NATO mora da ubrza i pojača pomoć Ukrajini, finansijski i kroz proizvodnju municije i naoružanja i sada preuzima na sebe koordinaciju te pomoći, izjavio je u petak u Briselu hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić. Prema rečima ministra Anušića na sastanku je bilo reči o brojnim inicijativama, kojima će od sada da koordinira NATO, a što će se službeno usvojiti na samitu u Vašingtonu. Ministar Anušić je rekao da se članice NATO-a, među njima i Hrvatska, trebaju ponašati u skladu s novim okolnostima, što bi značilo da za razliku od prethodnih 20-tak godina, kada se bezbednost podrazumevala, sada naglasak stavlja na proizvodnju oružja i municije, dodajući da se mora promeniti svest o tome. Najavio je da će Hrvatska ispuniti cilj koji je zacrtan od strane NATO-a, odnosno da će da izdvoji 2 odsto BDP-a za odbranu, tri godine ranije nego što je planirano, dok se drugi cilj odnosi na izdvajanje 20 odsto iz odbrambenog budžeta za modernizaciju, koji Hrvatska, kako je rekao, već ispunjava. Poručio je da je hrvatski odbrambeni budžet od 2016. godine do danas povećan za 122 odsto i sada iznosi milijardu i 178 miliona evra, što je skoro 1,9 odsto ukupnog BDP-a, te da se Hrvatska obavezala do 2030. da ispuni cilj o izdvajanju dva odsto za odbranu, ali da će to sada ostvariti već 2027. godine.
Državna kancelarija za reviziju saopštila je da je finansijskom revizijom za 2022. utvrđen nagomilan deficit od gotovo 1,2 milijarde evra za 48 od ukupno 56 bolnica, kao i da nisu preduzete sve aktivnosti kako bi se uredilo upravljanje i održavanje skloništa za građane. Spomenuti iznos deficita čini 43 odsto prihoda koje su ove bolnice ostvarile tokom 2022. godine, saopštila je juče načelnica Odeljenja za odnose s javnošću Državne kancelarije za reviziju Josipa Maraković. Najučestalije nepravilnosti i propusti bolničkih zdravstvenih ustanova utvrđeni su u području računovodstvenog poslovanja i finansijskog izveštavanja. Između ostalog, revizijom je takođe utvrđeno da su bolnice prilikom obračunavanja plata primenjivale koeficijente veće od propisanih, a u gotovo svim bolnicama značajan broj zaposlenih ostvarilo je više prekovremenih sati od propisanih 180 godišnje. Poseban fokus Kancelarija je usmerila prema reviziji efikasnosti upravljanja i korištenja skloništa za građane, kojim su obuhvaćena su skloništa Direkcije civilne zaštite te 14 gradova na čijem se području nalazi najveći broj skloništa. Utvrđeno je da nisu preduzete sve potrebne aktivnosti za uređenje načina upravljanja, korištenja i održavanja javnih i drugih skloništa za građane na području Hrvatske, istakla je Maraković i dodala da će ovi izveštaji biti dostavljeni Hrvatskom saboru i Državnom tužilaštvu.
Potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Josip Dabro održao je u Vinkovcima sastanak sa slavonskim svinjogojcima na temu „Stanje u svinjogojskom sektoru i predlozi za budući period”. Na sastanku se razgovaralo o posledicama afričke svinjske kuge i problemima s kojima se svinjogojci susreću. Dabro je tom prilikom istakao važnost sastanka kako bi dobio povratne informacije od uzgajivača svinja o provedenim merama, koliko su zadovoljni sa sredstvima dobijenim zbog eutanazije svinja kao i o planiranim podrškama. – Hteo sam da čujem probleme, održana je konstruktivna rasprava s ciljem rešavanja problema i povećavanja fonda svinja, rekao je ministar poljoprivrede. Naglasio je da će politika ministarstva da bude povećanje samoodrživosti, usmerena na pet ključnih tačaka, među kojima će da bude zastupljena i proizvodnja mesa. Program finansijske podrške uključuje iznos od 50 miliona evra, do sada je isplaćeno nešto više od 30, a isplate traju do kraja godine, poručio je Dabro i naglasio da je prioritet rešavanje problema posledica afričke svinjske kuge. Predsednik Odeljenja za za svinjogojstvo Hrvatske poljoprivredne komore Antun Golubović istakao je zadovoljstvo zbog održanog sastanka i rekao da bi ih trebalo češće održavati.
U okviru programa Zaželi, u Gradskom muzeju u Vukovaru održana je početna konferencija projekta „Pokloni mi osmeh IV“, kojeg provodi Grad Vukovar s ciljem pružanja usluge podrške u svakodnevnom životu za minimalno 186 starijih i osoba s invaliditetom. Projekat pridonosi povećanju socijalne uključenosti i prevenciji institucionalizacije ranjivih grupa na području grada, a predviđeni period njegovog trajanja je 36 meseci, dok će se usluge podrške i pomoći u kući pružati 33 meseca. Ugovore o radu za 31 zaposlenog u muzeju je dodelio zamenik gradonačelnika Vukovara Filip Sušac i istakao da projekat ima višestruki značaj. Vrednost ovoga projekta je u tome što s jedne strane se angažuju teže zapošljive osobe, a s druge strane zastupljena je briga za starije i nemoćne sugrađane, rekao je Sušac, zahvalivši Razvojnoj agenciji Vukovar na dosadašnjim uspešno provedenim projektima Grada Vukovara, od kojih je i „Pokloni mi osmeh IV“ .Voditeljka projekta Ivana Brežnjak je istakla kako se kroz ovaj projekt, za razliku od prethodnih iz poziva Zaželi, mogu zaposliti i muške osobe. Rekla je da će korisnicimaa osim pomoći u kući, kroz projekat da budu podeljeni i paketi s osnovnim kućnim i higijenskim potrepštinama. Projekat „Pokloni mi osmeh IV“ se provodi u sklopu Evropskog socijalnog fonda plus, Program Efikasni ljudski potencijali 2021.-2027. Ukupna vrednost projekta ugovorena s Ministarstvom rada, penzionog sistema,porodice i socijalne politike iznosi 1.488.000 evra. Bespovratna sredstva obezbeđena su u iznosu od 85 odsto iz Evropskog socijalnog fonda i 15 odsto iz Državnog budžeta Republike Hrvatske.