Ministarstvo poljoprivrede uputilo je u elektronsko savetovanje Nacrt strateškog plana Zajedničke poljoprivredne politike Republike Hrvatske 2023. – 2027. te javnu raspravu Strateške studije uticaja na okolinu Strateškog plana ZPP-a. Strateški plan ZPP-a je temeljni dokument za korištenje sredstava evropskih poljoprivrednih fondova, uz nacionalni doprinos, pri čemu je tokom pet godina dostupno gotovo 3,8 milijardi evra.Iz Ministarstva poljoprivrede pozvali su zainteresovane da se aktivno uključe u savetovanje, koje je otvoreno do 12. septembra kako bi se zajednički izradio kvalitetan Strateški plan Zajedničke poljoprivredne politike 2023.-2027. kojim bi se unapredila hrvatska poljoprivredna proizvodnja.
Uskoro bi trebala da počne žetva jedne od najznačajnijih uljarica- suncokreta. Uprkos suši i specifičnom periodu ratari se nadaju dobrom urodu. Proizvodnja suncokreta do sada je poljoprivrednicima bila dosta isplativa, jer im je otkupna cena od približno četiri kune po kilogramu garantovala zaradu. Prošle je godine cena bila 3,90 kuna po kilogramu, ali ratari ističu da s tom cenom ne bi bili zadovoljni i ove godine i očekuju oko pet kuna po kilogramu. Jedan od otkupni centara je Žitni terminal u Vukovaru. Proizvodnja suncokreta u Hrvatskoj poslednjih godina raste, iako površine nisu povećane. Rezultat je to kvalitetnijeg ulaganja u proizvodnju, naveli su stručnjaci ističući da Hrvatska proizvodi suncokreta više nego što su njene potrebe.
Sa ciljem istraživanja geotermalnog potencijala, Agencija za ugljovodonike na području grada Vukovara izvodiće geofizičke radove u sklopu snimanja 2D seizmike i magnetotelurike. Predloženi preliminarni istražni prostor „Vukovar“, ukupne površine 121 kvadratni kilometar, obuhvaća područje grada Vukovara te područja opština Nuštar, Bogdanovci, Stari Jankovci, Tompojevci i Negoslavci. Istražne aktivnosti se provode u nekoliko faza, a jedna od njih je i snimanje seizmičkih podataka modernom tehnologijom. Snimanje na preliminarnom istražnom prostoru „Vukovar“ će trajati najduže 3 nedelje i to unutar vremenskog okvira u periodu od oktobra 2022. do marta 2023. godine. Agencija će u ime države vlasnicima zemljišta da nadoknadi svu eventualnu štetu nastalu zbog prolaska radnih vozila, odnosno izgubljenu dobit na poljoprivrednoj kulturi. Odštetni zahtevi će moći da se preuzmu u opštinskim prostorijama.
Generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković rekao je juče da su mere štednje u Istri dale rezultate i da je sada situacija pod kontrolom, te poručio da vodne resurse uvek treba štititi od onečišćenja i racionalno koristiti. Đuroković je dodao kako je najteža situacija zbog suše tamo gde je i najveća potrošnja, odnosno na području Istre i Istarske županije, gde boravi 300.000 turista i višestruko povećana potrošnja. Donesen je određeni zaključak o ograničavanju korištenja voda, ali ljudi su poslušali, trud je urodio plodom tako da imamo 15 odsto manju potrošnju i za sada je situacija u Istri pod kontrolom, rekao je Đuroković. Dodao je da gradovi Zagreb, Rijeka, Split i Osijek nemaju problema s vodosnabdevanjem, a određeni problemi postoje na području zadarskog vodovoda, ali da nije reč o redukciji nego tzv. visokoj zoni gde je došlo do pada pritiska.
U organizaciji Udruženja Dunavske zore i Opštine Borovo, sinoć je u Borovu, po treći put, održana manifestacija “Dunavom plovi tambura zvuk”,. Bogat muzički program je upotpunila i gastronomska ponuda za koju su se pobrinula različita udruženja iz Borova, ali i iz Bijelog Brda i Šida, te Konjogojsko udruženje Žerav iz Trpinje sa prijateljima i konjogojac Jovan Karapandža iz Mlake Antinske, rekao je predsednik Udruženja Dušan Latas.Načelnik Opštine Zoran Baćanović je istakao zadovoljstvo što manifestacija okuplja velik broj meštana Borova, ali i okolnih mesta.Bojan Trenkić iz tamburaškog sastava Gospon tamburaši, koji su 15 godina pratili Đorđa Balaševića, izrazio je zadovoljstvo dugogodišnjom saradnjom i posebno pozivom da učestvuju u ovogodišnjem programu.
Mnogi građani smatraju da je u Hrvatskoj ove godine povećana najezda zmija, stršljena i osa, međutim, stručnjaci ističu da je situacija zapravo potpuno drugačija – njihov je broj jednak kao i prethodnih godina, ako ne i manji, piše Večernji list. Prijašnjih godina, kako je naveo predsednik udruženja Pčelinjak Dražen Jerman, imali su približno 300 intervencija u sezoni, a prošle i ove godine otprilike duplo manje.