Veće za ekonomske i finansijske poslove EU-a usvojilo je tri konačna pravna akta koja su potrebna da bi Hrvatska mogla uvesti evro 1. januara, među kojima je i odluka o stopi konverzije kune u evro o srednjem kursu 1 evro = 7,53 kuna. Uz uredbu kojom se utvrdio definitivan kurs konverzije kune u evro, Veće je usvojilo još dva pravna akta – odluku o prihvatanju evra u Hrvatskoj te dopunu uredbe u kojoj će se spisku 19 članica evropodručja dodati Hrvatska kao 20. članica.
Članstvo u evrozoni svaku članicu stavlja u bolji položaj da se nosi s krizom u kakvu ulazi EU i svet, rekla je juče predsednica Evropske centralne banke Kristina Lagarde za HRT povodom odluke Saveta Evrope o uvođenju evra u Hrvatskoj. “Evro je druga najveća valuta na svetu i sam je po sebi snažan. Kada ste deo toga, to je svakako štit za bilo koju zemlju članicu”, rekla je Lagarde i najavila da će inflacija “biti visoka cele ove godine”, ali je napomenula da u Evropskoj centralnoj banci “čvrsto veruju” da će početi padati 2023., a 2024. još više. Komentarišući činjenicu da hrvatski građani neće, poput onih u drugim članicama evrozone, odmah osetiti smanjenje kamatnih stopa kao jedan od pozitivnih efekata uvođenja evra, Lagarde je rekla da će mere koje preduzimaju “boleti na ograničeni rok” ali da će od njih na kraju “svi imati koristi, a posebno najranjiviji”.
Saborski zastupnici juče su podržali izmene i dopune Zakona o porodiljnim i roditeljskim podrškama kojima se uvodi plaćeni očinski dopust te se na 7500 kuna povećava najviši iznos nadoknade plata koja se isplaćuje za vreme korištenja prava na roditeljski dopust. Tokom rasprave opozicioni zastupnici upozorili su i na zabrinjavajuće demografske trendove te da se predloženim izmenama i dopunama zakona ne rešavaju problemi roditelja dece s težim smetnjama u razvoju.
Ministarstvo odbrane Republike Hrvatske uskoro će u postupak javne rasprave uputiti predlog izmena tri zakona – Zakona o odbrani, Zakona o službi u Vojnim snagama te Zakona o pravima iz penzionog osiguranja aktivnih vojnih lica, policijskih službenika i ovlaštenih službenih osoba. Prema informacijama Jutarnjeg lista, u Vladi nameravaju ove izmene zakona da izglasaju na jesen. U članku 70. Zakona o odbrani preciznije bi se definisalo komandovanje i rukovođenje Vojnim snagama pa bi se zakonom navelo da u miru načelnik Glavnog štaba naredbe i druge odluke prima od ministra odbrane i njemu je odgovoran za njihovo primenjivanje. Sadašnji Zakon o odbrani kaže da u mirnodopsko vreme predsednik Republike donosi naredbe samo u slučaju odlaska vojske preko državne granice, i na osnovu saborskih odluka donesenih na predlog Vlade. Prema pisanju Jutarnjeg, u Vladi tvrde da je i Milanoviću jasno da u vreme mira nema ovlašćenja komandovanja vojskom, ali da tumači zakon na svoj način i izdaje komandu o korištenju Vojnih snaga na koje nema pravo. Predsednik Zoran Milanović se već žestoko obrušio na tu ideju tvrdeći da je reč o pokušaju da mu se smanje ovlaštenja i da se to ne sme da radi jer je protivustavno s obzirom na to da je predsednik vrhovni komandant.
Hrvatsko udruženje poslodavaca – Udruženje poslodavaca u obrazovanju i Veleučilište Lavoslav Ružička u Vukovaru u partnerstvu s Ministarstvom rada i penzionog sistema, porodice i socijalne politike održali su juče konferenciju “Kako politikama rada i kontinuisanim ulaganjem u obrazovanje potaknuti privredni razvoj”. Državni sekretar Ministarstva Ivan Vidiš je rekao da oni kontinuisano rade na tome da usmere radnu snagu upravo u ona zanimanja, u one sektore koji su najpotrebniji u kontekstu zelene digitalne tranzicije. „ Radi se o projektu koji je vezan uz Hrvatski kvalifikacioni okvir gde ministarstvo učestvuje s partnerima na stvaranju internet portal za napredno praćenje tržišta rada. Svake godine na osnovu tih alata šalje se signal sistemu obrazovanja koja zanimanja su tražena u kom delu Hrvatske i šta je potrebno da ih obrazovni sisem proizvede”, rekao je Vidiš. Glavni direktor HUP-a Damir Zorić je rekao da problem nedostatka radne snage ima više dimenzija. „Jedan deo nezaposlenih spada u kategoriju teško zapošljivih ili su to kvalifikacije brojnije nego što ih tržište rada može apsorbirati, drugi deo problema je odlazak mladih i treći je uvoz stranaca. Hrvatska je prošle godine izdala oko 100 hiljada dozvola strancima, a ove godine smo već dostigli taj broj i on će samo rasti. Još uvek najveći broj radnika dolazi iz susednih zemalja ali taj bazen se pomalo ispraznio i oni su pogođeni demografskim slomom i njihovo radno stanovništvo migrira u druge zemlje. Hrvatska se okreće Nepalu, Filipinima, Ukrajini, Indiji, Rumuniji i sve veći broj ljudi dolazi odande”, rekao je Zorić. Domaćin konferencije dekan Željko Sudarić istakao je ulaganje Veleučilišta u obrazovanje, rekavši da su u poslednje četiri godine uložili više od 100 miliona kuna u infrastrukturu i ljudske potencijale. „Radimo i na novim smerovima koji su fokusirani na preseljenje u Radnički dom. Nadamo se do kraja godine ili početkom sledeće preseliti, a samim tim dobili bi sve mogućnosti pokretanja novih smerova. Radimo na programu sestrinstva koje tržište danas traži, na nastavcima naših preddiplomskih stručnih studija i računarstva. Tu govorimo o saaadnji s Tehničkim veleučilištem u Zagrebu, a nadamo se u budućnosti i sa Univezitetom u Osijeku”, naglasio je Sudarić.