Sindikat penzionera Hrvatske (SUH) izrazio je u otvorenom pismu resornom ministru Marinu Piletiću nezadovoljstvo jer je delomično usvojio tek dva od šest njihovih zahteva, koje su izneli na sednici Nacionalnog saveta za penzionere. Od šest naših zahteva pristali ste da usvojite tek dva i to bez davanja rokova za realizaciju, naveo je Sindikat u pismu ministru rada i oenzionog sistema, navodeći da su na sednici izrazili delomično zadovoljstvo pomacima u vezi poboljšanja formule usklađivanja, kao i novim pristupom godišnjem dodatku koji bi sada primali svi penzioneri, ali da to nije dovoljno. SUH traži da se penzije odmah počnu usklađivati u 100-procentnom iznosu povoljnijeg indeksa rasta cene ili plata, a da se za one najugroženije uvede i socijalni faktor povećanja penzije. Trenutno se penzije usklađuju u omeru 70-30 u korist povoljnijeg indeksa rasta, a ministar je odlučio da promeni formulu na 85-15, što, upozorava sindikat neće doneti neki načajniji pomak, pogotovo ne onima s nižim penzijama. Sindika zahteva i isplaćivanje jednog godišnjeg dodatka na penzije, koji bi uključio sve penzionere. Iako su očekivali takav dodatak ovog Božića, Piletić će da ga isplati tek sledeće godine i to po modelu koji SUH smatra nepravednim jer bi se u iznosu od pet evra trebao da isplaćuje prema godinama staža. Tako će penzioneri s malo staža, poput onih sa 15 godina, dobiti 75 evra godišnjeg dodatka, a oni sa 40 godina 200 evra”, istikali su u sindikatu. Umesto toga, SUH traži da se godišnji dodatak ne računa samo na osnovu godina staža već i na osnovu uplaćenih doprinosa.
Vukovarska organizacija Domovinskog pokreta u današnjem saopštenju za javnost navela da je nakon godina praznih obećanja i ignorisanja projekta izgradnje vukovarske obilaznice, 10. novembra 2023. godine pokrenut postupak javne nabave za izgradnju obilaznice, odnosno deonice od Bršadina do Lušca, te da su juče otvorene pristigle ponude, To je dokaz da ukoliko postoji namera da se projekat realizuje, postupak ne mora da trajaje dve godine. Već i samo otvaranje ponuda pokazuje da ovaj put Hrvatske ceste planiraju da realizuju projekat, naveo je DP ističući da je to rezultat njihove borbe i upornosti, odnosno građana Vukovara. Vrednost nabave bila je nešto više od 22 miliona evra, a trenutno najpovoljnija ponuda iznosi gotovo 28 miliona. Nadamo se da to neće biti razlog za novo poništavanje postupka, posebno ukoliko se uzme u obzir činjenica da je procena napravljena 2020. godine, dok je danas zbog inflacije došlo do velikog porasta cena, posebno u građevinskom sektoru, podsećaju iz DP-a. Domovinski pokret Vukovar poslednje jdve godine je proveo niz aktivnosti kako bi se stvorio pritisak na vladajuće da počne postupak kojim bi Vukovar prestao da bude jedini grad na državnoj cesti D2, koji nema obilaznicu, što, kako su istakli, ugrožava sigurnost u saobraćaju jer teretna vozila svakodnevno prolaze gradom.
SDP je danas u saborsku proceduru uputio predlog za raspuštanje Sabora zbog „afere Mreža” za koju tvrde da je vrlo slična mehanizmu izvlačenja javnog novca kakav je primenjen u slučaju „Fimi Media“. U nedeljniku Nacional juče je objavljena korespondencija Jurice Lovrinčevića, posebnog savetnika ministra privreda Davora Filipovića, i novinara lokalne zagrebačke Mreže TV Iz tih razgovora vidljivo je da se radilo o vrlo sličnom mehanizmu izvlačenja javnog novca kakav je primenjen u slučaju „Fimi Media“, kada su državne firme, počevši od 2007., u vreme kad je predsednik Vlade i HDZ-a bio Ivo Sanader, novac iz javnih preduzeća uplaćivale toj marketinškoj agenciji, a onda je isti podizan i dalje deljen po dogovoru, naveo je SDP.
Nagrada za životno delo Hrvatskog muzejskog društva uručena je muzejskoj savetnici u penziji Gradskog muzeja Vukovar Ruži Marić u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu. Ocenjivački sud je u obrazloženju istakao da je Ruža Marić tokom 1991. u suradnji s kolegama Gradskog muzeja Vukovar, radila na zaštiti muzejske građe i njenog deponovanja u prostor dvorca Eltz, a u prvim danima rata fotografisanjem razorenih objekata u Vukovaru stvorila dokumentarnu građu o razaranjima spomenika kulture i o tome informisala domaću stručnu javnost.U progonstvu je nastavila delovanje u Muzejskom dokumentacionom centru u Zagrebu na prikupljanju dokumentacije o baštini Vukovara i ratnim razaranjima. Učestvovala je u radu niza komisija koje su se bavile temama zaštite kulturne baštine u oružanim sukobima u organizaciji Ministarstva kulture, Muzejskog dokumentacionog centra i stručnih komisija UNESCO-a, a kao članica Komisije za pripremu povratka i obnovu Vukovara radila je na stvaranju strateškog dokumenta kao polazne tačke za projekte povratka i obnove Vukovara. Bila je direktorka Gradskog muzeja Vukovar u progonstvu koji je bio smešten u Muzeju Mimara u Zagrebu te učestvovala u izveštajima za međunarodne komisije o razmerima ratnih šteta. Između ostalog, osmislila je i ostvarila ciklus izložbi pod nazivom Povratak – Baština i obnova kojima je u saradnji s Hrvatskim restauratorskim zavodom u Zagrebu, Arheološkim muzejom u Zagrebu, Galerijom Klovićevi dvori, Etnografskim muzejom u Zagrebu i radionicom narodnih nošnji prezentovala crkvenu, arheološku, etnografsku i istorijsku baštinu Vukovara.