Na sastanku turističkog sektora s predstavnicima Vlade iniciranog od strane predsednika Vlade Andreja Plenkovića, pri čemu se ocenjivala trenutna epidemiološka situacija i rezultati turističke sezone 2021., učestvovalo je Nacionalno udruženje ugostitelja. O važnosti ovog sastanka govori podatak da u turističkom sektoru posluje 21 odsto svih preduzeća u Hrvatskoj, od čega su 2/3 ugostitelji o čijem položaju je govorila predsednica Udruženja Jelena Tabak, saopšteno je iz Udruženja. “Ionako krhko ugostiteljstvo, suočeno s visokim poreznim opterećenjem, nelikvidnosti i hroničnim nedostatkom radne snage, je od početka pandemije na prvoj crti odbrane restriktivnim ograničenjima poslovanja stavljeno u službu zaštite bookinga i zdravlja. 55 odsto svih ugostiteljskih preduzeća, a koja obavljaju delatnosti pripreme isključivo pića i napitaka, još uvek je zabranjen rad u zatvorenim prostorima”, navode iz Udruženja. „Radom u kontrolisanim uslovima, ograničenim radnim vremenom i zatvorenim prostorima, ovaj deo sektora još je jednom pokazao svoju veličinu i dokazao da, uz zdravstveni sistem, nosi pandemiju na svojim leđima. Daljnjim restrikcijama u poslovanju ugostiteljstva štitiće se ostatak turističkog sektora. S obzirom da ovakav stav do daljnjeg vodi u propast caffe barove, Jelena Tabak je apelovala da Vlada i Ministarstvo turizma stanu iza ovog dela sektora što pre i aktivno učestvuju u oporavku i kvalitetnom razvoju istog, uz kolegijalnost svih ostalih kolega iz sektora, na isti način na koji su to ugostitelji napravili u trenutku kada se ne sme ugroziti broj uplaćenih dolazaka u Hrvatsku”, saopštilo je Udruženje. “Prema prikazanim rezultatima, za sada imamo jako velike šanse odraditi sezonu do kraja, odraditi jesen i zimu, ali pretrpljena šteta je prevelika da bi se sanirala u dogledno vreme bez provođenja poreznog rasterećenja i dugoročnih reformi. Izostanak reformi potaknuće ionako prevelik odliv kvalifikovanih ugostiteljskih radnika koji na svojim rukama iznose kvalitetu usluge i uspešnu turističku godinu. Nadamo se da će se u skorije vreme održati više ovakvih sastanaka te da će trend koji je pokrenula ministarka turizma Nikolina Brnjac uz predsednika Vlade postati pravilo jer jedino interaktivnim pristupom i zajedničkim snagama svih učesnika turizma možemo nastaviti nizati turističke uspehe”, poručuju iz Udruženja ugostitelja.
Za šta će sve od ove jeseni biti neophodne covid-potvrde za portal Index je otkrio izvor iz Nacionalnog štaba Civilne zaštite. “Što se tiče šoping-centara, za ulazak u trgovine neće biti potrebne covid-potvrde. Ljudi se u prodavnicama kraće zadržavaju i tamo je potrebno samo nošenje maski. Ali u šoping-centrima su neki drugi objekti za koje se planira korištenje covid-potvrda. Vlasnici objekata, ako odgovorno prate epidemiološki status svojih gostiju, što im je zaista sekunda posla jer smo uveli aplikaciju u kojoj se u sekundi očita i proveri potvrda, time će samo osigurati da ostane povoljna epidemiološka situacija. U tom slučaju bi se izbegla zatvaranja, koja nikome, ni Štabu, nisu cilj. Želimo da su svi otvoreni i da epidemiološko stanje bude dobro”, rekao je za Index izvor iz Štaba. Pod tim objektima misli se na kafiće, koji još uvek ne mogu raditi u zatvorenom, a osim njih covid-potvrde se razmatraju i za ulazak u bioskope i pozorišta, kao što su uostalom već neko vreme potrebne za razne kulturne manifestacije. Jednostavno na covid-potvrde, uvereni su u Štabu, treba gledati kao na alat koji omogućava otvaranje, a ne zatvaranje. “Dakle, zatvaranja više nema, nećemo zatvarati, ali intenzivno razmišljamo o pametnom korištenju covid-potvrda”, rekao je Indexu izvor iz Štaba.
Novi sindikat predstavio je juče preliminarne rezultate istraživanja o uslovima rada u Hrvatskoj, prema kojima je samo četvrtina radnika sindikalno organizovana, te da radnici nisu zadovoljni ni platama, ni radnim vremenom, ni sigurnošću na radnom mestu. “Prvo što smo izdvojili kao bitno u rezultatima je pad gustine sindikalne organizovanosti koji je u zadnjih 15 godina očit. Zadnji službeni rezultati govore da je gustina sindikalne organizovanosti pala s 38 na 25 odsto. Danas je samo četvrtina radnika sindikalno organizovana”, rekao je predsednik Novog sindikata Mario Iveković. Istraživanje je provedeno u okviru projekta “Zadovoljan radnik – uspešan poslodavac”, koje provodi Novi sindikat, sufinansiran je sredstvima EU, a istraživanje su proveli naučnici s Odeljenja za socijalne odnose Pravnog fakulteta u Zagrebu. Iveković ocenjuje da je Hrvatska po sindikalnoj organizovanosti tradicionalno bila puno bolja, jer je nekad u sindikatima bilo preko 50, pa čak i do 60 odsto radnika. “Posebno je došlo do pada organizovanosti nakon usvajanja zadnjeg Zakona o reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, koji je naneo veliku štetu sindikalnom pokretu u Hrvatskoj”, zaključio je Iveković.
Iz policijske uprave vukovarsko-sremske su saopštili da su na temelju javno dostupnih objava, proveli kriminalističko istraživanje nad 43-godišnjim muškarcem zbog osnovane sumnje da je na društvenim mrežama objavio neprimeren sadržaj povodom obeležavanja vojno-policijske operacije Oluja. Objavom takvog sadržaja sumnja se da je osumnjičeni ispunio elemente protupravnih ponašanja opisanih u članku 25. Zakona o suzbijanju diskriminacije i članku 5. Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, zbog čega je Policijska uprava vukovarsko-sremska merodavnom sudu protiv njega podnela optužni predlog. Osim toga, o svemu utvrđenom, Policijska uprava vukovarsko-sremska podneće poseban izveštaj državnom tužilaštvu.
Politički analitičar i profesor filozofije Žarko Puhovski za N1 televiziju je reagovao na policijsku prijavu protiv SDSS-ovog načelnika Opštine Borovo Zorana Baćanovića koji je na Facebooku nedavno objavio fotografiju s jednog od obležavanja Oluje, a koja prikazuje kolonu ljudi koja drži transparent “Oluja – zločin koji još traje”. Ovakva se objava svakako može smatrati ‘neprimerenom’ pa i glupom, uvredljivom, itd., zavisno o stavovima. Ali policijska reakcija zaista izaziva ozbiljna načelna pitanja, navodi Puhovski. – Treba li, u skladu s ovakvim stavom, procesuirati sve pacifističke javne iskaze jer ta orijentacija svaki rat smatra zločinom – polazeći od toga da je ‘zločin rata u tome što u ratu ubijanje nije zločin’?; treba li procesuirati sve izjave u kojima se desetine vojnih akcija, gotovo isključivo sa jugo-srpske strane, nazivaju zločinačkim, a da nema sudskih presuda koje bi to potvrdile u većini slučajeva, dok se u nekima radi o uobičajenim vojnim postupcima?; treba li postupati protiv svih koji javno iznose tvrdnje o zločinima što ih je u ratu devedesetih počinila hrvatska strana i time remete spomenuto ‘obeležavanje’?, nabrojao je Puhovski. U osnovi, problem je čini se ipak sledeći – nakon decenija raznih verzija ratnohuškačke promocije širom domaćih medija, objektom policijske prijave postaje neko ko govori s manjinske pozicije. Hiljade objava o zločinima srpske strane mogle su i najverovatnije jesu, pogađati preostale pripadnike srpske manjine u Hrvatskoj, ali to nije izazivalo nikakvu brigu državnih organa, a, uglavnom ni javnosti. Argument je najčešće bio: pa, to je istina! Istina je, međutim, i to da je u nekoliko dana nakon ‘Oluje’ Hrvatsku ne baš dobrovoljno napustilo oko 150 hiljada njenih građana, koje hrvatski nacionalizam tretira naprosto kao podanike ‘Republike srpske Krajine’, te njezinu vođstvu pripisuje odgovornost za egzodus. U tom je periodu ubijeno nekoliko stotina civila. Ne treba baš biti radikalni srpski nacionalist pa da se to nazove zločinom, navodi profesor Puhovski.