U Vukovarsko-sremskoj županiji, u poslednja 24 časa evidentirane su 33 nove pozitivne osobe na COVID-19, od čega je 26 pozitivnih na PCR testiranju, a 7 na brzom antigenom testu (12 osoba iz Vinkovaca, 5 iz Vukovara, po 3 osobe iz Nuštra i Jarmine, po 2 iz Babine Grede i Otoka, te po 1 osoba iz Borova, Bršadina, Gradišta, Ivankova, Opatovca i Starih Mikanovaca). Preminulih osoba nije bilo. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 8121, od kojih je 7767 osoba izlečeno, a preminula je 171 osoba. Trenutno je u županiji 47 osoba hospitalizovano zbog korona virusa. U protekla 24 sata testirane su 203 osobe, pa je ukupan broj testiranih na području naše županije 37 008. U samoizolaciji se nalazi 525 lica. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19, pozitivno je 20 radnika iz sistema zdravstva, dok ih se u samoizolaciji nalazi 7.
Evropska komisija pregovara s državama članicama da se deo vakcina protiv Covida-19 iz zajedničke kvote preusmeri Hrvatskoj kao deo pomoći zbog zemljotresa, piše Večernji list. Šesnaest država poslalo je i još šalje pomoć Hrvatskoj nakon zemljotresa, koji se dogodio u okolini Petrinje i to je pomoć u obliku kontejnera za privremeno stanovanje, šatora, električnih grejalica i sličnog. Ta pomoć stiže u sklopu mehanizma EU za civilnu zaštitu, a nekoliko drugih država šalje svoju pomoć mimo toga, samostalno, od Srbije do Ukrajine, čija je vlada donela odluku o isplati 574 hiljada evra pomoći Hrvatskoj nakon zemljotresa na Baniji. Hrvatska bi mogla očekivati i pomoć u obliku jednog proizvoda, koji je trenutno među najcenjenijim “valutama”, jer ga nema dovoljno i jer svaka država želi to malo, što ima, da dobije što pre za sebe i svoje građane. To je pomoć u obliku dodatnih doza vakcina protiv Covid-19, koje bi Hrvatskoj mogle prepustiti ostale države članice EU iz svojih rezervacija u prvim isporukama zajednički nabavljene vakcine za celu Evropsku uniju.
U Petrinji je otvoren prvi centar Srpskog narodnog veća na području Sisačko-moslavačke županije iz kojeg će biti koordinisane sve humanitarne akcije i u kojem će biti sedište volontera i drugih uključenih u humanitarne akcije. Centar je u dva spojena kontejnera, poklon grada Beograda, a uskoro će u još jednom kontejneru, koji će biti dodan, biti sedište petrinjskog paroha Saše Umičevića, koji je ostao bez kuće. Kako je prilikom predstavljanja Centra i projekta “Banija je naša kuća” rekao predsednik SNV-a Milorad Pupovac, sličan će centar, u jednoj kući, uskoro otvoriti i u Glini. Gradonačelnik Petrinje Darinko Dumbović je istakao kako su grad Petrinju i SNV sada povezale i ljudske tragedije, te kako je, uprkos nekim razlikama, ostvarena vrlo dobra saradnja.
Potpredsjednik Vlade i zamenik direktora Štaba civilne zaštite za obnovu Boris Milošević rekao je u subotu kako u potresom pogođenom području i dalje ima afteršokova, ali da se kod ljudi vidi crta optimizma. Milošević je saopštio kako je dosad prijavljeno 45.000 objekata oštećenih u zemljotresu, a skoro 20.000 je pregledano. Taj broj, dodao je Milošević, svakim danom raste, na terenu je 300 ljudi koji pregledavaju objekte, a objekti se stalno prijavljuju.”Imamo i afteršokove, dva nova objekta prijavljena su nakon jučerašnjeg zemljotresa”, rekao je Milošević u emisiji “Hrvatski radio za Banovinu”. Dodao je da crvenu nalepnicu – trenutno neupotrebljivo ima 2467 objekata, a žutu – privremeno neupotrebljivo oko 11.300 objekata.”To su velike brojke i ljudi nakon zemljotresa zovu i ponovo traže procenu pa potreban je dodatan angažman ljudi da vide da li je došlo do dodatnih oštećenja”, rekao je i naglasio da je preporuka da ljudi ne borave u tim objektima i da potraže alternativne smeštaje, koje je osigurala država – državne stanove, hotele, motele i drugo. “Trudimo se da postavimo i što veći broj kontejnera i mobilnih kućica kako bi ljudi mogli da imaju privremeni smeštaj i budu na toplom”, rekao je Milošević i dodao da još nedostaje oko 400-500 kontejnera. Najavio je da je država ugovorila do kraja meseca 600 kontejnera i 250 mobilnih kućica, kreće isporuka i 100 kontejnera donacije Caritasa i onih od prijateljskih država. “Do kraja meseca sigurno ćemo imati 1.500 kontejnera, ali se vodimo principom – bolje da imamo 10 viška nego da nedostaju”, dodao je potpredsednik Vlade.
Povodom obeležavanja godišnjice završetka mirne reintegracije Podunavlja, Evropski dom Vukovar i Fondacija Freidrich Ebert organizovali su juče online seminar pod nazivom ‘Mirna reintegracija – nepozvani gost- Proces Mirne reintegracije u školskom obrazovanju. Tokom godina rada, Evropski dom Vukovar je podsticao rasprave sa različitim učesnicima iz procesa mirne reintegracije ili onih, koji su na bilo koji način uključeni u obrazovanje mladih. Na ovogodišnjem seminaru učesnici su bili prosvetni radnici, a razgovaralo se o tome kako i na koji način u redovnoj nastavi govoriti o mirnoj reintegraciji kao mirnom rešenju sukoba, rekla je Dijana Antunović Lazić, izvršna direktorka Evropskog doma Vukovar. Raspravi su prisustvovali i profesori istorije, Nikica Torbica iz Volonterskog centra Osijek i Tena Banjeglav iz Dokumente. Oni su kreirali materijale za nastavnike, kako bi im olakšali rad s učenicima, kada je reč o obrađivanju teme mirne reintegracije. Zaključeno je da se u obrazovnom sistemu malo govori o mirnoj reintegraciji te da učenici ali i profesori nisu upoznati sa ovim delom završetka ratnih zbivanja na našem području, rekla je Antunović Lazić.
Završno predstavljanje dvogodišnjeg projekta pod nazivom „Povećanje stručnih znanja i IT veština zdravstvenih radnika sa ciljem prevencije, te povećane dostupnosti ranog otkrivanja i intervencije kod postporođajne depresije održano je u Vukovaru, a na istom su učestvovale i tri patronažne sestre Doma zdravlja Vukovar, Nadalina Popović, Vesna Miljević i Marina Mlađen, kao edukatori, a stečeno znanje će preneti koleginicama s područja Slavonije. Prema rečima koordinatorke projekta i glavne sestre Doma zdravlja Vukovar, Ahnetke Stjepanović, cilj projekta je povećanje veština patronažnih sestara i senzibilizovanje okoline za probleme koje uzrokuje postporođajna depresija. Osim patronažnih sestara u edukaciju su bili delomično uključeni i porodični lekari, pedijatri i ginekolozi. Edukacija će najviše koristiti patronažnim sestrama koje će, puno lakše i bolje kod žene prepoznavati simptome, koji upućuju da se radi o postporođajnoj depresiji. Projekat, čiji je nosilac Dom zdravlja Zagreb – Zapad, a partneri Dom zdravlja Korčula, Dom zdravlja Krapinsko- zagorske županije i Dom zdravlja Vukovar, finansiran je sredstvima Evropskog socijalnog fonda, a vredan je gotovo 806 hiljada kuna.