnije i kako će ova epidemija završiti- rekao je Galić.
Gradska organizacija SDP-a Vinkovci oglasila se saopštenjem za javnost pod nazivom „Kako se zatvaraju škole u Vukovarsko-sremskoj županiji“ u kojem su se osvrnuli na odluku Vukovarsko – sremske županije da osnovne škole u celoj županiji, od 5. do 8. razreda, na online nastavu prelaze od 15. decembra. „Nakon nedavne izjave Kate Krešić, direktorke Zavoda za javno zdravstvo Vukovarsko-sremske županije – kako se povećanje broja novozaraženih koronavirusom u županiji ne povezuje s Kolonom sećanja nego sa svinjokoljama, ponovo iz Vukovarsko-sremske županije dolaze epidemiološka uputstva i odluke za koje ne znamo dolaze li iz neznanja i politikanstva, ili političko-epidemiološka rukovodstva u našoj županiji razumeju ponašanje virusa kao niko u svetu. Naime, župan Božo Galić je doneo Odluku da osnovne škole u županiji, od 5. do 8. razreda, na online nastavu prelaze od 15. decembra, a gradonačelnik Vinkovaca Ivan Bosančić je naknadno doneo Odluku da osnovne škole u Vinkovcima prelaze na online nastavu tek od 21. decembra. Time ponovo u našoj županiji dolazimo u situaciju da se od merodavnih isti oblici ljudskog okupljanja s jednakom mogućnošću zaraze različito tretiraju. Ne možemo se oteti utisku da u Vukovarsko-sremskoj županiji vlada zbrka u donošenju i tumačenju epidemioloških odluka, posebno u provođenju istih, a uzrok čega su nedavno završeni turbulentni unutarstranački izbori u HDZ-u, nakon kojih pobedničke i poražene frakcije unutar županije otežano komuniciraju. Župan Galić je više puta javno iznosio kako je za prosperitet županije, inače zadnje ili predzadnje u Hrvatskoj po brojnim faktorima, najvažnije imati vertikalu, naravno HDZ-ove, vlasti kako bi se odluke mogle efikasno donositi. A sada, kada imamo od rata najopasniju situaciju za zdravlje i živote građana, vertikala se zabavlja sama sa sobom“, stoji u saopštenju vinkovačkog SDP-a.
Iz Ministarstva zdravstva juče su istakli da za vakcinisanje protiv covid-19 nije potrebno potpisati formular pristanka. “U okviru postojećih propisa i programa vakcinisanja ne navodi se obaveza potpisivanja pristanka prilikom vakcinisanja protiv zaraznih bolesti pa tako se neće zahtevati niti potpisivanje za pristanak na vakcinisanje protiv bolesti covid-19. Prilikom vakcinisanja ne koriste se niti se popunjavaju formulari kojima bi odgovornost, materijalnu i krivičnu, prenosili na lekare niti postoji obaveza potpisivanja istih niti od strane vakcinisanog”, navodi se u saopštenju Ministarstva zdravstva kojim su reagovali na netačne objave na nekim društvenim mrežama i u medijima o obavezi potpisivanja formulara u vezi vakcinisanja protiv covid-19.
Savez samostalnih sindikata Hrvatske pozvao je Štab civilne zaštite i Vladu da javno objave sve raspoložive podatke o stanju epidemije na radnim mestima jer bi se time doprinelo boljoj kontroli zaraze, ali i smirivanju strasti među različitim delatnostima, prenosi HINA. Savez je zatražio podatke o prenosima zaraze u radnim sredinama po različitim delatnostima, kao i broju obolelih u radno aktivnoj populaciji prema delatnostima i zanimanjima. U pismu voditelju Štaba Davoru Božinoviću i ministru rada Josipu Aldroviću Sindikat je ukazao na sve češće izjave u medijima pojedinih predstavnika određenih delatnosti koji napadaju poslodavce u drugim delatnostima te traže njihovo zatvaranje ili smanjivanje poslovnih aktivnosti s ciljem sprečavanja širenja zaraze pri čemu se kao velika žarišta navode proizvodni pogoni. Iako je takve izjave teško uzeti za ozbiljno jer ne dolaze od struke, u sindikatu kažu da one utiču na javno mišljenje i poverenje javnosti u epidemiološke mere. Statistika po sektorima mogla bi se, ističu u sindikatu, iskoristiti i za bolje ciljanje mera te njihovu jaču kontrolu tamo gde je to potrebno, a sindikatima bi pomogla da dodatno preciziraju uputstva koje su poslali sindikalnim funkcionerima i radničkim predstavnicima. “Verujemo i da je Štab, donoseći odluke o zatvaranju ili ograničavanju rada u pojedinim delatnostima, koristio takve podatke, pa bi njihova javna objava doprinela i poverenju javnosti u rad samog Štaba”, zaključuju u Savezu sindikata.
Prema privremenim podacima Državnog zavoda za statistiku, ukupna vrednost izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od januara do septembra iznosila je 1,7 milijardi evra, odnosno rasla je za 5 procenata u odnosu na isti period prošle godine, dok je vrednost uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iznosila 2,5 milijarde evra, čime je ostvaren pad od 7,3 odsto. Ostvaren je pad deficita za 26,6 procenata u odnosu na isti period prošle godine, koji sada iznosi 758,8 miliona evra, navode iz Ministarstva poljoprivede. Pokrivenost uvoza izvozom poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iznosila je 69 odsto i u odnosu na isti period prethodne godine veća je za 8,11odsto. Udeo izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom robnom izvozu od januara do septembra iznosi 15,86 odsto, a vrijednost uvoza 14,56 odsto od čega je najznačajniji izvozni poljoprivredno-prehrambeni proizvod kukuruz s udelom od 5,4 procenta. U navedenom periodu najznačajniji proizvodi u izvozu su: žitarice, razni prehrambeni proizvodi, ribe i rakovi, mekušci i ostali vodeni beskičmenjaci, proizvodi od žitarica, brašna, škroba ili mleka; slastičarski proizvodi te duvan i prerađevine duvana. Značajne promene vrednosti izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine zabeležene su i u kategoriji živih životinja, u kojoj je zabeležen rast izvoza za 10,1 milion evra, te u kategoriji ostaci i otpaci od prehrambene industrije i pripremljena životinjska hrana, gde je zabeležen rast izvoza za 8,6 milion evra.