Na lokalnim izborima, koje će Vlada na današnjoj sednici raspisati za nedelju, 16. maj, predstavničku i izvršnu vlast za iduće četiri godine hrvatski građani biraće u 576 jedinica koliko Hrvatska ima opština, gradova i županija u kojima će građani birati veća i skupštine te načelnike, gradonačelnike, župane i njihove zamenike. U odnosu na izbore pre četiri godine, biraće se 568 zamenika načelnika i gradonačelnika manje te desetak odsto manje članova predstavničkih tela. Broj članova lokalnih veća i skupština zavisi o broju stanovnika jedinice, najmanje, njih sedam, biraće jedinice do 1000 stanovnika, a najviše, čak 47, one s više od 300 hiljada stanovnika. Dva zamenika će imati župan županije s više od 250 hiljada stanovnika i gradonačelnik grada koji ima više od 100 hiljada stanovnika, dakle Zagreba, Splita, Rijeke i Osijeka. Po jednog zamenika imaće župan čija županija ima do 250 hiljada stanovnika, a po jednog zamenika će imati i gradonačelnik i načelnik čiji gradovi i opštine imaju između 10 i 100 hiljada stanovnika i gradonačelnik grada koji je sedište županije. Načelnici i gradonačelnici opština i gradova s manje od 10 hiljada stanovnika nemaju zamenike. Drugi krug izbora, za one koji u prvom ne osvoje više od 50 odsto glasova, održaće se za 14 dana od prvog kruga, odnosno 30. maja, na Dan državnosti. Za razliku od predsedničkih i parlamentarnih izbora, birači mogu glasati samo u mestu prebivališta, a ne u nekom drugom mestu, bilo u Hrvatskoj, bilo u inostranstvu.
Ministarstvo turizma i sporta osiguralo je 20 miliona kuna za nabavu antigenskih testova namenjenih turistima kojima će testiranje trebati za povratak u svoje zemlje, a očekuje se da će sledeće nedelje početi vakcinisanje zaposlenih u turizmu, rekla je za Hinu ministarka Nikolina Brnjac. Predviđena sredstva za nabavu antigenskih testova su iz budžeta Ministarstva sa ‘stavke’ za povećanje konkurentnosti turističke privrede, a biće preraspoređena Ministarstvu privrede i održivog razvoja u delu Direkcije za robne zalihe, koje je ovlašteno provesti nabavljanje tih testova, pojasnila je ministarka. Za vakcinisanje turističkog sektora, u sklopu čega se, prema provedenim anketama i dodatnim procenama predviđa vakcinisanje 70 do 90 hiljada radnika, ministarka je istakla da bi se u prvoj fazi vakcinisali oni koji su u češćem kontaktu s turistima u hotelima, kampovima i ugostiteljskim objektima, a nakon toga bi se vakcinisali i drugi, uključujući i pružaoce usluga smeštaja u domaćinstvima. “Svi zainteresirani će o načinu prijave javno zdravstvenim telima na vreme dobiti informacije putem strukovnih udruženja i na internet stranicama Ministarstva i Hrvatskog zavoda za zapošljavanje. Vakcinisanje turističkih radnika i drugih prioritetnih delatnosti počeće sukcesivno po županijama kako se bude okončavala druga faza programa vakcinisanja i očekujemo da će taj proces početi sledeće nedelje”, poručila je ministarka Brnjac. “Epidemiološka slika jeste, a i dalje će biti, ključan faktor odabira destinacije za odmor kod turista i zato je odgovornost na svima nama da vakcinisanjem te primenjivanjem i pridržavanjem svih propisanih pravila rada i ponašanja osiguramo što uspešniju turističku godinu”, zaključila je Brnjac.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs izrazio je nadu da će vakcinisanje prosvetnih radnika krenuti sledeće nedelje, te da će se vakcinisati veći broj prosvetara od petine njih, što je iskustvo kampanje u Sisačko-moslavačkoj županiji. Ne znamo ko se od njih želi vakcinisati, ali do petka ćemo imati podatke osoba koje to žele s imenom i prezimenom. Zatim će Hrvatski zavod za javno zdravstvo pripremiti potrebne količine i organizovati vakcinisanje, rekao je novinarima Fuchs i podržao ideju da vakcinisanje bude organizovano u školama.
Pandemija je do septembra prošle godine iz državnog budžeta izbila 21 milijardu kuna, a od tada još čak 11 milijardi. Najveći deo novca otišao je na očuvanje radnih mesta, deset milijardi, a zdravstvo je na posledice korone potrošilo gotovo dve milijarde. Samo su bolovanja i trošak izolacije, odnosno samoizolacije do sada stajali 150 miliona kuna, odgovorio je HZZO za 24sata, dok je na testiranja potrošeno više od 800 miliona. Do sad je za očuvanje radnih mesta potrošeno deset milijardi kuna, a podršku je primilo oko 11 hiljada poslodavaca. U februaru prošle godine, kada je pandemija krenula, imali smo najnižu nezaposlenost, oko 138 hiljada ljudi bilo je na birou. Danas ih je 152 hiljade. Bolovanja radi COVID-a i samoizolacije koštala su do sad 150 miliona kuna. Jedan dan izolacije radnika državu košta 185 kuna, a u ovom trenutku više od 26 hiljada ljudi je u samoizolaciji. Na vakcine je potrošeno 420 miliona kuna, i to samo do januara. Kako stižu nova, tako se i plaća. Potrošeno je tek oko 600 hiljada doza, drugu dozu nije primilo ni tri odsto stanovništva, što je daleko od dovoljne provakcinisanosti.
U Pačetinu su juče položeni venci na spomenik borcima i žrtvama fašizma iz vremena Drugog svetskog rata, povodom 76. godišnjice oslobođenja ovog mesta kao i celog ovog kraja. Ujedno, bila je ovo prilika i da se pomenu žrtve iz poslednjeg rata devedesetih godina. Venac na spomenik u centru Pačetina položio je i predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. Uz Pačetin, venci su položeni i u Borovu i Mirkovcima.