U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 53 nove pozitivne osobe na COVID-19, a između ostalih, zaraženi su iz Vinkovaca, njih 11, 6 je iz Vukovara, po 2 iz Markušice i Nuštra, te po jedna osoba iz još 10 mesta naše županije, a preminule su 3 osobe. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih je 3010, od kojih je 2416 izlečeno, a preminule su 43 osobe. Trenutno je u županiji 56 osoba hospitalizovano zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 317 osoba, pa je ukupno testiranih na području županije 20 574. U samoizolaciji na području županije je 1067 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 65 radnika iz sistema zdravstva, dok ih je u samoizolaciji 43. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 23 nastavnika i 49 učenika, a u samoizolaciji se nalazi 71 nastavnik i 486 učenika.
Gradonačelnik Vukovara Ivan Penava juče je dobio pozitivan nalaz na koronavirus. Nakon što su njegovi zamenici Ivana Mujkić i Marijan Pavliček dobili pozitivne rezultate testa na koronavirus, gradonačelnik Penava je otišao u samoizolaciju čekajući testiranje koje je pokazalo da je i on pozitivan na ovu bolest. Razvio je blaže simptome te se oporavlja na kućnoj njezi u samoizolaciji, saopštili su iz Gradske uprave. Gradonačelnik se osvrnuo i na Kolonu sećanja te izrazio žaljenje što u njoj neće moći učestvovati, rekavši da će se do tada najverovatnije njegova zamenica Ivana Mujkić oporaviti i da će moći predstavljati Grad.
Od ove godine 18. novembar po prvi put je neradni dan, te se očekivao veći broj učesnika u Koloni sećanja, ali se zbog zaštite zdravlja ne preporučuje okupljanje većeg broja ljudi na obeležavanju. Iz Gradske uprave podsećaju kako je Odluka o načinu obeležavanja donesena na temelju posebnih preporuka Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo te se pri tom posebna pažnja obraća na to da se svi tradicionalni programi održe i ove godine, uz poštovanje epidemioloških mera. Iz tog razloga nema organizovanih dolazaka, smeštaja ni prehrane, a rad ugostiteljskih objekata ograničiće se na način da neće biti angažovani pokretni sadržaji, dok će ostali ugostiteljski objekti raditi do 21 čas. Budući da su učesnici obavezni nositi maske na otvorenom i u zatvorenom prostoru te se preporučuje česta dezinfekcija ruku, Grad Vukovar će osigurati jednokratne maske i sredstva za dezinfekciju koji će se deliti po punktovima duž trase. Potrebno je održavati razmak između učesnika, a osobe koje učestvuju u Koloni kretaće se u grupama od 25 osoba, na način da između grupa postoji razmak od 50 metara. Program paljenja sveća veče pre te program početka Kolone sećanja 18. novembra, ove godine se neće održati u krugu same bolnice, već u Županijskoj ulici ispred Nacionalne memorijalne bolnice, navode iz Gradske uprave.
Poslanik u Evropskom parlamentu Predrag Fred Matić gostovao je u Novom danu na N1 televiziji, gde je govorio o predstojećoj Koloni sećanja u Vukovaru, za koju je rekao da je u ovom momentu neodgovoran potez. „Znam bar 1000 ljudi koji će doći u Vukovar, jer to nije samo dan sećanja nego i dan susreta. Ljudi dolaze tamo da sretnu svoje prijatelje. Samo funkcioneri koji će doći, to je već 500 ljudi. U Vukovaru će sigurno biti između 5000 i 10 hiljada ljudi, pa da vidim ko će ih razdvajati po grupama i prisiljavati ih da drže razmak”, zapitao se Matić i izrazio nadu da će nakon dana sećanja u Vukovaru Vlada povući ozbiljnije mere. “Evropa nema dan Torcide, procesije na Hvaru, obeležavanje Vukovara… Čim su lekari izjavili zabrinutost da bi se moglo dogoditi žarište u Vukovaru, odmah su se javili dušebrižnici iz redova politike koji kažu – izjednačavaš žrtvu i agresora, mrziš sve hrvatsko – a ti lekari nemaju 15 minuta ni da pojedu sendvič”, zaključio je Matić.
Vizija Hrvatske u 2030. godini je konkurentna, inovativna i stabilna zemlja prepoznatljivog identiteta i kulture, očuvanih resursa, dobrog kvaliteta života i jednakih prilika za sve, rekao je juče premijer Andrej Plenković predstavljajući predlog Nacionale razvojne strategije Republike Hrvatske do 2030. Reč je o krovnom strateškom dokumentu za deceniju pred nama, tokom koje u uslovima globalizacije moramo iskoristiti svoje konkurentske prednosti, prenosi agencija Hina. Razvojni smerovi strategije su održiva privreda i društvo, jačanje otpornosti na krize, zelena i digitalna tranzicija te ravnomeran regionalni razvoj, naglasio je Plenković. Među ciljeve strategije ubrojio je prepoznavanje i realizaciju razvojnih potencijala, ublažavanje posledica ekonomske krize uzrokovane pandemijom koronavirusa, što brži privredni oporavak, održiv i stabilan razvoj, podržavanje kvalitete života te osiguravanje jednakih mogućnosti i prilika za sve stanovnike. Predlog nacionalne razvojne strategije idućih će 30 dana biti u javnoj raspravi, nakon čega ide u vladinu i saborsku proceduru.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je da je potpisivanjem Erdutskog sporazuma nadvladao razum i želja za mirom, ali da se Srbi u Hrvatskoj i pored garancija koje su im tada dane, i dalje neretko osećaju diskriminisano i stigmatizovano. Na video-konferenciji “Erdutski sporazum 25 godina kasnije: pouke za sadašnjost i budućnost”, on je podsetio da se ovim sporazumom Hrvatska obavezala na garantovanje svih manjinskih i drugih prava pripadnicima srpske zajednice koji su ostali da žive na prostoru istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. “Iako su brojni pozitivni efekti Erdutskog sporazuma, ne mogu a da ne ukažem da za ovih 25 godina srpskoj manjini u Hrvatskoj nije u punoj meri omogućeno da ostvari svoja prava predviđena, kako ovim aktom, tako i hrvatskim zakonima. Ovde bih pre svega želeo da skrenem pažnju na postojanje negativne opšte atmosfere prema Srbima u Hrvatskoj, što onemogućuje njihovu punu integraciju u hrvatsko društvo, a zbog čega se srpska manjina u Hrvatskoj i dalje oseća diskriminisano i stigmatizovano“, konstatovao je Selaković. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, on je ukazao na činjenicu da je u nekim sredinama u Hrvatskoj i dalje prisutan i veoma vidljiv, kako otpor upotrebi srpskog jezika i pisma, tako i otpor rešavanju osnovnih egzistencijalnih problema Srba u ruralnim područjima Hrvatske. “Nepriznavanje minimalnog jezičkog pluralizma i odsustvo tolerancije u dosadašnjem periodu predstavljalo je ozbiljan problem. Kampanja za proglašavanje ćiriličnog pisma agresorskim dodatno je otežala ostvarivanje prava na obrazovanje i pojačala stigmatizaciju Srba u Hrvatskoj“, objasnio je Selaković i dodao da Srbija nacionalne manjine Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji vidi kao most koji nas spaja dve zemlje i kao faktore koji u velikoj meri mogu doprineti njihovom razvoju i sveukupnim srpsko-hrvatskim odnosima.