Polaganjem venaca i paljenjem sveća, u Vukovaru je kod spomen obeležja na Memorijalnom groblju žrtava rata obeležena 28. godišnjica međunarodnog priznanja te 22. godišnjica mirne reintegracije Podunavlja i završetka mandata UNTAES-a. Počast i zahvalnost svima stradalima odale su delegacije grada Vukovara, predvođena zamenikom gradonačelnika Marijanom Pavličekom, Vukovarsko-sremske županije na čelu sa županom Božom Galićem, Glavnog štaba oružanih snaga Republike Hrvatske te predstavnici stradalničkih udruženja. Zamenik gradonačelnika Pavliček je rekao kako je današnji datum jedan od važnijih u novijoj hrvatskoj istoriji. Upravo ovde na Memorijalnom groblju, želimo se zahvaliti onima koji su bili najzaslužniji za stvaranje hrvatske države, izjavio je Pavliček.Vukovarsko-sremski župan Božo Galić je rekao kako su vest o međunarodnom priznanju Hrvatske primili s oduševljenjem.Danas odajemo počast i zahvaljujemo onima koji su najzaslužniji, onima koji su dali svoje živote za međunarodno priznaje Hrvatske. Zahvaljujući njima gradimo Hrvatsku kakvu su oni zamišljali i to moramo nastaviti za prosperitet Vukovara, Vukovarsko-sremske županije, Slavonije i Srema i za celu Hrvatsku, izjavio je župan Galić.
Značenje jednog od najvažnijih sektora – poljoprivredne proizvodnje i prehrambeno-prerađivačke industrije – ogleda se u činjenici da ovaj kompleks u ukupnoj dodanoj vrednosti učestvuje sa čak 7 %, u ukupnoj zaposlenosti s oko 10 %, a u ukupnom robnom izvozu RH sa značajnih 14 %.Istakli su to iz Hrvatske privredne komore i dodali da je u 2018. godini zabeleženo zaustavljanje negativnog trenda povećanja vanjskotrgovinskog deficita u poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.”Uprkos rastu izvoza od 10 % u ovoj godini, brži rast uvoza produbio je deficit za čak 17 %, pa smo prvih devet meseci 2019. godine završili s više od milijardu evra negativne bilance, što je veći deficit u odnosu prema svih 12 meseci prethodne godine. I dalje raste uvoz mesa, naročito svinjskog, te mleka i mlečnih proizvoda. Veliki konkurentski pritisak, naročito iz zemalja EU-a, i rastuća turistička potrošnja uz nedovoljnu domaću proizvodnju, generišu sve veći uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Hrvatska nije samodovoljna u većini osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Izuzetak su žitarice i uljarice koje se i izvoze”, naglašavaju iz Komore. U odnosu na period od pre deset godina obim poljoprivredne proizvodnje nam je manji za više od 15 %. Pre početka rata u Hrvatskoj, vrednost poljoprivredne proizvodnje iznosila je oko 32 milijarde kuna, a danas je taj broj oko 17 milijardi kuna. Jedan od razloga tome je činjenica da su za čak 40 % porodičnih poljoprivrednih domaćinstava u RH podsticaji jedini izvor prihoda.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u 2019. u okviru Programa ruralnog razvoja isplaćeno je nešto više od 6,5 miliona kuna za premije osiguranja za 1046 poljoprivrednih domaćinstava. U najistočnijoj županiji postoji 5485 OPG-ova, koliko ih je upisano u Upisnik poljoprivrednih domaćinstava, a zajedno su u prošloj godini, za mere u okviru Programa ruralnog razvoja te za direktna plaćanja i mere tržišne podrške u sklopu Evropskog fonda za garancije u poljoprivredi, dobili više od 300 miliona kuna. Kod slavonskih ratara poslednjih godina polako sazreva svest o tome da je isplativo osigurati useve od elementarih nepogoda, od suše do preteranih padavina i grada, jer u slučaju kakve prirodne ili druge katastrofe, biće barem delomično namiren gubitak.
Centar Simon Vizental oštro je protestovao protiv odluke slovenačkog Vrhovnog suda da iz proceduralnih razloga poništi presudu kojom je domobranski general Leon Rupnik 1946. godine osuđen na smrt i pogubljen.”Odluka o poništenju presude čoveku koji je ‘aktivno učestvovao u zločinima holokausta’ je sramna i predstavlja iskrivljavanje istorije i veliku uvredu Rupnikovim žrtvama”, rekao je Efraim Zurof, direktor za istočnoevropska pitanja Centra Simon Vizental, u pismu slovenačkoj ambasadorki u Izraelu Andreji Purkart Martinez.
Biblioteka Osnovne škole u Negoslavcima primila je donaciju od 250 knjiga iz Odeljenja selektivne nabave Narodne biblioteke Srbije. Reč je o veoma vrednoj građi, koju čine lektirni naslovi, naslovi za rekreativno čitanje i stručna literatura namenjena učenicima i radnicima škole. Naime, 15. novembra prošle godine, u Zagrebu je održan okrugli sto pod nazivom „Knjižnica za druge i drugačije“ u organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, odnosno njegove sekcije za manjinske biblioteke, a domaćin je bila Centralna biblioteka Srba u Hrvatskoj. Na skupu je prisustvovao i bibliotekar iz OŠ Negoslavci Bojan Lazić koji je tamo bio i jedan od izlagača, ali i jedini predstavnik školskih bibliotekara. Na taj način došlo je i do inicijative za donacijom knjiga spomenutoj biblioteci.
Hladno i vlažno vreme deluju na plućne bolesnike i intenziviraju im probleme, upozoravaju lekari, navodeći da u takvim situacijama bolenicima katkad ne pomažu čak ni inhalatori i to posebno u vreme jače magle i tokom večernjih časova. Takvo vreme nikako ne pogoduje ni kardiovaskularnim bolesnicima. Tokom hladnijeg vremena srčani bolesnici, koji su imali srčane epizode, osete tegobe i katkad dolazi i do novog srčanog incidenta. S obzirom da trenutne vremenske prilike ne pogoduju ovoj kategoriji bolesnika, lekari apeluju na redovno uzimanje terapije.