Vlada i sindikati javnih i državnih službi potpisali su danas Memorandum o razumevanju između Vlade RH i sindikata javnih i državnih službi, na osnovu kojeg će od juna za 219 hiljada zaposlenih u državnim i javnim službama rasti plate od 60 do 100 evra, najviše onima s najmanjim platama, a svi će dobiti i regres u iznosu od 300 evra. Za 100 evra neto najviše će narasti najmanje plate s koeficijentom od 0,631 do 1,00. Za 80 evra porašće onima s koeficijentima od 1,11 do 1,52, a za 60 evra zaposlenima s koeficijentom od 1,53 do 1,86.
Premijer Andrej Plenković danas je, vezano uz potpisani Memorandum o razumevanju između Vlade i sindikata javnih i državnih službi, rekao da je reč o trajnom privremenom dodatku i jednom od najvećih povećanja plate s jednim zajedničkim dogovorom. Obuhvatiće više od 219 hiljada ljudi od ukupno njih 245 hiljada, što znači da smo praktički obuhvatili sve osim onih s najvećim platama te najvišim koeficijentima i platama, rekao je premijer naglasivši da se Memorandum donosi u kontekstu dijaloga sa sindikatima koji je na visokom stepenu, ali i kontekstu socijalnih i ekonomskih okolnosti, a u septembru će biti nastavljeni pregovori o osnovici plate.
Novim zakonom o ličnoj asistenciji broj korisnika usluge lične asistencije biće povećan sa sadašnjih približno 4000 na više od 15 hiljada, povećava se broj časova korisnicima, te broj pružalaca usluga. Povećaće se i broj roditelja negovatelja, čija će deca da imaju pravo na ličnog asistenta, sa sadašnjih 570 na više od 2000. Raste i cena rada asistenata s 54 na 82 kune čas. Proširenjem obuhvatanja usluge država će na godišnjem nivou za usluge osobne asistencije da izdvaja više od 176 miliona evra.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić istakao je danas u Saboru da je Vlada kod izrađivanja predloga zakona o ličnoj asistenciji sarađivala s udruženjima osoba s invaliditetom, poručivši da je to njihov zakon, a i pre same rasprave opozicija je iznijela niz primedbi na predloženi zakon. U radnoj grupi bilu su svi predstavnici udruženja osoba s invaliditetom, to je njihov zakon i naš odgovor njima da im omogućimo uključiv život u sve segmente društva, rekao je ministar Piletić predstavljajući konačni tekst zakona o ličnoj asistenciji kojim ta socijalna usluga postaje trajno zakonsko pravo.
Dostupnost lekara porodične medicine, primarnih ginekologa i pedijatara u 2022. i 2023. bila je tek “delomično efikasna”, navedeno je u izveštaju Državne revizije o efikasnosti primarne zdravstvene zaštite u Hrvatskoj koji je ove nedelje dostavljen Saboru. Revizija je ispitivala planiranje i dostupnost ljudskih resursa, odnosno broj lekara i teritorijalnu pokrivenost primarnom zdravstvenom zaštitom, te izdala 28 naloga i uputstava zdravstvenoj administraciji – Ministarstvu zdravstva, Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje (HZZO) i Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo (HZJZ).
Povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim licima, u centru grada održana je javna akcija, u kojoj su članice Udruženja žena Vukovar građanima delile letke i druge informativne materijale o oblicima nasilja nad starijim osobama. Cilj je bio da ih pravovremeno informišu o prepoznavanju kao i o prevenciji nasilja, te podizanju svesti o tom problemu. Udruženje žena je akciju provelo u okviru dvogodišnjeg programa Superseniori Vukovara, koji finansira Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike.
Letnji odmor unutar Hrvatske ove godine planira 40 odsto građana, dok njih 32 procenta razmatra tu mogućnost, ali još uvek nisu sigurni. Pokazali su to rezultati istraživanja MasterIndexa, koje je za Mastercard u aprilu provela agencija Improve. Privatni smeštaj ostaje najpopularniji izbor, a prilikom izbora destinacije, najvažniji faktori su dobar odnos cene i kvaliteta te cena smeštaja, pri čemu se preferiraju destinacije s manjom gužvom. Najveća briga vezana uz putovanja je rast cena, odnosno inflacija. Kada je reč o planovima za putovanja ove godine uopšteno, ne samo vezanim uz letovanje, njih planira čak 90 odsto ispitanih. Najčešće se radi o putovanjima unutar Hrvatske (77 %), dok svaki četvrti građanin planira da poseti susedne zemlje ili druge unutar Evrope. Pritom je putovanjima unutar zemlje popularnost pala za šest procentnih bodova. Putovanje na drugi kontinent planira sedam odsto ispitanih.