Srpsko narodno veće danas je predstavilo Godišnji izveštaj pojava govora mržnje i nasilja prema Srbima za prošlu godinu. Docent na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu Aleksandar Maršavelski je na početku predstavljanja rekao da bi se govor mržnje trebao okarakterisati i kao prekršaj, a ne samo kao krivično delo. „Imamo prekršaje u Zakonu o remećenju javnog reda i mira koji je dosta problematičan. Postoje drugi zakoni kojima se govor mržnje sankcioniše na temelju Zakona o suzbijanju diskriminicije. Nekad se govor mržnje kažnjava samo po Zakonu o kršenju i remećenju javnog reda i mira, pa je to raznolika praksa”, pojasnio je Maršavelski. I predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac je komentarisao zakonodavni okvir za sankcionisanje govora mržnje rekavši da je problem što se odredbe ponekad nesistemski i neujednačeno menjaju. „Ujednačena sudska praksa je problem jer jedan sud osuđuje uzvik „Za dom spremni”, a drugi ne”, rekao je Pupovac. Drugi problem leži i u Krivičnom zakonu koji predviđa kazne za vređanje žrtava holokausta. „Osim toga da će se optužene kazniti sa do tri godine zatvora, nema nikakve druge specifikacije. Kod nas je normalno stanje negativizma prema narodima koji su stradali kao žrtve u Drugom svetskom ratu”, upozorio je Pupovac rekavši da u Hrvatskoj mnogi smatraju da patriotizam znači mrziti drugoga, a ne poštovati Ustav. Autor Izveštaja Tihomir Ponoš je istakao da posebno brine nasilje u Vukovaru, koje se beleži tokom cele godine, a podsetio je i na navijačke sukobe. „Takvi sukobi često završavaju na etničkoj pripadnosti, a zabeleženi su i napadi na decu”, podsetio je Ponoš i dodao da su govoru mržnje često izloženi i politički predstavnici Srba u Hrvatskoj.
Zajednica Udruženja antifašističkih boraca i antifašista pod pokroviteljstvom Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske i hrvatskog Sabora juče je obeležena 76. godišnjica proboja Sremskog fronta i oslobođenja vukovarskog kraja. Manifestacija je počela u Iloku, gde su položeni venci na spomen kosturnici Crvene armije i na Partizanskom groblju, nastavila se u Šarengradu i u mestu Lovka, a centralna manifestacija je održana u Vukovaru, kod spomen kosturnice na Trgu žrtava fašizma. Delegacije Udruženja antifastičkih boraca i antifašista Vukovara, Trpinje i Borova, ruske ambasade u Hrvatskoj, generalnog konzulatata Srbije u Vukovaru, Sekcije 1. proleterske brigade, SUBNOR-a Srebrenik, Zajedničkog veća opština, Vukovarsko-sremske županije, Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije, Vukovara i Vinkovaca, SDSS-a i DSS-a su položile vence na spomen kosturnicu, a predsednik vukovarskih antifašista Lazo Đokić je naglasio da fašizam i danas jača i da se protiv njega treba boriti svim snagama. Danas se nalazimo u vreme pandemije, ali treba govoriti i o pandemiji 20. veka koja je odnela 50 miliona života, a to je fašizam. Ta pandemija je i danas aktivna te mi vidimo, pogotovo u ovo vreme pred izbore, da se fašizam ponovo „neguje“ u određenim krugovima i slojevima u Republici Hrvatskoj. To smo mogli da vidimo pre samo dva dana kada je na mnogim mestima obeležavan 10. april kao dan stvaranja NDH. Zbog toga je naša obaveza da se uvek oglasimo protiv te pojave koja se zove fašizam. Mi uvek moramo da ističemo ljude koji su dali svoje živote i koji su se digli protiv jedne velike sile te imali dovoljno hrabrosti da se suprotstave fašizmu i brane slobodu i buduća pokolenja, poručio je Đokić. Predstavnica Sekcije 1. proleterske brigade koja je učestvovala u probijanju Sremskog fronta i oslobađanju Vukovara Olga Stojiljković Trifunović je izrazila žaljenje što imamo sve manje živih svedoka ovih dešavanja iz naše istorije.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 54 nove pozitivne osoba na COVID-19, od kojih je 17 osoba iz Vinkovaca, 11 iz Županje, 9 iz Vukovara, 6 iz Slakovaca, 5 iz Vođinaca, 3 iz Nuštra, po dve osobe iz Bošnjaka i Iloka te po jedna osoba iz još 9 mesta naše županije, a preminula je još jedna osoba. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 10 115, od kojih je 9535 izlečenih, a ukupno su preminule 204 osobe. Trenutno je u županiji 60 osobe hospitalizovanih zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 419 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 54 971. U samoizolaciji je 711 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 8 radnika iz sistema zdravstva, dok su 4 radnika u samoizolaciji. Iz sistema obrazovanja obolelo je 5 nastavnika i 10 učenika, a u samoizolaciji je 12 nastavnika i 54 učenika.
U Hrvatskoj je u poslednja 24 časa zabeleženo 1936 novih slučajeva zaraze koronavirusom, a umrlo je 25 osoba, saopštio je danas Nacionalni štab civilne zaštite. Trenutno je koronavirusom ukupno zaraženo 12 096 osoba, 1948 pacijenata je na bolničkom lečenju, od toga su na respiratoru 192 pacijenta. U samoizolaciji su 26 192 osobe. Od pojave zaraze u Hrvatskoj ukupno je registrovano 294 874 osobe s koronavirusom, od kojih je 6358 umrlo. Ukupno se oporavilo 276 420 osoba, a od toga 1659 u poslednja 24 časa. Do danas je testirano 1 652 525 osoba, od toga 10 214 u poslednja 24 časa.
U Vukovarsko-sremskoj županiji počelo je 26. lutkarsko proleće u virtuelnom obliku. Svi vrtići i osnovne škole su dobili virtuelni paket koji sadrži 10 lutkarskih predstava, snimljene razgovore sa hrvatskim književnicima Silvijom Šesto, Snježanom Babić Višnjić, Julijanom Adamović i Vladimirom Bakarićem te snimljene tri kreativne radionice izrađivanja i oblikovanja lutaka, rekao je umetnički voditelj Lutkarskog proleća Slaven Nuhanović iz agencije Asser Savus. Lutkarsko proleće se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija i Vukovarsko-sremske županije.
U okviru projekta Slavonija, Baranja i Srem osječki aerodrom planira nastavak realizacije dva infrastrukturna projekta, dovršetak prijemne zgrade i proširenje piste, a vrednost projekata je 395 miliona kuna. Projekti za Aerodrom Osijek uvršteni su u tzv. Dodatak 2 Razvojnog sporazuma, a pre svega znače novu organizaciju prostora za razdvajanje domaćih i stranih putnika u dolasku i odlasku, odnosno putnike iz i van Evropske unije, te osiguravanje dodatnog prostora za carinu, policiju i druge prostorije.