Zajedničko veće opštnina doniralo je juče platna za projektor i zvučnik, za potrebe rada i delovanja KUD-a “Vaso Đurđevic” iz Bršadina i tamošnjeg pododbora SKD “Prosvjeta”. Predsednik Veća, Srđan Jeremić rekao je da će nastaviti da pomažu rad ovog KUD-a najavivši ujedno raspisivanje konkursa za kapitalne donacije ZVO vrednosti milion kuna.
Povodom 30 godina od osnivanja Srpski demokratski forum održao je juče u Lipiku vanrednu skupštinu na kojoj je izabrana nova predsednica Jelena Nestorović, a poručeno je i da su iz Foruma izrasle temeljne organizacije koje nose politički i kulturni život te manjinsku samoupravu Srba u Hrvatskoj. Srpski demokratski forum, kao prva nevladina organizacija Srba u Hrvatskoj, matica je najvećeg dela srpskih organizacija u Hrvatskoj, kako prvih političkih stranaka kao što je Samostalna srpska stranka, kasnije SDSS, tako i kulturnih institucija kao što su Srpsko narodno veće i Prosvjeta, rečeno je na skupštini. Zbog svega toga ova je godišnjica za Srbe u Hrvatskoj zaista posebna, izjavio je saborski zastupnik i predsednik SNV-a Milorad Pupovac i izrazio zadovoljstvo što je “SDF svih ovih godina trajao kao snažna mirovno-politička organizacija na prostoru ne samo Hrvatske nego i cele bivše Jugoslavije. SDF je od nevladine organizacije za zaštitu ljudskih i manjinskih prava s početka devedesetih, s godinama postao zaštitnik prava izbeglica i povratnika, potičući međuetničku toleranciju ne samo na području Pakraca i Lipika, već i cele Hrvatske”, rekao je Pupovac.
Predsednik Vlade Andrej Plenković izjavio je juče da obaveznog horizontalnog vakcinisanja za sve sigurno neće biti te da je prvi cilj i dalje na različite načine govoriti građanima da se treba vakcinisati. “Obaveznog horizontalnog vakcinisanja za sve sigurno neće biti, to niti jedna zemlja ne radi, niti je to realno. Prvi cilj je sada da na različite načine, pa i ovom ozbiljnijom raspravom u javnosti koju imamo sada, potaknuti ljudi na vakcinisanje”, rekao je Plenković. Na nivou Evropske unije 50 odsto odraslog stanovništva je vakcinisano s dve doze. Mi smo na nešto više od 46 procenata s jednom dozom, a brzo se ovi s drugom dozom približavaju onima koji su primili prvu dozu, rekao je premijer i dodao da se raspravlja o tome da u pojedinim sektorima uvedu obavezno vakcinisanje, a jedan takav sektor je zdravstvo. “Tu imam utisak da su brojevi jako dobri, negde oko 80 odsto. Medicinske sestre i drugi radnici su malo na nižim procentima, ali vidimo napredak. Imamo ceo sistem socijalnog rada, domove za starije, nega onih kojima je potrebna kontinuisana pomoć. Treći segment koji je posebno važan, posebno na jesen, to je školstvo i obrazovanje”, rekao je Plenković.
Vladin predstavnik prihvatio je danas u Hrvatskom saboru amandman Silvana Hrelje iz HSU-a na izmene Zakona o penzionom osiguranju koji će i korisnicima najniže penzije omogućiti rad do četiri sata bez umanjenja penzije. Korisnicima prava na starosnu, prevremenu starosnu, invalidsku i porodičnu penziju, koji su ta prava ostvarili do 31. decembra 2013. pripada pravo na najnižu penziju u slučaju zaposlenja do pola punog radnog vremena, stoji u Hreljinu amandmanu. Na taj bi se način i tim korisnicima poboljšale materijalne prilike i potaklo uključivanje u svet rada i nakon penzionisanja. Hrvatski zavod za penziono osiguranje će po službenoj dužnosti zatečenim korisnicima kojima je isplata najniže penzije za vreme zaposlenja na pola radnog vremena bila obustavljena, uspostaviti isplatu najniže penzije bez donošenja rešenja, najkasnije u roku tri meseca od stupanja na snagu Zakona, počevši od 1. avgusta ove godine, ako je to za njih povoljnije, navodi se u Hreljinu amandmanu. Vladin predstavnik Ivan Vidiš prihvatio je i Hreljin amandman po kojem će Zakon stupiti na snagu 1. avgusta ove godine. O prihvaćenim amandmanima i o samom Zakonu još se treba izjasniti Hrvatski sabor, a učiniće to sutra, poslednjeg redovnog radnog dana prolećnog zasedanja.
Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju objavila je dvanaesti Konkurs za provođenje podmere “Podrška za ulaganja u obnovu poljoprivrednog zemljišta i proizvodnog potencijala narušenog elementarnim ili prirodnim nepogodama, nepovoljnim klimatskim prilikama i katastrofalnim događajima”. Svrha Konkursa je dodeljivanje podrške za obnovu poljoprivrednog potencijala narušenog zemljotresima da bi se osigurao nastavak i održivost poljoprivredne proizvodnje. Prihvatljivi korisnici su fizičke i pravne osobe upisane u Upisnik poljoprivrednika ili registrovane u Jedinstvenom registru domaćih životinja do trenutka podnošenja zahteva za podršku. Ukupan iznos raspoloživih sredstava je 120 miliona kuna, a visina javne podrške iznosi 100 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova projekta. Rok za podnošenje zahteva i dostavu Potvrde o podnošenju zahteva je do 13. septembra ove godine.