Predsednica Sindikata penzionera Hrvatske Jasna A. Petrović ocenila je juče da je dobro što Vlada novim merama pomaže najsiromašnijima, ali smatra da umesto jednokratne pomoći treba da uvede konkretne i socijalno pravedne mere. Premijer Andrej Plenković najavio je juče, predstavljajući nove mere pomoći, da će Vlada jednokratnim nadoknadama pomoći gotovo 700 hiljada penzionera sa visinom penzije do 610 evra. Petrović je za Hinu istakla da u merama za penzionere nema ništa neočekivano ili novo, osim što je taj dodatak povećan za 5,37 odsto u odnosu na prethodni. “Nemamo ništa protiv da se pomaže najsiromašnijima jer je to naš predlog još iz vremena covida, ali prihvatiti to kao neki trajni oblik pretvaranja penzije u socijalnu pomoć ne smatramo pametnim rešenjem, pre svega jer nije ni socijalno pravedno”, rekla je ona. Svi koji imaju penziju do 260 evra dobiće 160 evra pomoći, oni koji imaju od 260 do 330 evra dobiće 120 evra, oni s penzijom od 330 do 470 evra dobiće 80 evra, a oni s penzijom od 470 do 610 evra dobiće 60 evra dodatka. Sindikat traži konkretne mere – povećanje penzija za 10 procenata, što hitnije uvođenje novog modela usklađivanja penzija koji će imati socijalnu dimenziju, i to po 100 procentnom indeksu rasta plata ili cena, ali i druge mere koje će prvenstveno pomoći samcima, jer velik broj osoba starijih od 65 godina je siromašno ako žive sami.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić juče je odbacio prozivke Sindikata penzionera da Vlada ne rešava sistematski finansijske probleme penzionera, istakavši da im se pomaže petim paketom mera u dve godine. “Početkom ove godine na snagu je stupio novi zakon o penzionom osiguranju, sve porodične penzije su povećane za deset procenata, a omogućena je i nova vrsta prihoda u penzionom sistemu”, izjavio je Piletić u Dnevniku HTV-a. “Ako tako komentarišu, to je odmak od retorike koju su imali na sednici Privredno-socijalnog veća, kada su pružili podršku ovim merama”, rekao je Piletić te dodao da Vlada pomaže penzionerima petim paketom mera u poslednje dve godine.
Ministarstvo nauke i obrazovanja poručilo je da se učestvovanje učenika na nacionalnim ispitima tretira jednako kao redovno učestvovanje na nastavi koja je nastavnicima plaćena u skladu s propisima te nema potrebe za dodatnim plaćanjem ako se odvija u okviru osmočasovnog radnog vremena. Iz Ministarstva podsećaju da je provođenje nacionalnih ispita u hrvatskom obrazovnom sistemu regulisano s više propisa, pre svega Zakonom o vaspitanju i obrazovanju u osnovnoj i srednjoj školi. Tamo se, ističu, navodi da se nacionalni ispiti provode zbog unapređenja kvalitete vaspitno-obrazovne delatnosti te su škole obavezne da koriste rezultate nacionalnih ispita zbog trajnog unapređenja svog rada.
Nacionalne manjine generalno su nedovoljno zastupljene u udžbenicima, pogotovo konkretne osobe, te postoji tendencija kolektivnim stereotipima koji su vezani uz istoriju međuetničkog konflikta, pokazuju rezultati studije objavljeni u publikaciji koja je predstavljena juče. Rezultati studije ukazuju i na pozitivne primere u promovisanju interkulturalnosti i multiperspektivnosti, naglašeno je na predstavljanju publikacije “Analiza predstavljanja nacionalnih manjina u udžbenicima i kurikularnim dokumentima Republike Hrvatske”. Voditelj istraživačkog tima za provođenje analize Dejan Stjepanović sa Univerziteta u Dundeeju iz Ujedinjenog Kraljevstva rekao je da rezultati nisu neočekivani, a studija donosi i preporuke za državne organizacije, škole, izdavače i naučnu zajednicu. Analizirani su udžbenici za nastavu na hrvatskom jeziku, državnog programa obrazovanja, i to po dva najzastupljenija udžbenika za predmete Hrvatski jezik, Muzička kultura, Muzička umetnost, Likovna kultura, Likovna umetnost, Priroda i društvo, Istorija, Geografija, Etika i Politika i ekonomija, a analizirane su romska, srpska, talijanska i u manjem obimu mađarska manjina. Potpredsednica Vlade Republike Hrvatske Anja Šimpraga rekla je da je Vlada prepoznala potrebu za otvaranjem razgovora o ovoj temi te se u sklopu Operativnih programa nacionalnih manjina za period 2021.-2024. kao posebnu aktivnost obavezala da izradi ovu analizu obrazovne politike u odnosu na doprinos pripadnika nacionalnih manjina hrvatskoj politici, kulturi, umetnosti, privredi, nauci i društvu uopšte. Cilj je da se u budućoj reformi obrazovnih programa značajna imena pripadnika nacionalnih manjina u hrvatskoj istoriji, kao i datumi i činjenice koje su vezane za njihov doprinos, uključe u kulturnu, obrazovnu i drugu politiku. Šimpraga je rekla da se nacionalne manjine u javnom prostoru često spominju kao kulturna prednost i bogatstvo naše zemlje, ali prečesto svedočimo da se u delu javnosti one predstavljaju negativnim stereotipovima koje pojedini učesnici nastoje da prikažu kao društvenu pretnju.
Hrvatska ima drugu najveću smrtnost od karcinoma među zemljama Evropske unije, a implementacija personalizovanog pristupa za svakog metastatskog pacijenta jedno je od rešenja, naglašeno je juče na konferenciji „Trendovi u zdravstvu“ u organizaciji Američke privredne komore. Osim personalizovanog pristupa pacijentu, hrvatski plan kontrole raka predviđa i uspostavljanje onkološke baze podataka kao jednog od ključnih delova poboljšanja brige za pacijente, rečeno je na konferenciji. Trendovi pokazuju da dolazi do sve većih zahteva pacijenata za poboljšanom kvalitetom brige, bržim usvajanjem novih tehnologija i digitalizacije, što stvara pritisak da se zdravstveni sistem strukturno i tehnološki transformira. “Dok je fokus drugih zemalja na implementaciji umetne inteligencije, robotike i naprednih tehnoloških rešenja u zdravstvo, Hrvatskoj je u fokusu još uvek sanacija i reforma zdravstva,“ rekla je izvršna direktorka Američke privredne komore Andrea Doko Jelušić. Hrvatska za zdravstvo izdvaja 7,8 odsto BDP-a, što je tri procenta manje u odnosu na prosek članica Evropske unije, koje izdvajaju 10,9 odsto. Učesnici konferencije su naglasili da je neophodno da se zaustavi daljnje snižavanje cena lekova jer ako se one proporcionalno ne prilagode u odnosu na porast ulaznih troškova, snabdevanje će biti ugroženo.
Osječki Klinički bolnički centar planira da nabavi PET/CT aparat za Klinički zavod za nuklearnu medicinu i zaštitu od zračenja, vrednosti dva miliona evra bez PDV-a, o čemu se vode pregovori s Ministarstvom zdravstva, saznaje se iz Direkcije ove zdravstvene ustanove. PET/CT predstavlja jednu od najsavremenijih dijagnostičkih metoda, koja omogućuje preciznu i tačnu dijagnostiku, čak i najmanjih tumora veličine četiri do pet milimetara. Zbog izvanredne rezolucije PET/CT sistema, lekari mogu mnogo ranije da dijagnostikuju zloćudni tumor, efikasnije otkriju metastaze, planiraju odgovarajuće lečenje, a hirurzi ciljano i delotvornije odrede obim operacionog zahvata ili izbegnu nepotrebne operacije. Iz Direkcije osječkog KBC-a napominju da će dijagnostika PET/CT-om smanjiti troškove jer će, osim u onkologiji, moći da se primeni i u dijagnostici bolesti gotovo svih drugih sistema organa.