U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 37 novih pozitivnih osoba na COVID-19, od čega je 6 osoba iz Vinkovaca, po 4 iz Vukovara, Iloka i Bršadina, po 3 osobe iz Županje i Gunje, po 2 iz Babine Grede, Nuštra i Privlake, te po 1 osoba iz Borova, Drenovaca, Ivankova, Trpinje, Markušice, Mohova i Tovarnika, a preminula je još jedna osoba. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 8069, od kojih je 7712 izlečeno, a 170 preminulo. Trenutno su u županiji 54 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirane su 303 osobe, te je ukupno do sada testiranih 36 544. U samoizolaciji je 571 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 18 radnika iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji ih je 7, saopštio je županijski štab civilne zaštite.
U Hrvatskoj je danas registrovano 980 novih slučajeva zaraze koronavirusom te je broj aktivnih slučajeva danas ukupno 5210. Među njima je 1921 pacijent na bolničkom lečenju, od toga je na respiratoru 176 pacijenata, a 45 osoba je preminulo. Od 25. februara, kada je zabeležen prvi slučaj zaraze u Hrvatskoj, do danas ukupno je registrovano 223 097 osoba zaraženih novim koronavirusom, od kojih je 4517 preminulo, oporavilo se 213 370 osoba, od toga 1025 u poslednja 24 časa. U samoizolaciji je trenutno 18 272 osobe. Do danas je ukupno testirano 1 102 552 osoba, od toga 6847 u poslednja 24 časa.
Osnovne i srednje škole u Vukovarsko-sremskoj županiji kojima je Županija osnivač nastavu će održavati u skladu s preporukom Ministarstva nauke i obrazovanja. To znači da učenici razredne nastave, od 1. do 4. razreda osnovne škole, kao i učenici završnih razreda srednjih škola nastavu pohađaju u školi, dok će učenici od 5. do 8. razreda osnovnih škola i učenici od 1. do 3. razreda srednjih škola nastavu pohađati online. Odluka se primenjuje od ponedeljka, 18. januara, kada počinje drugo polugodište.
Ministar rada Josip Aladrović izjavio je da se Vlada u planiranju potreba javnih radova i zapošljavanja na zemljotresom pogođenom području Sisačko-moslavačke županije, oslanja na predstavnike lokalnih vlasti i konsultuje s načelnicima, gradonačelnicima i županom. Na pitanje da komentariše to predsednik Republike nije oduševljen idejom javnih radova, ministar Aladrović je rekao da je u tome irelevantno mišljenje predsednika. “Relevantno je što misle gradonačelnici i načelnici i predstavnici lokalne vlasti. Mi smo se odmah drugi dan nakon zemljotresom konsultovali s njima i videli da postoji potreba za javnim radovima, ne u ovom trenutku, ali kada službe koje su sada na terenu u većem broju odu i tada će postojati potreba za različitim radovima u kontekstu šteta koje je na infrastrukturi naneo zemljotres”, rekao je Aladrović. Saopštio je da su već provedene konsultacije s gradonačelnikom Petrinje i ostalim lokalnim funkcionerima, kao i sa županom Ivom Žinićem. “Njima ovih 500 ljudi koje će Hrvatski zavod za zapošljavanje finansirati, trebaju. Oni će najbolje znati na koji način adekvatno zaposliti te ljude”, dodao je Aladrović. Na problem manjka radne snage u Hrvatskoj, posebno u kontekstu rasta potreba za zapošljavanjem u građevinskom sektoru, država će odgovoriti tako što će, uz sve ostale mere aktivne politike zapošljavanja i podrški, raditi na dokvalifikaciji i prekvalifikaciji određenog broja nezaposlenih, najavio je Aladrović. “Očekujemo da ćemo iz tog bazena nezaposlenih, pogotovo na području Sisačko-moslavačke županije, jedan deo tih ljudi zaposliti i u obnovi nastradalog područja”, dodao je. Naglasio je da su sredstva za finansiranje javnih radova i plate radnika većim delom osigurana iz programa Evropske unije, iz kojeg je za celu Hrvatsku za ovu godinu dodeljeno 2,2 milijarde kuna. Jedan deo tih sredstava biće namenjen za područja stradala zemljotresom, rekao je Aladrović, pri čemu je broj od 160 miliona kuna, dodao je, tek projekcija troška za prva dva meseca ove godine; a ako za to bude postojala potreba, “postoji mogućnost da se ta alokacija i poveća”.
Preliminarni iznos šteta od zemljotresa na Baniji na saobraćajnoj, elektroenergetskoj i vodovodnoj infrastrukturi dostiže čak 470 miliona kuna. Najveće štete od zemljotresa pretrpela je elektrodistribucijska mreža HEP-a, za koju se procenjuje šteta na oko 200 miliona kuna, a iz HEP-a navode da će se tačniji iznos štete moći utvrditi detaljnom snimkom stanja svake pojedine trafostanice. U zemljotresu je uništeno ili teško oštećeno 238 trafostanica. Sanacija popucalih nasipa na području malog sliva Banija koštaće između 70 i 100 miliona kuna. U Hrvatskim vodama ističu da će preciznije procene biti moguće utvrditi tek nakon istražnih radova te odabira tehničkih rešenja i izrade elaborata sanacije. Prema preliminarnoj proceni, štete na državnim putevima i pomoćnim objektima iznose 75 miliona kuna. U Hrvatskim cestama kažu da se većinom radi o oštećenjima zbog otvaranja novih i aktiviranja postojećih klizišta, oštećenjima na mostovima, kao i pukotinama na asfaltu. Prema prvim podacima, štete od zemljotresa na županijskim i lokalnim putevima iznose oko 20 miliona kuna. Prema grubim procenama, štete na željezničkoj infrastrukturi iznose između 20 i 40 miliona kuna. A na osnovu prvih pregleda nakon zemljotresa procenjena ukupna šteta na objektima Hrvatskih autocesta iznosi oko 25 miliona kuna.
Na graničnom prelazu Bajakovo policija je proverom verodostojnosti utvrdila dva falsifikovana nalaza testa na COVID-19. Naime, 63- i 28-godišnjak s prijavljenim prebivalištem na području Karlovačke županije, a koji borave u Republici Srbiji, pri ulaznoj graničnoj kontroli policijskim su službenicima predali falsifikovane nalaze negativnog PCR testa na koronavirus Instituta za javno zdravlje Srbije kako im se ne bi odredila mera samoizolacije na adresi prebivališta. Osumnjičeni su uhapšeni radi provođenja kriminalističkog istraživanja zbog sumnje u počinjenje krivičnog dela falsifikovanje dokumenta te su merodavnom državnom tužilaštvu protiv njih podnesene krivične prijave redovnim putem.
