Vlada je juče proglasila kraj epidemije COVID-a u Hrvatskoj, a Bernard Kaić, voditelj Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo je u u emisiji “Dobro jutro, Hrvatska” rekao da se situacija u vezi s koronavirusom i dalje svakodnevno prati, da dnevno oboli između 50 i 100 novih osoba, ali da to ne predstavlja hitno stanje koje bi trebalo zabrinjavati. Govoreći o tome šta konkretno u svakodnevnom životu znači proglašenje kraja epidemije, Kaić je objasnio da su još prošle godine u aprilu gotovo sve mere bile ukinute. „Već tada je bilo jasno da COVID neće otići, da ga nećemo moći eliminisati, da ćemo morati naučiti da živimo s njim te da će, s manjim ili većim intenzitetom, stalno cirkulisati. Već tada su ukinuta sva ograničenja u vezi okupljanja, u vezi sa zatvorenim prostorima, obavezno nošenje maski je već tada ukinuto, a ostalo je samo za zdravstvene ustanove, rekao je Kaić i dodao da se i ta odluka sada ukida i ostaje samo kao preporuka.
Hrvatska je sigurna i stabilna demokratija, navodi se u godišnjem izveštaju za 2022. Sigurnosno-obaveštajne agencije, koja rat u Ukrajini izdvaja kao najznačajniji događaj što bitno utiče na sve aspekte sigurnosne, političke, privredne i društvene situacije u Evropi. U osmom po redu javnom godišnjem izveštaju SOA-e spominje se proterivanje „diplomata“ iz ruske ambasade u Zagrebu što je, kako ističu, bio i rezultat njihovog nelegalnog obaveštajnog delovanja. Što se terorizma tiče, SOA procenjuje da se pretnja organizovanih napada terorističkih grupa u Hrvatskoj i dalje procenjuje niskom, ali se mogućnost provođenja terorističkog napada, pre svega samostalnih napadača, nikada ne može isključiti. Poseban izazov predstavlja povratak boraca Islamske države i njihovih porodica iz zarobljeništva u Siriji u države susedstva. SOA se u izveštaju osvrće i na događaje u susednim zemljama pa tako navode da političke prilike u BiH i dalje obeležava unutrašnja politička nestabilnost uzrokovana različitim pogledima konstitutivnih naroda oko budućeg ustavnopravnog uređenja, posebno pitanja daljnje centralizacije države, spoljnopolitičkih prioriteta te nerešenog pitanja ustavom garantovane jednakopravnosti konstitutivnih naroda. Osim toga, nepostizanje srpsko-albanskog dogovora oko Kosova i dalje pridonosi nestabilnosti u regionu, a posebnu neizvesnost na Zapadnom Balkanu uzrokuje društveni raskol u Crnoj Gori u kojoj značajan deo političke moći zauzimaju stranke s protu-NATO, prosrpskom i proruskom orijentacijom nasuprot tzv. suverenističke prozapadne opcije.
Komentarišući izveštaj SOA-e za prošlu godinu, premijer Andrej Plenković je rekao da državne institucije konstantno deluju da bi sprečile eventualne pokušaje nasilnog rušenja vlasti i naveo da pretnje postoje te je zbog jedne policija i danas bila u Banskim dvorima. „Jedinica interventne policije je jutros bila ispred vlade, ponovo pretnja i meni i članovima vlade”, naveo je premijer i dodao da se to stalno dešava i da se mora raditi na suzbijanju. “Zato je SOA i objavila ovaj izveštaj, da tome stanemo na kraj. Hrvatska je demokratska zemlja, u kojoj se poštuje vladavina prava, institucije i ustavni sistem. I sigurno je da oni koji žele nasilnim putem da ruše vlast neće da ostanu neprimećeni i da će država i njene institucije delovati”, poručio je Plenković.
Predsednica Sindikata medicinskih sestara Anica Prašnjak je u N1 Studiju uživo govorila o zahtevima medicinskih sestara i tehničara koji moraju da budu ispunjeni da bi prekinuli štrajk. Rekla je da se nadaju pozivu ministra jer nema smisla da protestuju, nego da sednu za sto i razgovaraju. Rekla je da su pacijenti i građani su uz njih jer smatraju da su medicinske sestre nepravedno plaćene. „Uslove rada spominjemo nevezano za plate. Sve zdravstvene ustanove su kuće građana Hrvatske. Povećanje plata može da bude samo poticaj da ne odemo u inostranstvo, ali nećemo ovo sve zaboraviti. Na protestu nije bio niko iz lekarskih udruga”, rekla je Prašnjak i dodala da treba povećati kvote upisa u srednje medicinske škole jer u narednih 5 do 7 godina 5 do 7 hiljada medicinskih sestara odlazi u penziju te najavila da medicinske sestre i tehničari kreću u ozbiljne pravne pripreme za štrajk koji bi se mogao održati u junu.
Prvorotkinje su danas u Hrvatskoj sedam godina starije nego pre 50 godina te se na rađanje odlučuju sa oko 29 godina, objavio je danas Državni zavod za statistiku, navodeći da stopa fertiliteta u Hrvatskoj odgovara proseku Evropske unije. Prosečna starost majki pri prvom porođaju u 2021. bila je 29,6 godina, što je mnogo više nego pre 50 godina, kad su žene prvo dete rađale s 22,6 godina, objavio je Zavod povodom Majčinog dana koji se obeležava u nedelju. U 2021. u Hrvatskoj je rođeno 36 508 dece, a većinom je reč o prvorođenoj deci. Gledajući ukupan broj porođaja, prosečna starost majke iznosila je 31,1 godinu. Najveći broj žena rodilo je u tridesetim godinama, slede dvadesetogodišnjakinje, a više od hiljadu i po žena imalo je više od 40 godina.
U Vinkovcima je održana promocija projekta Virtuelna stvarnost u Bibliobusu 4, kao proširenje projekta koji je počeo 2018., a finansiran je sredstvima Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, Vukovarsko-sremske županije te Gradske biblioteke i čitaonice Vinkovci. Projekat je namenjen učenicima, a provodi se putem edukativnih radionica, uz korištenje tehnologije za virtuelnu stvarnost u svim narodnim bibliotekama, osnovnim i srednjim školama Vukovarsko-sremske županije te u Bibliobusu koji posećuje i područne škole u manjim ruralnim područjima. Scene virtuelne stvarnosti, kojih je 22, sadrže interaktivni deo putem dva priložena upravljača koji korisniku omogućuju rad s objektima unutar same scene, a uz pomoć tehnologije virtuelne stvarnosti, na inovativan se način simuliraju sadržaji vezani uz našu županiju iz kulture, nauke, istorije, geografije, sporta i slično.