Vlada je juče na telefonskoj sednici utvrdila nove cene goriva paće od danas cena osnovnog benzina biti 10,57, a dizela 12,88 kuna po liltri. Cena plavog dizela fiksirana je na 8,49 kuna po litri. Benzin u odnosu na aktuelnu cenu pojeftinjuje za pet lipa, a dizel za jednu lipu po litri. Vlada je utvrdila i najvišu maloprodajnu cena ukapljenog naftnog gasa – smeša propan – butan za velike rezervoare i za boce i to 9,69 kuna po kilogramu za rezervoare, što je jeftinije za 1,63 kuna po kilogramu te 13,94 kuna po kilogramu za boce, što je za 2,12 kuna po kilogramu manje.
Premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković rekao je juče da je Vlada interveniše pravovremeno i snažno s paketom mera i da će da nastavi sa subvencijama i ograničenjima cena energenata. “Vodićemo računa da bude dovoljno energenata, struje, gasa, naftnih derivata i hrane. Prema tome, proći ćemo kroz ovu jesen i zimu puno bolje s ovakvim paketom mera nego što bi bez njih”, izjavio je premijer Plenković nakon sednice šireg Predsedništva HDZ-a. Istakao je i da je celo vođstvo stranke podržalo paket mera koje je prošle nedelje Vlada donela za zaštitu domaćinstava i privrede od rasta cena energenata i hrane. Naglasio je da će nastaviti sa subvencijama i ograničenjima cena energenata, a naftne derivate su ograničavane skoro godinu dana. Premijer je naglasio da je najbitniji deo Vladinog paketa mera onaj koji se odnosi na cenu električne energije pa će tako domaćinstvima cena ostati ista do 31. marta naredne godine.
Vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić i predsednik Županijske skupštine Dražen Milinković su se juče sastali sa delegacijom Velikopoljskog vojvodstva koje je predvodio Jaroslav Macijevski, zamenik predsednika Parlamenta Velikopoljskog vojvodstva, a razgovaralo se o međunarodnoj saradnji i obeležavanju desete godišnjice kontinuisanog prijateljstva. „Fokus mora da bude privreda i povezivanje privrednika. Njihova iskustva mogu da nam pomognu, od građenja puteva i pruga, prehrambene industrije do prerade proizvoda”, rekao je župan Dekanić. Predsednik Županijske skupštine Dražen Milinković rekao je da Hrvatska i Poljska imaju mnogo zajedničkih faktora, ali i problema, poput ruralnog razvoja i odlaska mladih. Rekao je da mnogo možemo da naučimo iz njihovih iskustava u povlačenju sredstava iz EU fondova, pogotovo u kontekstu saobraćajne infrastrukture, pogotovo u kontekstu završetka obnove pruge Vinkovci – Zagreb.
Igor Mikulić, viši stručni saradnik Odseka za poljoprivredu, prehrambenu industriju i šumarstvo Hrvatske privredne komore, Županijske komore Osijek je za Glas Slavonije rekao da su na slavonskim i baranjskim poljima urodi prema prvim indikatorima, neretko i upola manji nego prošle godine, a pre svega kada je reč o soji, koja je ove godine zasejana na pet hiljada hektara više nego 2021. godine. Jedna od retkih kultura na koje suša nije toliko negativno uticala je suncokret, koji je zasejan na više od 53 hiljade hektara. „Do sada je ovršena približno polovina tih površina i prinosi se kreću od približno dve do četiri tone po hektaru”, rekao je Mikulić. Suncokret je proletos, u vreme setve, bio jedna od najpoželjnijih kultura kod naših proizvođača, čemu je doprinela pre svega visoka cena zrna suncokreta na berzama, uglavnom izazvana ruskim napadom na Ukrajinu, koja je najveći evropski proizvođač suncokreta i suncokretovog ulja. Međutim, prošle nedelje je cena zrna suncokreta sa 4,5 kune snižena na 4,10 kuna. Kukuruz će biti obran s ukupno 288 hiljada hektara, što je oko pet procenata manje u odnosu na prošlu godinu, kada je pod kukuruzom bilo 300 hiljada hektara. O prinosima koji se mogu očekivati može se samo nagađati, premda je očigledno da će oni biti još niži nego prošle godine, u kojoj ratari nisu imali zavidne urode kukuruza, rekao je Mikulić. Za razliku od kukuruza, kiše koje su pale u avgustu su pomogle šećernoj repi, čiji urodi se kreću od 50 do 60 tona po hektaru, što je ipak daleko od rekordne 2020. godine, kada je po hektaru proizvedeno 75 tona šećerne repe. Površine pod šećernom repom, kao i pod uljanom repicom, smanjene su i ove godine u odnosu na 2021. i čini se da ta kulture postaju sve ređe na našim poljima.
Srpske organizacije predvođene Većem srpske nacionalne manjine Grada Vukovara su u subotu na vukovarskoj Aleji prisustvovale prisustvovale parastosu te su položili vence u pomen na sve nastradale Srbe tokom ratnih devedesetih godina u Vukovaru. „Za nas je izuzetno važno da imamo mesto gde možemo da odamo počast i da se setimo naših najmilijih, ali i da se zajedno i u molitvenom sabranju setimo svih onih koji su nastradali, za čiju sudbinu se još uvek ne zna. Godine su učinile svoje i vremenom se manji broj ljudi ovde okuplja, ali pred nama je da taj osećaj usadimo kod mlađih generacija koje i ne znaju da se mi ovde okupljamo svake druge subote u septembru. To je potrebno jer onaj ko ne pamti svoje pretke on nema ni prošlost, a nema ni svoju budućnost” istakao je predsednik Zajedničkog veća opština i manjinskog Veća Grada Vukovara Dejan Drakulić. Vence na centralni krst koji se nalazi na Aleji položili su predstavnici Zajedničkog veća opština, Veća Srpske nacionalne manjine Grada Vukovara, Generalnog konzulata Republike Srbije u Vukovaru, Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije, opštine Borovo, vukovarske Prosvjete i Samostalne demokratske srpske stranke. Pre samog polaganja venaca u hramu Svetog Nikolaja održana je liturgija i parastos koje su služili više sveštenika Eparhije osečkopoljske i baranjske.