U organizaciji Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije i ove je godine održan Dan nacionalnih manjina, a domaćini manifestacije bili su Bošnjaci, pa su tako u Gunji, gde je ova manjina i najbrojnija osam manjskih veća predstavilo svoja nacionalna jela i ručne radove. Pored Bošnjaka i Srba, obeležavanju Dana Nacionalnih manjina prisustvovali su i Nemci, Slovaci, Rusini, Ukrajinci, Mađari i Albanci. Nakon što je pozdravio prisutne, manifestaciju je otvorio predsednik Koordinacije veća županije i predsednik veća srpske nacionalne manjine Svetislav Mikerević. Uspoređujući način funkcionisanja Koordinacije u proteklom periodu i sada, nakon 21 godinu delovanja, Mikerević je rekao da je bilo uspona i padova ali da je situacija danas puno bolja. Obeležavanju je prisustvovao i župan vukovarsko-sremski Damir Dekanić i naglasio važnost održavanja manifestacije za očuvanje kulturnog nasleđa predaka, odnosno onoga što su pripadnici manjina doneli iz svoje matične države te istakao dosadašnju ali i buduću podršku županije za potrebe nacionalnih manjina. Zamenik župana iz reda srpske nacionalne manjine, Srđan Jeremić govoreći o značaju očuvanja kulturnog i nacionalnog identiteta, rekao je da je od izuzetne važnosti obeležavanje ovakvih manifestacija i naglasio je da svaki peti stanovnik na području vukovarsko-sremske županije pripada nekoj od nacionalnih manjina što čini 20 odsto stanovništa. Jeremić je naglasio i podršku županije u dosadašnjem radu.
Premijer Andrej Plenković rekao je juče da je ministarstvo za demografiju, koji će Vlada da uspostavi u svom trećem mandatu, ključno strukturno pitanje opstanka hrvatskog naroda i naglasio ja da je na inicijativu hrvatske Vlade,predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, uvrstila demografiju u jedan od portfelja te je svim državama članicama EU sugerisala da u sastavu svojih vlada imaju ministarstvo za demografiju. Mi smo odlučili takvo ministarstvo da osnujemo u svom trećem mandatu jer je to pitanje od izuzetne važnost”, rekao je Plenković u Funtani, gde je učestvovao na stranačkom skupu s ostalim kandidatima HDZ-a na izborima za Evropski parlament. Govoreći o HDZ-ovom programu za evropske izbore, pod nazivom “Hrvatska snažna i važna”, Plenković je istaknuo da su se u stranci odlučili za ovaj naziv jer najbolje povezuje sve ono što je učinjeno za jačanje Hrvatske u svim aspektima, od ekonomskih do socijalnih te u samom međunarodnom pozicionisanju. Procenio je da je Hrvatska u ovom trenutku važnija, relevantnija i uticajnija nego ikada pre.
Sindikat trgovine predvođen predsednicom Zlaticom Štulić užurbano pregovara s poslodavcima o kolektivnom ugovoru koji bi trebao da poboljša materijalna i druga prava zaposlenih u toj grani privrede. Posao je zahtevan i premalo plaćen pa poslodavci nude bonuse za one koji dovedu nove radnike, a stanje bi se moglo popraviti i sklapanjem kolektivnog ugovora između Sindikata trgovine i poslodavaca, rekla je Štulićeva. Poslednji kolektivni ugovor u trgovini bio je na snazi do 2013. godine, kada ga je otkazalo Hrvatsko udruženje poslodavaca. Štulićeva rad u trgovini poistovećuje s teškim fizičkim poslovima u proizvodnim pogonima, gde su plate znatno više. Iz tog razloga je fluktuacija zaposlenih u trgovačkoj delatnosti postala ogromna – mladi taj posao prihvaćaju tek kao usputnu stanicu dok ne nađu bolje zaposlenje, a oni s dužim radnim stažem sve više traže lakše i bolje plaćeno radno mesto. Prosečna neto plata, koja je pre godinu dana iznosila svega 694 evra, može se smatrati kao sramota, istakli su u sindikatu.
Cene nekretnina u Hrvatskoj već neko vreme skaču i postale su potpuno nepriuštive prosečnom građaninu, rekla je Lana Mihaljinec Knežević, članica predsedništva poslovanja nekretninama pri Hrvatskoj privrednoj komori, i Branko Papeš, stručnjak za nekretnine i vlasnik agencije. Mihaljinec Knežević je rekla da je na Jadranu izuzetno veliki procenat kupovanja nekretnina stranih kupaca. Hrvatska je atraktivna turistička destinacija i stranci kupuju nekretnine kao investiciju, dodala je Mihaljinec Knežević, navodeći da je razlog taj što stranci mogu da ostvare velike prihode kroz turistički najam, koji je nisko oporezovan. Dodala je da to stvara velike probleme i primorskim gradovima koji su i univerzitetski te da je nepriuštivost sve veći problem, posebno lokalnog stanovništva. Naglasila je da je za stanovima potražnja velika, a ponuda mala. Građaninu s prosečnim primanjima nema se šta ponuditi. Problem je što građani i mediji ne rade segmentaciju između korištenih stanova i novogradnje. Visoke cene u novogradnji povukle su cene u korištenim stanovima što je doovelo do situacije da prodavači korištenih stanova imaju visoka očekivanja, rekla je i istakla da se rast cena se usporio. Papeš ističe kako je postojalo tržište pre i posle kovida. Pre kovida udeo stranaca u kupovini nekretnine u Hrvatskoj je bio oko 20, a sada je 40 odsto, rekao je. Dodao je da Hrvatska spada među 30 odsto najskupljih lokacija u EU, ali i da priuštivost nije znatno drugačija od ostatka Evrope, nagalsivši da je Zadar najskuplji grad za kupovinu nekretnine u Hrvatskoj.