Hrvatska apotekarska komora saopštila je juče da apoteke nisu obuhvaćene novom odlukom o provođenju brzog antigenskog testiranja na covid-19 u dijagnostičke svrhe, jer ne mogu zaprimiti i informatički obraditi uputnicu porodičnog lekara te je fakturisati HZZO-u, ali i dalje mogu provoditi testiranja na covid-19 zaposlenih u državnim i javnim službama te lokalnoj upravi i samoupravi, koji nisu vakcinisani ili nemaju dokaz o prebolenju bolesti. Te osobe kao i one kojima je iz drugih razloga potrebna covid potvrda, na primer za učestvovanje na javnim događanjima ili privatnim okupljanjima, i dalje se mogu testirati brzim antigenskim testom u više stotina apoteka u Hrvatskoj koje su omogućile provođenje ove usluge.
U Hrvatskoj svake godine gotovo hiljadu žena oboli od metastatskog raka dojke a u 2020. godini od raka dojke ukupno su obolele 2894 žene, a od njih je oko 30 odsto s metastatskim stadijumom bolesti, piše današnji Večernji list. Njima je posvećena kampanja “Ne odustajem”, pokrenuta u saradnji s Udruženjem NISMO SAME, uz podršku udruženja Onkoput, Sve za Nju i Evropa Donna. “Kod lečenja uznapredovalog raka dojke izuzetno je važno primeniti multidisciplinarni pristup koji uključuje optimalno korištenje svih modaliteta lečenja, pri čemu je vrlo važno praćenje ishoda lečenja”, istakla je dr Ana Tečić Vuger s Odeljenja za lečenje raka dojke Zavoda za internističku onkologiju Klinike za tumore, KBC-a Sestre milosrdnice. Psihijatar dr Ivan Ćelić naglasio je važnost psihološke podrške, rekavši i da je Nacionalni plan protiv raka premalo iskorišten i da je previše improvizacija. “Radimo na trogodišnjem akcionom planu u okviru Nacionalnog plana protiv raka”, najavila je dr Vera Katalinić Janković dodavši da je razlog za lošiju stopu preživljenja i višu stopu smrtnosti, gde istočna Evropa pa tako i Hrvatska lošije stoje od zapadne Evrope, nije uvek u finansijama već to može biti i zbog organizacije sistema. Rak je važno rano otkriti, rekla je dr Katalinić Janković i pozvala sve da se odazovu na preventivne zdravstvene preglede, koji su nakon kraćeg zastoja zbog pandemije opet krenuli, piše Večernji list.
Hrvatsku su prošle godine pogodile različite prirodne nepogode od leda, ledene kiše i mraza, do suše i olujnih i orkanskih vetrova. Pogodile su velik broj jedinica lokalne samouprave, što potvrđuje činjenica da je Vladina pomoć od 14,3 miliona kuna raspoređena na čak 154 grada i opštine u 14 županija. Najveće štete su pretrpele i najveću pomoć države dobile Virovitičko-podravska, Bjelovarsko-bilogorska i Koprivničko-križevačka županija, sa preko milion kuna, dok je Vukovarsko-sremska dobila 540 hiljada. Od ukupno 14,3 miliona kuna dodeljene pomoći, najveći deo, od 13,9 miliona kuna, namenjen je za štete potvrđene u poljoprivredi, a tek manji deo, 357 hiljada, za štete na građevinama. Inače, prema službenim podacima, prirodne su nepogode prošle su godine napravile štetu veću od 2,1 milijardu kuna. Prijavljene štete u poljoprivredi iznose 975 miliona, a štete na građevinskim objektima, zemljištima te cestovnoj i komunalnoj infrastrukturi gotovo 1,1 milijardu kuna.
Svečano su dodeljena uverenja o uspešno završenom kursu granične policije za 25 policijskih službenika iz policijskih uprava vukovarsko-sremske, osječko-baranjske, brodsko-posavske, sisačko-moslavačke, karlovačke i ličko-senjske, saopšteno je iz policijske uprave vukovarsko-sremske. Nakon osam nedelja teorijske i praktične nastave u Smeštajno-obučnom centru granične policije „Spačva“, polaznici kursa su u ponedeljak uspešno položili praktični deo ispita, koji je proveden na graničnom prelazu Bajakovo u saradnji s carinskim radnicima Službe za mobilne jedinice Vukovar. Dan kasnije, putem sistema e-obrazovanja uspešno su položili i teorijski deo ispita, dokazavši time da su stekli stručna znanja i veštine za efikasno obavljanje poslova granične policije. Ukupno 23 predavača iz Uprave za granicu, Policijske akademije, policijskih uprava vukovarsko-sremske i sisačko-moslavačke te Crvenog krsta osposobili su polaznike kursa za obavljanje poslova granične policije u svim segmentima njene delatnosti, u skladu sa Zajedničkim temeljnim kurikulumom za osnovno osposobljavanje službenika granične i obalne kontrole u EU.
Gradska organizacija SDSS Vukovar već više od deset godina povodom Pravoslavne Nove godine poklanja slatke pakete deci koja pohađaju vrtić Vukovar 2. Gradski većnici Zoran Rokvić i Dejan Drakulić, kao i zamenik gradonačelnika iz reda pripadnika srpske zajednice Srđan Kolar i ove su godine iz svojih nadoknada izdvojili sredstva i obradovali najmlađe stanovnike Vukovara. Zbog trenutne epidemiološke situacije većnici i zamenik gradonačelnika nisu bili u prilici da deci uruče pakete lično kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Paketiće je primila direktorka Marina Latinović koja se ovom prilikom u ime vrtića zahvalila na poklonima.
Župan vukovarsko-sremski Damir Dekanić primio je u palati Srem u Vukovaru 13 najboljih fotografa koji su svoje fotografije tokom oktobra dostavili na županijski konkurs „Fotografija Vukovarsko -sremske županije za kalendar 2022. godine”. Župan je zahvalio svima koji su se prijavili na konkurs i istakao da je fotografija jedan od najboljih i najvidljivijih načina promocije kraja iz kojeg fotografi dolaze. „Vaše su fotografije najbolja promocija, jer one nisu samo lepe nego ih krasi još jedna posebnost, a to je da su nastale iz srca. Niko ne može bolje opisati ovaj naš kraj od onih koji ga osećaju i žive”, rekao je Dekanić te zahvalio na trudu i učestovanju na konkursu. Kako je saopšteno iz Vukovarsko-sremske županije, tema konkursa bile su fotografije nastale isključivo na području naše županije, a koje objedinjuju godišnja doba, manifestacije, parkove, reke, kulturno-istorijske znamenitosti te tradicijske običaje i etno kulturu našeg kraja. U konkurenciji 76 autora, prema ocenama stručnog žirija, naslovnu i pobedničku fotografiju kalendara napravila je Anita Džankić iz Svinjarevaca, dok je autor fotografije koja je prikupila najviše lajkova na Facebooku delo Zvonimira Ilića iz Županje, a u kalendaru označava januar..