Na poslednjoj sednici županijske skupštine, koja je juče održana u Vinkovcima, pročelnica Upravnog odelenja za obrazovanje i društvene delatnosti Jadranka Mustapić – Karlić je rekla da su Odlukom Vlade početkom godine dobili sredstva za investiciono i materijalno održavanje škola u vrednosti 36 miliona kuna te da se na dnevnom redu nalaze tačke vezane uz kapitalna ulaganja u osnovnim i srednjim školama, vrednosti oko šest miliona kuna. Na dnevnom redu se našao i predlog programa podrški unapređenja poljoprivrede i ruralnog područja Županije za period 2023.-2027. godine, a izvestiće se, između ostalog, o izveštaju o prirodnim nepogodama koje su pogodile područje županije u prošloj godini te programu unapređenja i razvoja lovstva, rekla je pročelnica Upravnog odelenja za poljoprivredu Magdalena Parat istakavši da im je cilj poticanje i povećanje primarne proizvodnje, ulaganje u preradu poljoprivrednih proizvoda da bi se stvarali kratki lanci snabdevanja i veća konkurentnost lokalnih poljoprivrednih proizvođača, ali i razvoj te samim tim i povećanje kvalitete života na području županije.
Treći susret između predstavnika Luke Vukovar i rumunske Luke Konstanca održan je u Vukovaru s ciljem predstavljanja napretka i postignutih ciljeva od zadnjeg susreta, 2018. godine. „S Lukom Konstanca smo 2015. godine potpisali memorandum o razumevanju. Ta luka je naš bitan i najveći partner na Dunavu. Sa sobom su poveli i partnere iz njihovog lučkog područja tako da i mi i naši privrednici iz okruženja i Slavonije možemo iz prve ruke saznati o novim pravcima, novim industrijama i robi koja našoj privredi može da unapredi poslovanje i daje neke nove prilike. Naime zbog COVIDA-19, niskog vodostaja i rata u Ukrajini došlo je do velikih poremećaja u snabdevanju pa je ovaj susret i prilika da se čuje šta se sve novo nudi”, naglasio je direktor Luke Vukovar Marijan Kuprešak. Istakao je i da ulazak Hrvatske u šengenski prostor znači puno za vukovarsku luku te da se vode pregovori da Luka Vukovar, što se tiče turističkih brodova, bude ulazna luka za šengenski prostor. „S našom lučkom upravom razgovaramo i oko građenja infrastrukture tako da teretnim brodovima koji dolaze u šengenski prostor Luka Vukovar bude prva luka ulaza, što je do sada bio mađarski Mohač”, istakao je Kuprešak, dodajući i da razmišljaju o proširenju kapaciteta. U poslednjih 10 godina Luka Vukovar godišnje pretovari oko 350 hiljada tona različitih vrsta roba.
„Neguj jezik da u beskraj traje, po njemu se nasleđe poznaje” naziv je dvodnevnog državnog stručnog skupa za radnike u sistemu predškolskog obrazovanja na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, koji se održava u Dečjem vrtiću Vukovar 2. Stručni skup je organizovala Agencija za vaspitanje i obrazovanje, a osim vaspitačica iz Dečjih vrtića Vukovar 2, Zlatokosa Borovo i Liliput Trpinja, predavanja drže i profesori sa Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu, a cilj je podučiti kako deci još više približiti maternji, odnosno srpski jezik. Direktorka vukovarskog vrtića Marina Latinović je izrazila zadovoljstvo što su na ovogodišnjem skupu predavači i vaspitačice sa našeg područja te da se nada da će im se u budućnosti pridružiti i vaspitači iz drugih krajeva Hrvatske. Viša savetnica za srpsku nacionalnu manjinu iz Agencije za vaspitanje i obrazovanje Natalija Koprenica je rekla da planiraju slične skupove održavati i za zaposlene u sistemu osnovnoškolskog i srednješkolskog obrazovanja.
Ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs rekao je da će se sledeće nedelje doneti konačna odluka o tome koje od 68 škola, koliko ih se prijavilo u eksperiment celodnevne nastave, ulaze u taj projekat, istakavši da neće sve dobiti odobrenje, ali će ih biti više od 50. Fuchs je rekao da će sigurno imati sve kategorije škola po broju učenika, i velike s nekoliko stotina i one manje do sto učenika, a naglasio je i da pet novih predmeta ulazi samo u one škole koje će učestvovati u eksperimentu, a ne u sve.
Prema podacima Hrvatske narodne banke u opticaju je još 5,8 milijardi kuna, a što se kovanica kuna tiče, ukupno je povučeno 688,7 miliona komada kovanica kune, ukupne težine 4062 tone, piše Večernji list. Kada je o novčanicama reč, uoči konverzije kuna u evro, procena HNB-a je bila da postoji više od 500 miliona komada novčanica kuna te je, s obzirom na veliku vrednost još nepovučenih novčanica, jasno je da hrvatski, ali i strani građani kod kuće još drže desetine miliona novčanica kuna koje se do kraja ove godine mogu menjati u svim bankama, Hrvatskoj pošti i Fini, a od sledeće godine, samo na šalterima HNB-a. Novčanice kuna, koje vrede više od kovanica, se s povlačenjem iz opticaja sukcesivno uništavaju u sistemima za obrađivanje novčanica koji imaju mogućnost njihovog uništavanja i koji broje svaki izrezani primerak.