Iz Udruženja Franak danas je saopšteno kako je Ustavni sud presudio da banke nisu smele da ugovaraju i naplaćuju tzv. izlazne naknade za prevremenu otplatu kredita i da takve naknade moraju biti vraćene potrošačima.U saopštenju navode da je Ustavni sud 13. jula odlučio o pet ustavnih tužbi koje su Privredna banka Zagreb i Addiko banka uputile Ustavnom sudu povodom revizijskih odluka Vrhovnog suda RH. U zajedničkoj presudi Ustavni sud je presudio da banke nisu smele da ugovaraju i naplaćuju tzv. izlazne naknade za prevremenu otplatu kredita i da takve naknade moraju da budu vraćene potrošačima.Ustavni sud odbio je ukupno pet takvih ustavnih tužbi zajedničkom presudom pri čemu je nebitno jesu li banke ugovarale tačan postotak od preostale glavnice ili da li će se naknada naplatiti prema tarifi banke što vredi i za one ugovore s leasing kućama, ističu iz udruženja Franak. Pomenuto udrženje procenjuje da banke „ukupno duguju potrošačima nekoliko desetina miliona evra nezakonito naplaćenih izlaznih naknada, a radi se o iznosima od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada evra po jednom kreditu”.Udruženje Franak zbog toga poziva potrošače „da tuže banke i leasing kuće zbog naplaćenih izlaznih naknada i na taj način uzmu natrag svoj novac uz naplatu zateznih kamata”.
Predstavnicima vatrogasnih zajednica županija juče je u Državnoj vatrogasnoj školi uručena lična i zajednička zaštitna vatrogasna oprema, nabavljena iz sredstava naknade opštekorisnih funkcija šuma, u vrednosti oko 800.000 evra. Osim uručene opreme, u toku je nabava zaštitnih rukavica, ukupne vrednosti od 62.000 evra.”Čast mi je biti učesnik ovog višegodišnjeg sporazuma kojim smo opremili hrvatsko vatrogastvo vatrogasnim vozilima opremom”, rekla je ministarka poljoprivrede Marija Vučković na svečanoj primopredaji. Dodala je da se kroz naknadu za opštekorisne funkcije šuma finansiraju potrebe hrvatskog vatrogastva gde se promenjenim zakonodavnim okvirom i posebnim propisima udeo naknade za finansiranje potreba vatrogastva povećao sa 5 na 20 odsto. Istakla je da će se nastaviti ova saradnja sufinansiranja vatrogasnih delatnosti koja je povezana s ulogom koju Ministarstvo poljoprivrede ima u ruralnom prostoru, a to je očuvanje hrvatskih prirodnih resursa.
Vlada je juče na telefonskoj sednici donela Program pomoći sektoru svinjogojstva zbog onemogućene aktivnosti zbog pojave afričke svinjske kuge, vredan 7,5 miliona evra.Provođenjem programa direktno će da se saniraju gubici nastali zbog uginuća, usmrćivanja i uklanjanja svinja s objekata na kojima su provedene mere kontrole za ove bolesti svinja. Sredstva će se dodeljivati proizvođačima na čijim je objektima zabranjeno držanje svinja zbog pomenutih problema u periodu od najmanje 12 meseci. Program se odnosi na grla usmrćena i uklonjena od dana potvrde pojave afričke svinjske kuge. Iznos pomoći će biti utvrđen u skladu sa brojem, kategorijom i težinom uklonjenih svinja. U Vladi ocenjuju da će to biti znatna pomoć uzgajivačima , uvažavajući i činjenicu da su pogođeni i snažnim nevremenom u kojem su uz stambene objekte stradali i objekti za uzgoj, držanje stočne hrane kao i poljoprivredni usevi namenjeni između ostalog organizaciji hranjenja uzgajanih svinja. Finansijska sredstva za provođenje ovog programa osigurana su iz državnog proračuna za 2023. godinu i projekcijama za 2024. i 2025. godinu, unutar finansijskog plana Ministarstva poljoprivrede.
Srpska strana ima puno pravo da govori o žrtvama u Oluji”, rekao je juče politički analitičar Žarko Puhovski. Kako je istakao u gostovanju na N1, istorijski događaji, kao kovanice, imaju dve strane. Oluja jeste legitimna vojna akcija, ali zaista su stotine civila pobijene na kraju te akcije. I za srpsku stranu je logično da govori o žrtvama, istakao je Puhovski. Kritikujući predsednika Srbije zbog izjava na komemoraciji žrtvama Oluje u Prijedoru, naveo je da srpska vlast ima pravo i obavezu da govori o srpskim žrtvama u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji, jer je činjenica da je 150 hiljada ljudi proterano u roku od tri, četiri dana. “Procenat srpskog stanovništva u Hrvatskoj je između 1991. i 2001. godine pao za tri puta. To se ne može normalno dogoditi. I o tome treba voditi računa”, rekao je Puhovski. Podsetio je da se od 2001. do 2021. godine broj srpskog stanovništva u Hrvatskoj smanjio za još 40 odsto. Kako je istakao, to se nije dogodilo prirodno nego pod političkim pritiskom koji je bio dvostran, a za koji su odgovorne i Hrvatska i Srbija. “Mi nemamo povratka srpskog stanovništva u Hrvatsku i to je činjenica s kojom treba živeti”, rekao je Puhovski. Upozorio je da se strašno malo govori o ceni hrvatske pobede u Oluji. “Najopasnija fraza koja se u Hrvatskoj vrti je “dostojanstvo Domovinskog rata”, jer rat nema dostojanstvo. Ratni cilj može biti dostojanstven, ali rat je ubijanje. Praviti od toga nešto dostojanstveno je ono što loše vaspitava mlade ljude i čini mi se da je to nešto o čemu treba razgovarati”, poručio je Puhovski.
Iz PU Vukovarsko – sremske županije saopšteno je da je juče u popodnevnim časovima u Županji smrtno stradao 77-godišnji vozač koji je prilikom zaobilaženja vozila prešao na levu saobraćajnu traku i udario u auto koji je išao u suprotnom smeru a kojim je upravljala 71 godišnjakinja. Uviđajem Opštinskog državnog tužilaštva u Vinkovcima, utvrđeno je da je vozač u nastavku kretanja udario i u prednji deo autobusa bjelovarskih tablica kojim je upravljao 49 – godišnjak. Od siline udara auto 77 – godišnjaka je sleteo u kanal uz cestu i udario u betonski pločnik.U saobraćajnoj nesreći smrtno je nastradao samo 77-godišnjak, dok ostaliučesnici saobraćajne nesreće nisu povređeni.
Prema podacima Državnog hidrometeorološkog zavoda Sektora za hidrologiju, vodostaj Dunava u Vukovaru je u 07:00 časova bio 206 centimetara i u porastu je za oko centimetar na sat. Vrhunac vodenog talasa očekuje se sutra. Tihomir Kostić iz firme Opcija B koja vrši prevoz građana na adu komentarisao je trenutnu situaciju i na koji će način porast vodostaja uticati na kupališnu sezonu i prevoz na Vukovarsku adu. Do srede ćemo znati tačne informacije, ali ono što sada mogu reći je da je Dunav u porastu te da bi moglo biti svega, ali nadam se da neće biti tako kritično. Teško je predvideti količine koje će nam doći, do srede sledi lagani porast, a nakon toga bi trebao pristići veći talas. Verujem da neće biti kritično što se tiče Vukovarske ade te se nadam da kamperi neće morati da nose ništa svoje s ade.