Strateški projekti Vukovarsko-sremske županije su bili tema prve tematske sednice Gradskog veća Grada Vukovara u sadašnjem sazivu, a prisustvovao joj je i župan Vukovarsko-sremske županije Damir Dekanić te direktorka županijske Razvojne agencije Zrinka Čobanković. Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava je istakao da se tema sednice tiče svih stanovnika Županije jer ona može biti jaka koliko su jake jedinice lokalne samouprave na njenom području. Podsetio je na strateške projekte Grada Vukovara koji su predloženi na uvrštavanje Plana razvoja Vukovarsko-sremske županije, a to je je projekat Poljoprivredno prehrambenog centa AGRO Vukovar, projekat Tehnološki centar Vukovar, nadogradnja vanjskih bazena u sklopu Plivališta Vukovar te građenje dvorane za tenis u Vukovaru. Na 2. sednici Partnerskog veća, koje je savetodavno telo, održanoj u septembru 2020. ni jedan predloženi projekat nije naišao na prihvatanje, a tek nakon inicijative predstavnika Grada Vukovara, projekat proširenja vanjskih bazena u Vukovaru uvršten je, ali tek kao podprojekat. Župan Vukovarsko-sremske županije Damir Dekanić ovom prilikom naglasio je da u svom radu teži ravnomernom razvoju županije rekavši da ima volju i želju da se strateški projekti koje Grad Vukovar želi uvrste u Plan razvoja, a ukoliko to ne naruši dinamiku razvojnog plana te da on nije odgovoran za propuste prethodne vlasti. „Jednako tako ističem da se pre svega moraju poštovati procedure pri uvrštavanju strateških projekata u Plan razvoja“, rekao je župan Dekanić.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo danas je izvestio da se ukida karantin za sve građane nakon kontakta s osobom pozitivnom na Covid-19, a tzv. četvrta doza uvodi se za osobe starije od 80 te starije od 65 godina koje su korisnici domova za starije i nemoćne. Direktor Zavoda Krunoslav Capak rekao je da imamo prosečno 221 novoobolelu osobu na milion stanovnika, hospitalizacije rapidno opadaju te je na bolničkom lečenju nešto više od 500 građana, dok je broj preminulih sa ili od covida-19 unazad više dana niži od 10 dnevno. “Svi ovi stabilni epidemiološki faktoru daju nam snage da s jedne strane olakšamo mere za sve građane, a s druge strane ponudimo dodatan oprez i sigurnost našim starijim, najugroženijim građanima” istakao je Capak. Četvrtu dozu potrebno je primiti najmanje četiri meseca nakon primanja treće doze, a u tu svrhu koriste se vakcine Pfizera ili Moderna. Četvrta doza vakcine preporučuje se osobama koje imaju povećan rizik za razvoj teških oblika bolesti covida-19, a koje su primarno vakcinisane Janssen vakcinom i te su se vakcinom istog proizovđača dovakcinisale. Što se tiče ukidanja mere samoizolacije nakon kontakta s pozitivnom osobom, Hrvatski zavod za javno zdravstvo je naveo da osobe koje su trenutno u karantinu, mogu u dogovoru s lekarom prekinuti istu. Nezavisno o statusu vakcinisanja i prebolenju, osobe ne ostaju u samoizolaciji nego moraju nositi masku 10 dana od zadnjeg kontakta i samotestirati se peti dan. Moraju izbegavati veća okupljanja i kontakt s osobama s povećanim rizikom za razvoj težih oblika bolesti covida-19. Iako izricanje mere samoizolacije nije obavezno, postoje situacije u kojima bliskim kontaktima koji to žele lekar i dalje može izreći ovu meru u trajanju do sedam dana od poslednjeg kontakta s pozitivnom osobom, naglašeno je iz Zavoda.
Prema pisanju Jutarnjeg lista, Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje je u protekle dve godine i dva meseca potrošilo pet milijardi kuna zbog epidemije koronavirusa. Radi se o samo četiri stavke koje se tiču epidemije: testiranju, lečenju, bolovanju te troškovima vakcinisanja. Dakle, bez svih drugih privrednih troškova, kao što su nabavljanje nove opreme, adaptacija bolnica i različitih drugih objekata koji su se u epidemiji koristili za brigu o bolesnicima. Što se tiče troškova koje pokriva HZZO, najviše se odnosilo na lečenje, oko 1,9 milijardi kuna, testiranja su koštala 1,7 milijardu, a privremena nesposobnost za rad na šifru covida bila je 290 miliona kuna. Iz HZZO-a navode da je na vakcinisanje potrošena jedna milijarda kuna, ali da se u ovom trenutku, s obzirom na bolju epidemiološku situaciju, vidi smanjenje troškova, za koje veruju da će potrajati, piše Jutarnji. Osim troškova vezanih uz zdravstvo, najveći su ipak troškovi vladine mere za očuvanje radnih mesta dok su pod pandemijskim merama bili mnogi sektori. Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, Vlada je na ove mere potrošila više od 18 milijardi. Kada se sve sabere, može se govoriti od gotovo 23 milijarde vanrednih troškova koji su počeli nastajati početkom epidemije, 25. februara 2020. godine.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 11 novih pozitivnih osoba na COVID-19 potvrđenih PCR testiranjem, a nema preminulih. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 28 998, od kojih su 474 osobe preminule. Trenutno je u županiji 14 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. U danu za nama testirane su 134 osobe, a u samoizolaciji se nalazi 146 lica. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 3 je pozitivnih iz sistema zdravstva, dok je iz sistema obrazovanja obolelo 7 nastavnika i 43 učenika.
Bespilotna letelica, koja je 10. marta pala na Zagreb bila je naoružana avio-bombom, koja je eksplodirala pri udaru o tlo, ali u njoj nije bilo vojnog eksploziva poput TNT-a, rečeno je danas na konferenciji za novinare Županijskog državnog tužilaštva. Načelnik Odeljenja za kontrolu ispravnosti i upravljanje, major Mile Tomić naveo je da su na mestu pada drona pronađeni ostaci avio-bombe i upaljač postavljen na prednji deo avio-bombe. Glavna veštakinja Centra za forenzička ispitivanja, istraživanja i veštačenja “Ivan Vučetić“ Ivana Bačić obavestila je da nisu uočeni tragovi vojnog ni privrednog eksploziva. Originalna avio-bomba trebala bi sadržavati 40 do 46 kilograma vojnog eksploziva TNT-a. Nedvosmisleno je utvrđeno da je došlo do eksplozije, a u avio-bombi bila je “visokoenergetska, ali nekonvencionalna supstanca koja je u eksploziji u potpunosti razgrađena, što onemogućava njenu identifikaciju”. Državni tužilac u Županijskom državnom tužilaštvu u Zagrebu Jurica Ilić istakao je da se radi o teškom krivičnom delu protiv opšte sigurnosti, a načelnik Sektora Kriminalističke vojne policije brigadir Jadranko Karlušić rekao je da je procenjena šteta oko 600 hiljada kuna.