Na sednici Vlade Republike Hrvatske juče je prihvaćen niz zaključaka o pomoći poljoprivrednicima u okviru novog paketa mera za pomoć građanima i privredi. Reč je o četiri mere vredne ukupno 60,3 miliona evra, a kojima će dodatno da se finansira svinjogojski sektor pogođen afričkom svinjskom kugom i poljoprivredni proizvođači koji su pretrpili štetu zbog prirodnih nepogoda, ali i da se osigura uspostavljanje finansijskih proizvoda namenjenih investicijama za poljoprivrednu proizvodnju i preradu poljoprivrednih proizvoda. Sa ciljem oporavka svinjogojske proizvodnje te očuvanja prehrambenog lanca, vlada je osigurala i dodatna sredstva pomoći pogođenim domaćinstvima zbog štete izazvane ovom bolesti svinja, imajući na umu širi socioekonomski aspekt ove proizvodnje zbog čega je pogođenim svinjogojcima predodređeno, pored 12,5 miliona i pomoć od 15 miliona evra. Obzirom da su veće delove Hrvatske od početka godine zahvatile različite prirodne nepogode koje su prouzrokovale značajne štete u poljoprivredi, povećana su sredstva i za poljoprivredne proizvođače sa štetom od prirodnih nepogoda za 15 miliona evra tako da ukupna pomoć u okviru ovog Programa iznosi 25 miliona eVra, čime se osigurava finansijska stabilnost poljoprivrednika i poljoprivredne proizvodnje na područjima Brodsko- posavske, Osiječko – baranjske i Vukovarsko – sremske županije. Vukovarsko – sremskoj županiji osim pomenutih finasijskih olakšica, donesena je i mera kojom se izriče oslobađanje plaćanja ugovorene zakupnine i naknade za korištenje državnog poljoprivrednog zemljišta u trajanju od 1. jula ove godine sve do kraja naredne 2024. godine.
Gradonačelnik grada Vukovara Ivan Penava, danas je sa saradnicima posetio Dečiji vrtić Vukovar 1, područni objekat na Mitnici, u kojem će uskoro doći do proširenja prostora. U ovoj pedagoškoj godini u Vrtiće Vukovar 1 i 2 upisano je ukupno 910 dece, što je u poređenju s prošlom godinom 68 dece više. Direktorka Vrtića Vukovar 1 Mirjana Kulić istakla je svoje zadovoljstvo povećanjem broja upisane dece. Sa maksimumom popunjenosti suočava se i Vrtić Vukovar 2, koji je na sreću , kako kaže direktorka Marina Latinović, imao dovoljno prostornih kapaciteta za veći broj upisane dece. Pročelnik upravnog odeljenja za obrazovanje, sport i branioce grada Vukovara, Darko Dimić, rekao je da su na ovo povećanje broja upisane dece morali brzo reagovati, tako da je jedna grupa smeštena u vrtić Vukovar 2, koji je imao smeštajni kapacitet, dok su dve grupe iz vrtića Vukovar 2 morali smestiti u prostore Društva Naša deca i Interkulturne škole. Dimić je najavio i nove projekte proširenja prostora vrtića, ali i izgradnju novog vrtića u centru grada.
Odeljenje za kulturu Srpskog narodnog veća drugu godinu zaredom, u okviru svog Programa kulture sećanja, koordiniše projektom „Tragom zaborava“ čiji je cilj da uvala Slana i lokalitet nekadašnjeg ženskog logora u obližnjem selu Metajna budu prepoznati na mapi ljudskog stradanja u Drugom svetskom ratu. Obzirom da su kolektivno sećanje i spomenička baština, nastala na mestima zločina unutar koncentracionog sistema Gospić-Jadovno-Pag na rubovima biološkog pamćenja svedoka tog vremena, projekat istovremeno omogućuje jačanje nacionalnog i internacionalnog sećanja svih aktera. Ovom istraživačkom poduhvatu je prethodio dugogodišnji umetničko-naučni projekat „Slana – radikalni krajobraz“ koji je urodio istoimenom izložbom i filmskim esejem „Uvala“. Odeljenje za kulturu SNV-a producira i komemorativne prakse, pre svega inkluzivnog i edukativnog karaktera, te vodi borbu za obnovu i zaštitu spomenika i spomen-obeležja, koja verovatno najviše neuspeha beleži upravo u uvali Slana gde su u dva navrata obnovljene spomen-ploče uništene. Projekat „Tragom zaborava“ upravo na primeru Slane i Metajne problematizuje skučenost javne odnosno institucionalne politike sećanja, koja je na neki način diskvalifikovala lokalitete Drugog svetskog rata i prepustila ih lokalnim inicijativama i kapacitetima nadležnih konzervatorskih odeljenja. Istraživački tim projekta, sastavljen od stručnjaka za baštinu, istražuje lokacije logorskih objekata i granice logora na Slani uključujući i nadzorne lokacije, te tražeći uzroke nevidljivosti stradanju zarobljenika sa područja današnje Hrvatske, ali i Bosne i Hercegovine od maja do polovine augusta 1941. godine.
Ministarstvo zdravstva od 14. do 16. septembra provodi javnozdravstvenu akciju pregleda mladeža i ranog otkrivanja melanoma na Korčuli i Pelješcu. “Po učestalosti pojave melanoma Hrvatska je na 17. mestu od 27 zemalja Evrope, ali je na 4. mestu po smrtnosti”, istakao je na Korčuli ministar zdravstva Vili Beroš. Komentarišući rezultate dosadašnjih pregleda na Korčuli i Pelješcu, u kojima su lekari među 610 pregledanih građana, utvrdili 62 sumnje na maligne bolesti i 10 melanoma, Beroš je rekao da te brojke dovoljno govore o opravdanosti ove javnozdravstvene akcije. Beroš je naglasio da je rak kože, posebno melanom, jedan od agresivnijih i na lečenje otpornih zloćudnih tumora kod ljudi.