Ovogodišnji popis odabranih projekata gradova i opština za sufinansiranje i podsticanje razvoja komunalne privrede i ujednačavanje komunalnog standarda je objavljen a predloge projekata na Javni poziv Ministarstva prostornog uređenja, građevine i državne imovine, predstavnici opština i gradova mogli su da dostave u periodu od 24. maja do 13. juna. Nakon provedene administrativne provere, ministarstvo je od dostavljenih 358 zahteva jedinica lokalne samouprave odobrilo su 352 projekta, koji će se sufinansirati s ukupnim iznosom nešto većim od 10 miliona i 500 hiljada evra. Najmanji iznos sufinansiranja po projektu iznosi 1.300, a najveći 40.700 evra, saopšteno je iz Ministarstva. Među odabranim je i projekat Opštine Borovo, kojoj je za rekonstrukciju pešačke staze u Ozrenskoj ulici odobren maksimalni iznos od 40.700 evra. Isti iznos odobren je i Opštini Markušica za izgradnju javne rasvete u naselju Markušica. Za sanaciju nerazvrstane ceste u naselju Pačetin, Opštini Trpinja odobren je iznos od 30.500 evra, dok je projekat Opštine Negoslavci “Uređenje komunalne infrastrukture” podržan s 8.300 evra.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio hapšenje petorice Srba iz Orolika, koji su uhapšeni 10. jula zbog sumnje da su počinili ratni zločin protiv civila i ratnih zarovbljenika, u Berku 1991. godine protiv dvojice pripadnika hrvatskih paravojnih snaga i četvorice civila koje su navodno fizički zlostavljali. Linta je istakao da je apsolutno jasno da je reč o kontinuitetu politike planskog progona srpskog stanovništva, s jedne, i politike zastrašivanja i uznemiravanja preostalih Srba u Hrvatskoj s ciljem da se isele sa svojih ognjišta, s druge strane. Uhapšeni su Branko Macura, Petar Macura, Dragoljub Balinović, Slobodan Vučetić i Milan Martić starosti od 54 do 72 godine, saopštio je Savez Srba iz regiona. Linta je naglasio da su svi uhapšeni čitavo vreme ili veći do vremena nakon rata živeli u Oroliku i bili u svakom trenutku dostupni hrvatskoj policiji i pravosuđu. Neki od njih su već ranije bili privođeni i procesuirani, ali državno tužilaštvo nije podiglo optužnicu jer nije imalo nikakvih konkretnih dokaza, dodajući da je reč o viđenijim Srbima koji su mirno živeli u svom selu jer nisu počinili bilo kakav zločin. Istakavši da hrvatsko pravosuđe nije ni nezavisno niti nepristrasno i da je očigledna namera da se organizuje što više montiranih sudskih procesa protiv pripadnika JNA, Teritorijalne odbrane i Vojske i policije Republike Srpske Krajine, pozvao je ministarku pravde Maju Popović da osudi hapšenje petorice Srba i da hitno razgovara sa hrvatskim ministrom pravosuđa i uprave Damirom Habijanom o rešavanju njihovog slučaja. Ministarka Popović u razgovoru sa Habijanom treba da insistira da Srbija dobije stvarni spisak srpskih veterana protiv koji se vode postupci vezani za ratne zločine”, istakao je Linta. Pozvao je Ministarstvo pravde da pruži punu konzularnu, pravnu i finansijsku pomoć uhapšenim Srbima.
S obzirom da se u praksi sve češće viđaju kod mlađe, ali i starije dece teškoće s pažnjom i koncentracijom, grafomotoričkim sposobnostima i nečitkim rukopisom, problemi u odnosima s vršnjacima, porodičnim odnosima, agresivnim ispadima, te depresivnim i anksioznim smetnjama, dečji psiholog Ivana Bilić, je govoreći o spomenutom, poručila kako je uzrok navedenih problema digitalni autizam. Upozorila je da je reč o razvojnom stanju kod dece do kojeg dolazi zbog zavisnosti od ekrana a reflektuje se kroz teškoće u komunikaciji. Bilić je poručila da se digitalni autizam može izlečiti, za razliku od “klasičnog”, dodajući da se smetnje manifestuju do treće godine detetovog života.Pre nego što razvije zavisnost od ekrana, dečji mozak je redovno prekomerno stimulisan korištenjem istog, a to uzrokuje stres u mozgu, objasnila je Bilić. Upozorila je na činjenicu da se u svakodnevnom radu može primetiti da deca provode sve više vremena na mobilnom telefonu i internetu, ali i svim drugim ekranima, što ima za posledicu teškoće prilikom učenja i pamćenja, nedostatak pažnje, spavanja, smetnje, poremećaji u ponašanju (burne reakcije, agresivnost, slabija tolerancija na frustraciju) i smetnje u regulaciji emocija.
Zamenica predsednika Hrvatske lekarske komore, dr. Vikica Krolo, je osvrćući se na probleme velikog manjka lekara u Hrvatskoj, upozorila da ih u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nedostaje 455, s tim da je sada njih 40 procenata starije od 60 godina, te da zdravstveni sistem zavisi od doktora starijih od 65 godina kojih je čak 244 a koji rade u porodičnoj medicini. Poručila je da stanje nije dobro u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ističući da nedostaje oko 90 ginekologa, oko 80 pedijatara te 266 lekara opšte prakse. Ministar zdravstva Vili Beroš smatra da je ministarstvo povodom navedenih problema napravilo sve što je moglo, navodeći da se provođenjem reforme u zdravstvu obezbedilo 130 miliona evra za 922 specijalizacije iz primarne zdravstvene zaštite. Podsetio je i da su se reformom izjednačile plate lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti s onim u bolničkom zdravstvenom sistemu. Ministar je poručio da iskorak očekuju i od HZZO-a jer su ulaganja poslednjih desetak godina u primarnu zdravstvenu zaštitu prepolovljena, od 6 odsto budžeta HZZO-a na 2,8 posto.
Ovog leta prvi put su obezbeđeni dodatni timovi u domovima zdravlja, ugovoreni s HZZO-om, za turiste iz EU te domaće turiste gde će svi moći da dobiju zdravstvenu uslugu, recept i uputnice na teret svog zdravstvenog osiguranja. Reč je o 36 lokacija, na kojima su Županije i domovi zdravlja obezbedili delatnike za 36 timova, a predviđeno je da rade do 30. septembra sa ciljem smanjivanja gužve u bolnicama. U vrhuncu sezone u Istri letuje gotovo 600 hiljada turista što predstavlja značajno opterećenje za zdravstveni sistem, kako za domove zdravlja tako i za Opštu bolnicu, rekao je direktor Istarskih domova zdravlja dr. Nikola Žgrablić. Pročelnica Upravnog odeljenja za zdravstvo i socijalnu pomoć Istarske županije, Gordana Antić ističe kako je HZZO obezbedio besplatne preglede, ali ne i plate lekarima koji rade s turistima, te da su iste obezbeđene iz lokalnih sredstava. Dodala je da je dosad bio problem što su se u turističkim ambulantama naplaćivale usluge, zbog čega su svi su odlazili tamo gde ne moraju da plate, ističući da je ovo veliki korak ka rasterećenju porodičnih lekara i hitne službe.