Povodom Međunarodnog dana porodice, Institut za društvena istraživanja u Zagrebu objavio je rezultate istraživanja kojima je utvrđen visok nivo poverenja mladih u članove porodice, ali puno manje u prijatelje, komšije i učenike iz razreda. Cilj projekta je uspostavljanje naučnog praćenja efekata pandemije i zemljotresa na sistem vaspitanja i obrazovanja, decu i mlade u Hrvatskoj, a proveden je u 167 škola na 12 744 učenika. Utvrđeno je da je većina mladih zadovoljna odnosima s roditeljima, ali da devojke izražavaju niži stepen zadovoljstva. 72,8 odsto mladih veruje svojim roditeljima, ali devojke manje od dečaka. Naime, 9,4 odsto 17-godišnjakinja nezadovoljno je odnosom s roditeljima. “Cilj nam je da pojačamo glasove mladih vezano uz porodične odnose na osnovu naučnog istraživanja koje je provedeno na velikim uzorcima”, objavljeno je sa Instituta i dodano da je porodica primarna zajednica koja ima najsnažniji uticaj na razvoj dece i mladih te da se perspektive mladih retko uzimaju u obzir u društvenim raspravama o porodičnim odnosima i izrađivanju porodičnih politika. Istraživanje je pokazalo i da prijateljima u potpunosti veruje 22,8 odsto mladih, komšijama njih 6,8 odsto, a samo 5,5 odsto učenicima iz razreda.
U organizaciji Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Grada Vukovara i Zajednice Udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije u subotu je obeležena godišnjica “Sećanje na žrtve ustaškog zločina na Dudiku”, uz poruku da žrtve umiru samo ako ih zaboravimo. Obeležavanju je prisustvovalo više od 40 delegacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Prisutnima se obratio potpredsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske Lazo Đokić koji je ukazao na uporno nastojanje profašističkih snaga da promovišu poražene fašističke ideje i da je zato borba protiv fašizma i dalje naša stalna obaveza. U subotu je i na Petrovoj gori obeležena godišnjica proboja partizanskih snaga od strane Prvog kordunskog partizanskog odreda, na čijem obeležavanju je predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac rekao da pripadnici srpskog naroda antifašisti nisu pretnja Hrvatskoj nego su to oni koji ih sa saborske govornice nazivaju neprijateljima hrvatske države. “Ako je antifašizam pretnja Hrvatskoj, zbog kojeg smo se danas okupili, onda treba reći da nismo mi pretnja kao što nisu bili oni koji su 1942. godine ustali i napravili proboj, nego ste vi pretnja kao i oni iz 1941.”, rekao je Pupovac. Predsednik SNV-a nije spominjao konkretna imena, ali poznato je da je zastupnik Suverenista Željko Sačić nedavno u Hrvatskom saboru izneo optužbe za “širenje neprijateljske i protivhrvatske propagande preko nedeljnika Novosti”.
U Zagrebu ukupno 10 ulica nosi imena po osobama koje su povezane sa NDH, a Odbor za imenovanja trgova i ulica zagrebačke Gradske skupštine je odlučio da će se ta imena menjati. Zeleno svetlo preimenovanjima dao je skupštinski odbor, čija je predsednica Rada Borić istakla da je sve pokrenuto na inicijativu Documente – Centra za suočavanje s prošlošću i Svetskog jevrejskog kongresa. Oni su se ranije obratili svim jedinicama lokalne samouprave, pa tako i Zagrebu, s popisom ulica i trgova koji nose imena pojedinaca povezanih s ustaškim režimom. U poslanom dokumentu, navode se imena 25 pojedinaca povezanih s NDH koji u Hrvatskoj, u pojedinim mestima i gradovima, imaju svoje ulice i trgove, pa i spomenike.
Monodrama „Nadežda Petrović”, u izvođenju prvakinje Narodnog pozorišta i profesorke na Akademiji lepih umetnosti u Beogadu, Biljane Đurović izvedena je u subotu u Srpskom domu. Glumica je ujedno i adaptirala tekst za monodramu, koja je sačinjena od autentičnih pisama Nadežde Petrović. Radnja predstave smeštena je u poslednji dan slikarkinog života, u sobu valjevske bolnice 3. aprila 1915. Uprkos potpunoj iznemoglosti od epidemije, u groznici, uz halucinacije, znamenita Srpkinja preispituje (ne)moć umetnosti u ratu, razmišljajući o čudu života i smrti i bezuspešno pokušavajući da se pridigne i vrati ranjenicima i bolesnicima, rekla je Đurovićeva, koja je za ovu ulogu višestruko nagrađivana u zemlji i inostranstvu. Direktor Srpskog doma u Vukovaru, Nebojša Vidović podsetio je da, između ostalih programskih aktivnosti, imaju i ciklus događaja posvećenih znamenitim Srbima, među kojima se našla i Nadežda Petrović.
U ovogodišnjem gradu domaćinu Iloku, u Slovačkom domu, svečano je otvoren 30. Festival glumca, jedini festival posvećen glumcu injegovom stvaralaštvu i upravo se on nalazi u centru – glumci su u ulogama selektora, domaćina Festivala i ocenjivačkog suda. „Festival je počeo kao želja i potreba glumaca da ljudima ovog kraja u teškim vremenima na trenutak skrenu pažnju sa svega što se događalo i evo potrajao je do danas. Svake godine dolaze novi glumci, svake godine ih je sve više, mi ih otvorenog srca dočekujemo i tako će to biti i dalje“, rekao je vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić na svečanom otvaranju. Selektor jubilarnog Festivala glumca je glumac Zijad Gračić, koji je odabrao 13 predstavaza odraslei dve za decu. Dobrodošlicu okupljenima poželeli su ovogodišnji glumci domaćini Anja Šovagović Despot i Dragan Despot, a ocenjivački sud čine glumci Mirela Brekalo Popović, Maro Martinović i Miroslav Čabraja. Festival je u Iloku otvorila predstava “Beba” Kerekeš teatra, a cele nedelje će u svih 5 gradova naše županije biti odigrano 15 predstava.