HDZ-ov gradonačelnik Vukovara Ivan Penava direktno je u ekstremističkom Hrvatskom tjedniku napao premijera i predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića i tako krenuo u otvorenu borbu protiv njega.”Plenković vodi HDZ u pogrešnom smeru, zato sam sad još motivisan za unutarstranačke izbore”, rekao je Penava u intervjuu za spomenuti nedeljnik. Ta se izjava našla i na naslovnici lista s izjavom: “Ne može se više ćutati“.Penava je osim što je prvi put direktno napao Plenkovića i to izjavom da vodi HDZ u pogrešnom pravcu, jasno u ekstremističkom glasilu najavio svoju kandidaturu za čelo stranke.Penava i Plenković već su bili u sukobu, međutim, nikad direktno, a obojica su jedan o drugom ipak birali reči. Penava je tako izbegavao da direktno prozove Plenkovića kada je govorio o nezadovoljstvu institucijama zbog neprocesuiranja ratnih zločina u Vukovaru.
Predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić u ponedeljak se sastao sa predsednikom opštine Ivanjica Zoranom Lazovićem. Teme razgovora odnosile su se na mogućnosti saradnje i povezivanja Zajedničkog veća opština i opštine Ivanjica kroz saradnju u oblasti privrede, sporta, kulture, a posebno u domenu kreiranja i realizacije zajedničkih projekata koji bi bili zanimljivi i od interesa za obe strane. Zajednički je zaključeno da potencijal za saradnju postoji i dogovoreno je povezivanje Projekt centra Zajedničkog veća opština sa odeljenjem za privredu i ekonomski razvoj opštine Ivanjica kako bi se definisali zajednički projektni predlozi koji bi se uputili prema različitim izvorima finansiranja. Dogovorena je i uzvratna poseta delegacije opštine Ivanjica Zajedničkom veću opština kako bi se na licu mesta sagledali potencijali povezivanja i zajedničkih aktivnosti tokom 2020. godine.
Hrvatska danas obeležava 28 godina od međunarodnog priznanja, kada su je 15. januara 1992. priznale tadašnje članice Evropske unije, a na isti datum 1998. godine završena je i mirna reintegracija Podunavlja. Mirnom reintegracijom je u ustavno-pravni sistem Hrvatske vraćeno područje istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Osnovni, odnosno Erdutski sporazum o istočnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, potpisan je 12. novembra 1995. u Erdutu i Zagrebu. Sporazum je označio početak dvogodišnje prelazne uprave Ujedinjenih nacija tokom koje su mirnim putem u ustavno-pravni sistem vraćeni preostali delovi Osječko-baranjske i Vukovarsko-sremske županije.
Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković predstavio je prioritete hrvatskog predsedavanja Savetom Evropske unije zastupnicima u Evropskom parlamentu i predsednici Komisije Ursuli von der Leyen. Pod motom „Snažna Evropa u svetu punom izazova”, Hrvatska se želi koncentrisati na rešavanje problema zabrinutih evropskih građana, istakao je Plenković u svom govoru pred Evropskim parlamentom u kojem je predstavio četiri glavna prioriteta šestomesečnog predsedanja – Evropa koja se razvija, Euvopa koja povezuje, Evropa koja štiti, te Evropa koja je uticajna. Plenković je poručio da će se rad tokom hrvatskog predsedanja fokusirati na postizanje dogovora oko novog Višegodišnjeg finansijskog okvira, uredan završetak procesa povlačenja Ujedinjene kraljevine iz Evropske unije, organizovanje samita država članica Evropske unije i zapadnog Balkana u maju te na pripreme za Konferenciju o budućnosti Evrope.
Evropski parlamentarci su na sednici povodom predsedavanja Hrvatske Savetom Evropske unije žestoko kritikovali zvanični Zagreb zbog problema s migrantima i vladavinom prava. Povodom najave Hrvatske da se tokom ovog polugodišta namerava usredsrediti na vladavinu prava i bolje upravljanje migracijama, švedska evroparlamentarka Malin Bjork je, obraćajući se Plenkoviću, rekla da je lično posetila područje na severu Bosne i Hercegovine, na granici sa Hrvatskom i šta je tamo videla. “Tamo je bilo 10 hiljada nezakonitih povrataka 2018. i čak 25 hiljada prošle godine”, poručila je Malin Bjork i dodala da je tamo otišla nakon što je pročitala izveštaj o brutalnosti hrvatske granične policije. Bjork je na kraju zaključila da Hrvatska ne može ući u šengenski prostor ako se ne zaustavi takva situacija. Plenkoviću su i drugi evroparlamentarci prebacivali ponašanje Hrvatske prema migrantima, a on je odgovorio da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, već da se “hrvatska, evropska i buduća granica Šengena” štiti sa 6500 policajaca. “Rešenje je zaštita spoljne granice, posebno one između Turske i Grčke na kojoj kreće istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta”, rekao je Plenković. I predsednica grupe Zelenih Ska Keler u Evropskom parlamentu je govorila o izveštajima o nasilju i zlostavljanju koje hrvatska policija čini nad ilegalnim migrantima na granici sa BiH. “To nije prihvatljivo ni u jednoj članici EU, ali ni u jednoj državi bilo gde”, rekla je Nemica, pa zaključila: “Hrvatske granice su evropske granice. Što se tamo dogodi je odgovornost svih. Nećemo okretati glavu od toga”. Plenković je na to rekao da se sve pritužbe na ponašanje hrvatske granične policije istražuju.
Hrvatska lekarska komora juče je ocenila uvredljivom i neprihvatljivom izjavu hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović koja je na primanju međunarodnih dopisnika akreditovanih pri Evropskoj uniji rekla da u Hrvatskoj “kada idete kod doktora, svi očekuju da donesete barem cveće, čokoladu i slične stvari“. Smatraju da takvom izjavom, prema pisanju britanskih medija, a koju su preneli i hrvatski mediji, predsednica iznosi neutemeljene predrasude i time omalovažava etičnost lekara u Hrvatskoj i njihov predani rad. “Hrvatska lekarska komora kao krovna organizacija lekara uvek se beskompromisno zauzima za odgovorno, profesionalno i etično obavljanje lekarske profesije. Ovakva paušalna i neistinita izjava vrlo je neodgovorna, ugrožava ugled lekarske profesije i može narušiti poverenje pacijenata u hrvatske lekare“, rekla je predsednica Komisije za medicinsku etiku i deontologiju Hrvatske lekarske komore Lada Zibar. I Hrvatska komora medicinskih sestara osudila je izjavu predsednice Republike u kojoj je spomenula medicinske sestre u kontekstu korupcije. Govoreći o korupciji u hrvatskom društvu, Grabar-Kitarović je na primanju međunarodnih dopisnika rekla da su je “prijatelji pitali zašto nije ništa odnela u bolnicu, jer medicinske sestre to očekuju”. Time je predsednica insinuirala da medicinske sestre “očekuju” nešto od pacijenata o kojima vode zdravstvenu brigu, ističe Komora medicinskih sestara u saopštenju. “Medicinske sestre i tehničari u najvećoj meri svoj posao obavljaju profesionalno i etično i maksimalno su posvećeni pacijentima”, ističe Komora koja nedopustivim drži povezivanje te humane profesije s koruptivnim radnjama.
Požar u zgradi Radničkog doma u Borovu naselju, koji je izbio sinoć u ranim večernjim časovima, ugašen je i to zahvaljujući brzoj intervenciji Javne vatrogasne jedinice Vukovar koja je odmah izašla na teren. O požaru su Županijski centar 112 Vukovar obavestili građani koji su se zatekli u blizini zgrade. Prema prvim informacijama s terena, požar je izbio u prizemlju zgrade, a zapalilo se smeće i raslinje koje nesavesni građani godinama odlažu u devastiranu zgradu. Policija je takođe izašla na teren, međutim. prema neslužbenim informacijama neće se raditi uviđaj, budući da nije pričinjena znatnija materijalna šteta, jer je zgrada Radničkog doma ionako u lošem stanju te joj predstoji obnova putem Intervencijskog plana Grada Vukovara, kada se u nju treba preseliti deo vukovarskog Veleučilišta Lavoslava Ružičke. Uzrok izbijanja požara za sada je nepoznat, međutim, građani na društvenim mrežama objavljuju fotografije iz kojih je vidljivo da je u zgradi Radničkog doma u Borovu naselju gorelo i u nedelju, 12. januara 2020. godine.